Piše Neda Todorović: Sve rupa do rupe

Zauvek je ostao zapamćen tekst slikara, karikaturiste, pisca, putpisca, scenariste, scenograga i primenjenog filozofa Zuke Džumhura ( 1921-1989) ispod njegove legendarne karikature na naslovnoj stani “Politike” posle uvođeja Rezolucije Informbiroa 1948. godine: na mapi Evrope, koju je objavio SSSR, umesto Jugoslavije bila je - rupa: “Nije rupa u planeti, već je rupa u pameti” - stajalo je u Zukinom naslovu.U tom, posleratnom vremenu pojavile su se i rupe na zvaničnim fotografijama: kad bi neki funkcioner zglajznuo, na njegovom mestu, na slici, pojavljivala bi se - rupa. Nije bilo kambeka...A postoji i glasovita rupa od dva minuta na jednom snimku! Nju su u sudu olako preskočili i doneli presudu.Društvenim mrežama trenutno kruži tekst o slučaju nekog čoveka, junaka neobičnog poduhvata:“U Čaćku postoji funkcioner SNS-a čija je fakultetska diploma starija od srednjoškolske. Na fakultetu je diplomirao 2012, a kada se saznalo da nema srednju školu, završio je 2015. Ovo je zemlja čudesa!!!”Jeste, postoji tu rupa, ali ne bi trebalo praviti pitanje u zemlji sa toliko rupa. Nije neophodno tražiti uvid u diplome mnogih koji bez komleksa javno demonstriraju katastrofalne rupe u obrazovanju. Pa, iako mi kao narod imamo rupe u pamćenju, internet pamti sve: “vazduplohov” umesto vazduhoplova, “pandam” umesto pandan, “sr...e”’ umesto stanje, “finasista” umesto stručnjaka za finasije, “parabola”’ umesto paralela, ’’Protojerej staford’’ umesto Protojerej stavrofor, Serđo ’’Mortadela’’a umesto Serđo Matarela, “Nambija” umesto Namibija, ’’pančevačka omorika’’ umesto Pančićeva omorika, ’’sineopsis’’ umesto sinopsis...Ipak, rođaka, profesorka filologije doktor Tanja Šotra, koja je magistrirala na temu Joneskovog pozorišta, ukazuje mi da političar iz Čačka nije nikakav jedinstven slučaj koji se događa “prvi put u istoriji”. Joneskova drama apsurda, pod naslovom “Rupa” izvedena je u Odeonu - Teatr de Frans, u režiji Žan-Luja Baroa. Pisac je bio inspirisan slučajem “nestalih ispitnih tekstova” koji se dogodio u Francuskoj. Visokom funkcioneru, akademiku, čiji je zid u salonu okićen ogromnim diplomama - “Doktor honoris causa”, “Doktorat”... otkrivaju rupu u diplomama: ima doktorat, a nema matursku diplomu. Da bi preduhitrio zlobne glasove, akademik odlazi da položi maturu, ali pada na ispitu. Dobio je tri jedinice - iz matematike, iz grčkog i iz latinskog. Ni pismeni iz francuskog nije mogao da ga izvuče jer je promašio temu. “Pao na maturi?” - jadikuje on. ’’Gadovi! Nisu smeli to da mi urade!... Sve čine samo da bi me kompromitovali.” Zašto je akademik izlazio na maturu ? Zato što mu je, kako reče, jedino ta diploma nedostajala.Ne seća se uopšte zašto nije polagao maturu, misli da je tada bio prehladjen. A prijatelj mu prebacuje nespretnost: pa maturske teme se znaju unapred, mogao je da ih sazna. Mogao je poslati i nekog drugog da polaže umesto njega. Nekog svog đaka. A mogao je poslati i služavku da ih kupi ma crnoj berzi, gde se inače prodaju. Ne znajući kako da se izvuče, akademik zove u pomoć svog prijatelja, šefa države. Ovaj ga se, međutim otresa rečima: “Neću više da govorima sa vama. Mama mi je zabranila da se družim sa najgorinma u razredu.”Neka ovdašnja poluobnažena starleta u jednom TV studiju o toj temi govori očaravajuće iskreno. I taj snimak kruži društvenim mrežama. “Ja sam bukvalno preke veze dobila tu diplomu. Pomogao mi je jedan moćan čovek, rođak, kum, prijatelj. Ne znam ni kako se zove to što sam diplomirala ni gde se nalazi taj fakultet. Meni to ne treba, uradila sam to samo da zadovoljim roditelje." Ta otvorenost svojom neodoljivošću prekriva sve rupe u njenom iskazu.Dakle, pazimo se da ne upadnemo. A možda smo već propali?