Veliki broj sati proveden za klavirom u komponovanju tema i razmišljanju o žrtvama Jasenovca, protekao mi je u suzama. Kada se završio, znala sam da pred sobom imamo film kakav nije snimljen na našim prostorima od vremena stare Jugoslavije, kaže za Nova.rs Aleksandra Kovač koja je sa Romanom Goršekom autorka muzike za film "Dara iz Jasenovca".
Srpski kandidat za Oskara ovih dana je „na udaru“ kritičara „Varajetija“, istovremeno je nominovan za još jednu prestižnu američku nagradu – Zlatni globus. I to u svim kategorijama, uključujući i muziku.
A muziku za „Daru iz Jasenovca“, kao i za prethodna ostvarenja Predraga Gage Antonijevića, potpisuju profesionalni i životni partneri Aleksandra Kovač i Roman Goršek. I kao što je reditelj filma „Dara iz Jasenovca“ kazao da je, uprkos njegovom bogatom opusu, ovo ostvarenje bilo jedno od najtežih na kome je radio u životu, isti stav dele i autori muzike.
Aleksandra Kovač i Roman Goršek to priznaju u razgovoru za Nova.rs iako su i kao tandem i individualno tokom tridesetak godina karijere ostvarili pozamašnu „kilometražu“:
– Dugo smo u poslu, navikli smo na ubrzani tempo rada i zahteve najvišeg standarda, ali ovo je svakako bilo nešto najkomplikovanije, u pogledu komponovanja i produkcije, a pri tom je nosilo i najveću moguću odgovornost – objašnjava za naš sajt Roman Goršek, a Aleksandra Kovač dodaje:
– Nikada u životu nismo stvarali muziku sa takvim zamahom, lakoćom i inspiracijom kao za ovaj film. San svakog kompozitora jeste da komponuje muziku za vrhunsko filmsko ostvarenje, ono u kojem su svi elementi filmsko-narativnog sistema dovedeni do perfekcije. I kada pred sobom imate takav film, reditelja koji odlično razume ulogu muzike u filmu i daje vam potpunu slobodu da stvarate, onda je to iskustvo koje pamtite do kraja života.
Muziku u filmu ovaj autorski tandem okarakterisao je praktično jednim od likova „Dare iz Jasenovca“, a pevačica, kantautorka i producentkinja priseća se da su od samog početka rada puno razgovarali sa Gagom o ideji filma i njegove osnovne poruke – pobede dobra nad zlom.
– A naročito na koji način muzika može i treba to da istakne i naglasi. Znali smo da će muzika biti presudna u generisanju emocije između publike i platna i da je to njen najvažniji zadatak. Ono što je bilo jasno od samog početka naše saradnje, koju smo započeli jos 2014. godine serijom „Ubice mog oca“, jeste da muzika koju budemo komponovali neće biti samo još jedna „prateća filmska muzika“. Ona koju u filmu ili seriji ni ne primetite, već autentična, vrlo delikatna i živa materija koja će biti deo priče i atmosfere i koju će svi upamtiti – objašnjava naša sagovornica, dodajući da je muzika istovremeno integralni deo priče „Dare iz Jasenovca“, ali i vodič za publiku:
– Vodić koji bi im pomogao da lakše prođu kroz ovu potresnu i surovu priču o stradanju. Hteli smo da muzika komunicira sa publikom 21. veka, a da u isto vreme donese najbolje od klasične filmske partiture, koja se oslanja na velike orkestre i široke teme – kaže Aleksandra.
Uspeli su, kako precizira Goršek, da naprave kombinaciju modernih elektronskih zvukova, intimnih klavirskih deonica, velikog orkestra od 50 ljudi i mešovitog hora od čak 40 pevača:
– Najveći izazov je bio snimiti 90 ljudi odjednom, usred pandemije koronavirusom. Uspeli smo da ugovorimo saradnju sa jednim od najboljih orkestara i horova za snimanje filmske muzike na svetu „Budapest Scoring Orchestra and Choir“ i snimimo celokupnu partituru onlajn, putem lajvstrima. Sve partiture koje je Aleksandra genijalno orkestrirala su maestralno izveli. Finalni miks je bio posebna priča, pošto je sve to trebalo sklopiti i smiksati uz sliku. I ispratiti emociju i narativ koji nosi slika. Verujemo da smo odgovorili zadatku – ukazuje naš sagovornik, uz nadu da će se publici dopasti ono što su kreirali.
Snimanje se odvijalo, kako se priseća Kovačeva, u Budimpešti, u legendarnom Studiju 22-
– A nas dvoje smo bili tri dana prikovani za kompjuter, na direktnom linku sa producentom snimanja, orkestrom, dirigentom, tonskim snimateljima i u realnom vremenu snimali celokupnu partituru. Međutim, kada radite sa najboljim klasičnim muzičarima snimanje prolazi u izuzetno profesionalnoj, ali opuštenoj atmosferi, iako su svi bili pod maskama i strogo su se pridržavali svih propisanih mera.
Od producenata orkestra „Budapest Scoring“ dobili su, kako nam pričaju, veliki kompliment. Njihovu muziku postavili su na svoj Jutjub kanal kao reklamu za orkestar. I to uz muziku koju su snimali za prošlogodišnjeg dobitnika Oskara, film „Parazit“ i poslednje ostvarenje iz serijala „Zvezdane staze“.
– Roman je od njih dobio i posebne pohvale za produkciju zvuka celokupnog saundtreka. A muzičari su često, za vreme snimanja, udarali gudalima po žicama što u svetu klasične muzike i orkestara označava aplauz za kompozitora – pojašnjava Aleksandra.
S obzirom na to da je Antonijević za naš sajt istakao da „Dara iz Jasenovca“ udara kao „ustaški malj“, izazivajući kod gledalaca snažne emocije od dubokog uznemirenja do plača, pitamo Aleksandru i Romana kakav je njihov utisak bio posle gledanja filma?
– Dok ste unutar samog procesa kreacije, film gledate analitički, profesionalno, skenirajući svaki kadar i pojavljivanje muzike i efekata. Međutim, kada je sve bilo gotovo i kada smo pogledali film po prvi put kao gledaoci, utisak je bio izuzetno snažan. Meni je veliki broj sati proveden za klavirom u komponovanju tema, orkestriranju deonica i razmišljanju o žrtvama Jasenovca, protekao u suzama i vrlo snažnim emocijama i mislila sam da neću moći objektivno da posmatram film kada bude gotov. Međutim, desilo se ono čemu sam se nadala. Kada se film završio, imala sam osećaj kao da sam ga gledala prvi put i znala sam da pred sobom imamo film kakav nije snimljen na našim prostorima od vremena stare Jugoslavije – ističe Kovačeva, a Goršek dodaje:
– Bilo je neminovno prikazati i neke brutalne scene koje su se događale u tom ozloglašenom logoru. Gaga Antonijević je našao pravu meru i na jedan poetski način dočarao atmosferu i bez preterane brutalnosti. Ovo je jedna emotivna i duboka priča bez ikakvih predrasuda i manipulacija. istina kakva jeste, nažalost surova i bolna.
Poslednjih godina naši sagovornici često sarađuju sa Antonijevićem. Potpisali su muziku za serije „Ubice mog oca“ i „Državni službenik“, film „Zaspanka za vojnike“, a Goršek se priseća da su se od prvog dana prepoznali sa rediteljem u posvećenosti i ljubavi prema poslu:
– Posebno nam je odgovaralo što Gaga dolazi iz filmskog sveta Holivuda, pa su nam se samim tim želje, standard u radu i ciljevi poklopili. Uvek želimo najbolje i kada se poštuje svaki detalj, rezultat bude uvek vrhunski. Zanimljivo je da su svaki novi film ili serija potpuno novi u muzičkim zahtevima tako da možemo da istražujemo nove prostore. Sa Gagom je saradnja jednostavna i vrlo efektna, tako da se radujemo svakom novom projektu.
Aleksandra podseća da su poznate dugogodišnje saradnje i prijateljstva između mnogih svetskih reditelja i kompozitora.
– Jedna od mojih omiljenih jeste i saradnja Morikonea i Leonea, koji su najbolji primer da nema dobrog filma bez dobre muzike i obrnuto. A Gaga je inteligentan, darovit i duboko emotivan čovek i umetnik. I nakon svih ovih godina saradnje smatram ga članom svoje porodice i nadam se da ćemo sarađivati još dugo, na obostrano zadovoljstvo.
Iako su naši sagovornici tokom karijere dobijali brojne nagrade, nominaciju za Zlatni globus za muziku iz „Dare iz Jasenovca“ doživljavaju kao potvrdu svog rada.
– Prilika da radimo na ovako velikim projektima nam je već satisfakcija, a sama kandidatura dovoljan uspeh i potvrda da se naš rad i trud ipak negde vrednuju i prepoznaju. Važno je da možemo da budemo konkurentni najvećim imenima, i da mnogo razvijenijim filmskim industrijama dokažemo da i u Beogradu i Srbiji postoje ljudi koji posvećeno i kvalitetno rade svoj posao – ističe naš sagovornik.
Tokom tridesetak godina karijere oboje su nizali uspehe, što kao solo izvođači, što kao deo grupa („K2“, „Plejboj“), ali i kao autori primenjene i muzike za druge izvođače. Aleksandra naglašava da zajedno rade više od dve decenije i da su mnogo naučili jedno od drugog.
– Još na početku saradnje shvatili smo da zajedno možemo mnogo više i bolje, nego odvojeni. Naša muzička produkcija „RAprodukcija“ danas stoji kao dokaz vrhunskog kvaliteta, ozbiljnog rada, beskompromisne borbe za umetnost i u najtežim uslovima. Nema muzike koju ne možemo da kreiramo. Meni je danas najlepše u studiju dok stvaram muziku za film ili serije, kao što mi je nekada bilo na sceni pred hiljadama ljudi sa kojima sam delila svoje note – priznaje Kovačeva, dok je Goršeku danas teže na bini:
– Na sceni zavisiš od mnogo različitih ljudi i okolnosti. Takođe, moraš baš u tom trenutku da budeš najbolji. Sa druge strane u studiju možda imaš mogućnost za popravku, ali je ceo proces mnogo kompleksniji i zahteva vrhunsku koncentraciju i vreme. Muziku komponujemo lako i jednostavno, bez napora. Kad radimo za druge uvek radimo kao za sebe, tako da nema kalkulacije.
Basista, kompozitor i producent osvrće se i na pandemiju, koja je posebno pogodila muzičku scenu, ističući da je njegov bend „Plejboj“ bio prinuđen da otkaže nekoliko dogovorenih koncerata:
– I svi koji se bave nastupima uživo su izuzetno pogođeni. Bilo bi važno da se nađe neki sistemski način da se pomogne svim umetnicima, posebno onima koji nastupaju uživo pred publikom – poruka je Goršeka.
S druge strane, Aleksandra pominje da je još 2104. godine napravila preokret u karijeri i u potpunosti se posvetila komponovanju muzike za serije i filmove.
– Iz ove perspektive, to je bio pravi potez. Zahvaljujući tom našem zajedničkom koraku napred, prošla godina nam je bila jedna od produktivnijih i zahvalni smo što imamo priliku da i u trenutku najveće pandemije stvaramo i komponujemo muziku.
A baš na početku pandemije izašao je Aleksandrin album „Mlečni put“, koji je okarakterisala kao svoje najintimnije izdanje u solo karijeri. Priča nam da je to njeno poslednje izdanje na polju popularne muzike.
– „Mlečni put“ je stavio tačku na taj deo moje karijere. Imala sam potrebu da album izađe baš kada sam planirala, početkom 2020. godine i usred promocije prvog singla, pandemija je počela. Znala sam da time umanjujem šanse da ljudi saznaju da je album uopšte izašao, ali ovo je album koji će ljudi tek otkriti u godinama koje dolaze. – smatra pevačica, kantautorka i producentkinja koja je počela da piše i autobiografiju:
– Moj život je bio neverovatno uzbudljiv i ono što sam doživela do svoje 48. godine može da ispuni stranice više knjiga. Pišem kada osetim potrebu i znam da kada ova knjiga bude videla svetlost dana, nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Iako se beogradska grupa „Plejboj“ zvanično rastala uoči novog milenijuma, tokom godina su se nekoliko puta okupljali. Goršek priznaje da ni danas interesovanje za „Plejboje“ ne prestaje:
– I mi se često odazovemo pozivima za koncert, ako tehnički i profesionalni uslovi zadovoljavaju osnovne standarde. Naše nastupe uživo je publika uvek cenila i poštovala, jer smo je mi cenili. Uvek smo uvežbani i spremni. Čim se stvore uslovi za nastupe, tu smo.
A parafrazirajući naslov jedne od pesama beogradskog benda „Nemam vremena“ iz 2012. muzičar ističe da više nema vremena za gubljenje, slušanje dosadnih i istih priča:
– Svi treba da se menjamo na bolje, da radimo, učimo i trudimo se da ne ugrožavamo svoju okolinu, ljude, životinje i prirodu. Onog trenutka kada se odlučiš na borbu, već si na pola puta do pobede. Sigurno će se ova situacija promeniti, ali tek kada se mi sami promenimo. Kada počnemo da slušamo i poštujemo znanje, lekare i stručnjake i povedemo računa o ljudima oko sebe, stvorićemo okolnosti koji će dovesti do kraja pandemije – zaključuje Roman Goršek.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar