0
Legat roditelja čuvenog pisca Milorada Pavića (1929 – 2009) pohranjen je u Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u kojem su otvoreni Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti.
Skulpture, reljefi, slike, skice, linorez, kao i nameštaj, deo su ovog legata koji je formirao unuk Ivan Pavić, a pojedine predmete poklonili su i unuci Aleksandar i Nikola Mićić, uz organizaciju snaje, umetnice Olivere Gavrić Pavić.
Vera Pavić (1908-2001) je u devedesetoj godini objavila knjigu sećanja „Uspomene“ o porodicama Pavić i Mihajlović, u kojoj se iznosi niz detalja iz građanskog života Srbije, koji sežu više od dva veka unazad. Ona je inače bila gimnazijska profesorka filozofije i istorije, a predavala je i Danilu Bati Stojkoviću, o kojem je ostavila svedočanstvo: “Nije bio dobar đak, ali smo mu gledali kroz prste, jer je bilo jasno da će biti glumac“.
Zdenko Pavić (1904-1985) je bio skulptor, sportski radnik i profesor. Vajarstvo je učio kod Đorđa Jovanovića i na likovnom odseku Pedagoške akademije u Beogradu. Bavio se pedagoškim radom, vajanjem, slikanjem, grafikom, grafičkim dizajnom, aktivnostima u okviru Sokolskog društva Кraljevine Jugoslavije i okušao se u različitim umetničkim oblicima poput vođenja lutkarskog pozorišta i muzike (pevanje u horu „Beogradski madrigalisti“).
Sa suprugom Verom zbližio se na skijanju u Sloveniji, kada je Ministarstvo prosvete organizovalo tečaj skijanja koji je trajao mesec dana i na kojem su predavali vrhunski stručnjaci za zimske sportove učila se tehnika skijanja, figure, slalom, hodanje po snegu i skokovi. Кompletnu opremu obezbedilo je Ministarstvo, a skije i gojzerice koje su tad Pavići dobili, sad se nalaze u Adligatu da svedoče o jednom prohujalom vremenu i „skijaškoj“ ljubavi koja je potrajala duže od pola veka..
Zdenko Pavić kao srednjoškolac vodi lutkarsko pozorište gde se bavi režijom, scenografijom i pripremom lutaka, o čemu je napisao tekst „Кriževačka mala pozornica“. Tokom školovanja postaje član dečje grupe Sokola. Dvadesetih godina postaje član Sokolskog društva Matica. Na Olimpijadu u Berlinu išao je u svojstvu organizatora sportskih ekipa Кraljevine Jugoslavije. Ostalo je zabeleženo da je jugoslovenska delegacija tad bila jedna od retkih koji nisu nacističkim pozdravom pozdravili Hitlera. Jedan je od prvih košarkaških sudija u zemlji i autor prve publikacije o košarci na srpskom jeziku, koja sad predstavlja pravu bibliofilsku retkost. Jedan primerak je deo legata.
Već 1922. se bavi grafikom i grafičkim dizajnom oblikujući naslovnu stranu časopisa „Gong“, dok se kasnije sve više bavi skulpturom. Izveo je veći broj skulptura i reljefa većinom u gipsu, i jedan broj slika, uglavnom akvarela i ulja na platnu. U poslednjoj deceniji života napravio je ciklus polihromnih skulptura pod nazivom Tražim pomilovanje, inspirisan stihovima Desanke Maksimović, kao i freskama iz Dečana, Sopoćana, Studenice i Markovog manastira kod Skoplja. Ovaj ciklus, nastao pod uticajem vizantijske i srpske srednjevekovne umetnosti, stilski odstupa od ranijih, uglavnom realistički izvedenih radova.
Četrnaest njegovih dela poklonjeni su Adligatu. Zdenko je pre Drugog svetskog rata uradio poprsje Vožda Кarađorđa, veće od prirodnih proporcija. Ono je krasilo svečanu salu istoimene osnovne školu na Voždovcu, ali je uništeno u bombardovanju 1941. godine. Sada će, drugim umetničkim radom iste tematike, Vožd i Pavić zajedno, posle toliko decenija ponovo biti dostupni javnosti na Voždovcu.
Bio je strog otac, ali i pun ljubavi. Decu je naučio da rade, a zna se da je Milorad Pavić imao gvozdenu disciplinu što se tiče pisanja, koja mu je i omogućila da iza sebe ostavi tako grandiozan opus.
U ostavštini Zdenka i Vere Pavić koja je poklonjena Adligatu nalazi se, između ostalog, 14 skulptura i reljefa, jedno ulje na platnu, osam portreta, 14 različitih skica i jedan linorez. Kao i nameštaj za kojim je porodica provodila decenije – stilska trpezarija sa stolom, šest stolica, komoda za posuđe sa ogledalom i holandskim lusterom. Takođe, poklonjene su i knjige Milorada Pavića sa posvetama roditeljima.
Bonus video: Posle pet godina sudskog postupka kuća – legat Sonje Savić napokon predata gradu Čačku