Pre tačno 55 godina premijerno je prikazan jedan od najvoljenijih britanskih filmova u istoriji "Doktor Živago". No, "životna priča" ostvarenja, ovenčanog sa pet Oskara, koji je režirao Dejvid Lin, mogla je da bude sasvim drugačija.
Filmska adaptacija velikog dela Borisa Pasternaka u kojoj su briljirali Džuli Kristi, Alek Ginis, Tom Kortni, Džeraldina Čaplin i Omar Šarif umalo da zadesi drugačija sudbina. Epska filmska adaptacija Pasternakovog romana o ljubavi usred Oktobarske revolucije u Rusiji, koju ruski pisac nije dočekao, s obzirom da je preminuo u Parizu 1960, pet godina pre premijere filma, umalo da završi u Holivudu.
Malo je nedostajalo da dvojica tada već slavljenih filmskih stvaralaca, kako je „Gardijanu“ otkrio britanski istoričar filma Džejms Fenvik, otkupe prava na Pasternakovo delo. U pitanju su holivudska glumačka legenda Kirk Daglas i reditelj Stenli Kjubrik, koji su krajem pedesetih, dve-tri godine nakon izlaska romana, imali ideju da ga ekranizuju.
Stenli Kjubrik, oduševljen Pasternakovim delom, pisao je ruskom piscu, a Kirk Daglas je imao ideju da se film snima u Sovjetskom savezu, pokazuju novootkriveni dokumenti, precizira Fenvik. Da se njihova ideja ostvarila moguće je samo spekulisati ili zamišljati kakav bi bio „krajnji proizvod“.
Daglas i Kjubrik su tada već bili oprobani tandem, s obzirom na to da su iza glumca i reditelja bila dva remek-dela. Prvo je bilo „Staze slave“, iz 1957. godine, jedan od najmoćnijih antiratnih filmova u to vreme, a drugi „Spartak“ iz 1960. godine, koji je osvojio četiri Oskara.
– Živago je međutim potpuno nepoznat podatak u karijerama Daglasa i Kjubrika – pojašnjava britanski istoričar filma.
Boris Pasternak je pre 65 godina dovršio svoje delo. No, ono baš i nije naišlo na odobravanje u Sovjetskom savezu. Tačnije, bilo je zabranjeno u toj zemlji zbog, kako je okarakterisano, „napada na Sovjetski savez“. Rukopis Pasternakovog dela bukvalno je „prokrijumčaren“ na Zapad. Pre više od jedne decenije ruski istoričar Ivan Tolstoj u knjizi „Oteti roman“ tvrdio je da se to desilo zahvaljujući američkoj obaveštajnog agenciji CIA na Malti u jesen 1956.
1958: Our book program arranged to publish the 1st Russian-language edition of Pasternak’s Doctor #Zhivago – a book banned in the USSR.
— CIA (@CIA) January 15, 2015
„Za dva sata, u službenoj prostoriji, pri svetlosti specijalno pripremljenih lampi, rukopis od 600 strana je tajno snimljen, vraćen nazad u kofer i putnici su mogli da sednu na svoja mesta u avionu. Tekst romana ‘Doktor Živago’ dospeo je u ruke tajnih obaveštajnih službi“, opisuje Tolstoj u knjizi „Oteti roman“ način na koji je CIA došla do ruskog teksta romana.
Za sve, zanimljivo, Pasternak nije znao, ali to mu je, na neki način, spasilo život:
„Pasternak sa tom operacijom nije imao apsolutno ništa. CIA je sve to sama smislila i finansirala, a zahvaljujući Nobelovoj nagradi, CIA je i spasila život tom velikom ruskom pesniku“, pisali su mediji svojevremeno.
Već sledeće godine, prava su od Pasternaka kupili italijanski izdavači, objavivši roman 1957. Samo godinu dana kasnije Boris Pasternak biva ovenčan Nobelovom nagradom za književnost.
Nešto kasnije ruski pisac dobija iznenađujuće pismo, koje mu je uputio neko od koga to nikako nije očekivao. Taj neko bio je Stenli Kjubrik, koji je tada već imao pet filmskih ostvarenja iza sebe.
„Poslednji film koji smo snimili – ‘Staze slave’ dobio je nagrade za film godine u Belgiji, Brazilu i Finskoj“, piše Kjubrik Pasternaku u pismu, datiranom na 8. januar 1959. godine, pokušavajući da objasni kvalitet svog zajedničkog rada sa Kirkom Daglasom.
U nastavku tog pisma, koje je otkrio Džejms Fenvik, Kjubrik otkriva i svoje namere:
„Sada bismo voleli da otkupimo filmska prava na priču o `Doktoru Živagu`. Kontaktirali smo advokatsku kancelariju u Njujorku, koja zastupa vaše italijanske izdavače. Pregovori su zapeli zato što oni još uvek nisu spremni da finaliziraju dogovor“.
Kopajući po istorijskim dokumentima, Fenvik je otkrio da su nekoliko meseci pre nego što će se slavni reditelj odvažiti da uputi pismo Pasternaku Kjubrik i producent Džejms Bi Haris već bili namerni da snime film po „Doktoru Živagu“ i da su u svemu imali podršku filmske kuće koju je osnovao Kirk Daglas „Bryna Productions“.
Ova, ali i još neka otkrića britanski istoričar, koji radi kao istraživač na Halam univerzitetu u Šefildu, objaviće u dve knjige – „Stanley Kubrick Produces“ i „Shadow Cinema: The Historical and Production Contexts od Unmade Films“.
Dokaze o Kjubrikovoj nameri da ekranizuje Živaga pronašao je u arhivi Univerziteta umetnosti u Londonu, kao i pisanim dokumentima, koji su pripadali Daglasu, a čuvaju se u Centru za film i pozorišno istraživanje u Viskonsinu. Bio je zapanjen težnjom reditelja da adaptira književno delo, što ovako obrazlaže:
„U to vreme Kjubrik je bio vezivan uglavnom za fikciju i neokrimi žanr“.
No, dokumenta iz beleški čuvenog režisera, koje datiraju iz perioda s početka pedesetih godina prošlog veka, iznose po prvi put na videlo potajne žudnje velikog sineaste.
„Tačan momenat apsolutnog uspeha za jednog reditelja dolazi u onom trenu kada mu se da mogućnost da na filmu ovaploti sjajni literarni klasik, napisan na više od 600 strana, iako ga baš i ne razume i koji je praktično nemoguće snimiti na pravi način zbog kompleksnosti zapleta i neuhvatljivosti forme i sadržaja“, zabeležio je Stenli Kjubrik.
Možda su upravo ove reči američkog reditelja i najbolji „ogled“ njegove vizije Pasternakovog dela. Tačnije, svedočanstvo kako bi taj film izgledao da se režije prihvatio on, a ne Dejvid Lin.
– Pretpostavljam da bi Kjubrikova adaptacija Živaga bila veličanstvenih, epskih razmera, kakav je bio „Spartak“, inače adaptacija romana Hauarda Fasta iz 1951. godine – kazao je Fenvik, dodajući svoje zaprepašćenje namerom Kirka Daglasa da film snimi u SSSR-u u trenutku kada je u Americi bio u toku „lov na komunističke veštice“.
Bitno je podsetiti, međutim, da je Daglas odigrao značajnu ulogu u revidiranju crne liste u Holivudu, na kojoj su se našli mnogi značajni američki filmski stvaraoci. Upravo je Kirk Daglas insistirao i izborio se da „Universal pictures“ na odjavnoj špici filma potpiše Daltona Tramba kao scenaristu.
Podsetimo, krajem četrdesetih godina 20. veka Dalton Trambo važio je za vrhunskog holivudskog scenaristu, sve dok njega i druge umetnike, zbog svojih političkih uverenja, nisu zatvorili ili stavili na crnu listu formiranu za vreme takozvanog „Lova na veštice“, iniciranog od strane američkog senatora Džozefa Makartija. O sudbini scenariste pre nekoliko godina snimljen je i film „Trambo“, koji daje portret Daltona Tramba, dobitnika dva Oskara i izlaže apsurdu nepravdu koja stoji iza crne liste, koja je obuhvatala veliki broj reditelja, scenarista i glumaca u Holivudu.
Iako je teško zamisliti Kirka Daglasa, koji je preminuo 5. februara u 103. godini života, kao doktora i pesnika Jurija Živaga, Džejms Fenvik sugeriše na kraju da je želja holivudske legende da odigra ovu rolu bila mnogo sveobuhvatnija.
– Ta želja otkriva diplomatske tendencije Kirka Daglasa, koji je sebe video ne samo kao glumca, već i kulturnog ambasadora Amerike.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar