Nisam za to da interpretativne umetnosti poput glume, baleta, budu deo promena jer mislim da je to preterano proširenje, kaže za portal Nova.rs akademik, slikar, Dušan Otašević povodom odluke da prvi put u istoriji u članstvo Srpske akademije nauka i umetnosti mogu biti birani stvaraoci iz “raznih umetničkih oblasti u svoje članstvo”.
Otašević pojašnjava da se tu pre svega misli na pozorišne i filmske reditelje.
– Francuska akademija, na primer, ima drugačiju podelu i sećam se da je glumica Žana Moro bila njen član – podseća poznati umetnik.
Kako smo prošle nedelje ekskluzivno objavili, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) preimenovala je Odeljenje za likovne i muzičke umetnosti u Odeljenje umetnosti. Kako nam je rečeno u novembru će krenuti proces predlaganja novih članova SANU, a činjenica da će prvi put u istoriji ove ustanove njeni članovi moći će da budu i filmski i pozorišni reditelji, smatra se revolucionarnim iskorakom.
– Odavno postoji težnja da se nešto promeni. Neću da kažem da je bilo jednoglasno, ali postojalo je saglasje da se proširi sastav. Mnogo toga se promenilo, ali bilo je i prepreka tehničke prirode. Statut to nije dozvoljavao, međutim posle Skupštine promenjen je naziv. U kom pravcu će to ići videćemo, jer to zavisi i od predloga članova odeljenja i same Skupštine koja ipak donosi presudnu reč – kaže akademik Otašević.
Smatra da SANU mora da ima “širi pogled” ilustrujući tu kovanicu svojim slučajem.
– Reći da sam najmlađi slikar sa 80 godina u SANU, to je lepo ali malo smešno. Olga Jevrić koja nas je pre neku godinu napustila bila je u ozbiljnim godinama, ali je duhom bila mlada i spremna za sve inovacije.
Na konstataciju da će, ukoliko bude proširenja na druge umetničke oblasti biti primljeno samo pet članova na Odeljenju umetnosti, naš sagovornik kaže da je za sada tako, ali “da je to vrlo rastegljiv broj”.
– Prošli put, neka odeljenja koja su brojna imala su mogućnost da biraju manji broj novih članova. Naše odeljenje je moglo da bira pet članova, pa iz raznih razloga ni tih pet nije izabrano. Tako da je to sve neizvesno. Postoji mogućnost da će se taj broj i povećati. Odeljenje izlazi sa svojim kandidatima i mogu da se jave i druge institucije sa predlozima. Odeljenje sve te predloge razmatra, odluči se za određen broj ljudi i izlazi na godišnju Skupštinu. Glasanje je tajno, tako da ne znači da će predlozi biti usvojeni – objašnjava akademik Otašević.
Inače, na svake tri godine obnavlja se članstvo SANU i svaki član Odeljenja ima mogućnost da predloži kandidate. To je, ističe Otašević, dugačak i iscrpan proces i dosta slušaju jedni druge kada dođe do teme izbora.
Na pitanje da li postoji mogućnost počasnog članstva za umetnike u poznim godinama koji ne mogu da učestvuju aktivno u radu Akademije, naš ugledni slikar kaže da ta kategorija nije prisutna u SANU.
– Kod nas postoje dopisni i redovni članovi. To donosi određene obaveze. Evo ja sam na mestu upravnika Galerije SANU, tako da postoje obaveze gde je potrebno učešće na raznim nivoima kao i u svakoj velikoj instituciji koja sama sebe opslužuje. Svako ko bude predložen i primljen je dopisni član, a posle šest ili devet godina postaje redovan. Tako, neki moj vršnjak, bez obzira na zasluge, postaje prvo dopisni član. Ne postoji kategorija počasnog članstva, nego onaj ko je primljen mora da bude spreman i mentalno i fizički da učestvuje u radu SANU.
O tome koliko je neravnopravan odnos prema umetnicima u SANU, Dušan Otašević kaže da jeste ali da se do promena ne može preko noći.
– Akademija je konzervativana ustanova. Sada postoji mogućnost da se poveća članstvo i nadam se da ćemo taj broj da iskoristimo. Prošli put su bili u opciji mlađi umetnici koji nisu prošli, nedavno smo ostali bez naše najmlađe članice Isidore Žebeljan, a opet imamo neku novu mladu snagu kao što je etnomuzikolog Jelena Jovanović. To je jedna od mogućnosti koja nam se sada otvara, koju su druga odeljenja imala – to su teoretičari. Mi to do sada nismo imali za savremene umetnosti.
Naš sagovornik naglašava da je lakše kod naučnika nego u njegovoj branši u kojoj se do 50. godine čovek razvija i stiče određen opus i nagrade.
– I u Akademiji se prepoznaje važnost umetnosti. Predsednik SANU Vladimir Kostić uvek govori Akademija nauka i umetnosti a ne samo Akademija nauka, kao što je manir mnogih. To je veoma važno jer daje nadu da će se možda povećati broj članova našeg odeljenja – rekao je Dušan Otašević.
Na pitanje koga bi iz filmskog i pozorišnog sveta voleo da vidi u SANU, poznati slikar nije želeo da odgovori.
– Da je pre deset i više godina u SANU postojalo Odeljenje umetnosti i mogućnost da i stvaraoci iz kinematografije budu akademici, odmah bih predložio Dušana Makavejeva. Znamo ko je bio i šta je postigao. Sada nemam ideju, ima vremena do iduće godine – istakao je Otašević podsećajući da je proces prijema novih članova dug.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare