7
To je zluradi tekst, nije kritika, ali ga shvatam kao besplatnu reklamu u Americi, kaže Nataša Drakulić, scenaristkinja filma "Dara iz Jasenovca" povodom napisa o srpskom kandidatu za Oskara, objavljenom pod naslovom "Film o Holokaustu sa upitnim namerama" u poznatom magazinu "Varajeti".
Prikazivanje filma „Dara iz Jasenovca“ trebalo bi da počne u bioskopima u Sjedinjenim Američkim Državama 5. februara, a ovo ostvarenje u režiji Predraga Gage Antonijevića po scenariju Nataše Drakulić bilo je zanimljivo filmskim kritičarima i zbog teme, a i zato što se radi o srpskom kandidatu za Oskara.
U susret prikazivanju filma, više filmskih portala objavilo je ili deskriptivne ili pohvalne kritike, dok je uticajni magazin „Varajeti“ objavio tekst filmskog kritičara Džeja Vajsberga, koji se više društveno-političkim kontekstom u kom je film snimljen, nego njegovim kvalitetom.
U tekstu „Dara iz Jasenovca: Film o Holokaustu sa upitnim namerama“ Vajsberg piše da je taj film „neprerušena propaganda“, koja „cinično koristi Holokaust da bi progurala problematičnu agendu“. On je filmove o Holokaustu podelio na one koji se suočavaju sa izazovom sadržanim u krilatici „da se nikad ne ponovi“ i na „previše drugih“ koji „postoje jer se pokazalo da se priče o Holokaustu dobro prodaju“, a „trivijalizuju, koliko i senzacionališu“, te da je među njima i podgrupa filmova koji se „koriste Šoom (hebrejska reč za „katastrofu“, kojom se označava masovno uništenje Jevreja u Drugom svetskom ratu, prim. nov) za planove koji malo šta imaju sa shvatanjem nedokučivog“.
Vajsberg je u tu drugu (pod)grupu ubrojao „Daru iz Jasenovca“, nazivajući film „neprerušenim delom srpske nacionalističe propagande“, ocenjujući da ono samo tako, „obučeno u odeću koncentracionog logora, može da nađe prostor za distribuciju izvan zemlje u kom je nastalo“.
Autor počinje tekst time da su ustaše („ubice i nitkovi podržane uticajnim predstavnicima Katoličke crkve“) imale za metu Srbe, kao i Jevreje i Rome, a da je „kompleks Jasenovca bio je ozloglašen među logorima smrti po krvoproliću i surovosti njegovih zapovednika i njihovih podređenih. Oko 80.000 logoraša, uglavnom Srba, ubijeno je između 1941. i 1945. godine, a iako već samo njegovo ime ima značajno mesto u duši Srba, očigledno nije bio tema igranog filma“. On dalje navodi da tvorci „Dare iz Jasenovca“ ističu da je scenario zasnovan na ispovesti svedoka „koristeći tu nespornu činjenicu da bi se odbranili od kritika: dogodilo se, dakle, mi smo iznad prigovora“.
„Problemi sa filmom su, međutim, dvojaki: njegov neskriveni anti-hrvatski i anti-katolički narativ grubo je stvoren kao zapaljiva hrana za aktuelne procepe između Srbije i njenih suseda, dok njegovo ushićenje u vizualizovanju sadizma, stavljenog nasuprot dečjoj nevinosti, zanemaruje bilo kakvo promišljanje o opasnostima nacionalizma, smrtonosnog rasizma i genocida, zamenjujući to jeftinim senzacijama i sentimentom“, piše Vajsberg.
Opisuje potom radnju filma, pa ocenjuje da bi to, „da nema savremenog konteksta ‘Dare iz Jasenovca’, bila samo još jedna neusklađena drama o Holokaustu u kakvoj se nasilje koristi kao u bilo kom filmu o serijskim ubistvima“.
„Ali pozadina je neizbežna, a u ovom slučaju to što srpski nacionalisti oplakuju Jasenovac kao primer vekovnog žrtvovanja pretvara film u propagandu“, piše Vajsberg i poziva se i na profesora Jovana Bajforda koji je „ubedljivo i detaljno pokazao kako je povezivanje srpskih stradanja sa Šoom dugo bilo delotvorno da se steknu simpatije na međunarodnom planu i da se legitimitet teritorijalnom proširenju, zajedno sa rasnim politikama, i upravo se u to ‘Dara’ uklapa“.
– Ja to shvatam kao besplatnu reklamu, ne znam što su se svi uznemirili oko toga. Nemam nikakav komentar na to. To je zluradi tekst, nije kritika. Kad u tekst stavite 80.000 ubijenih, a mi nigde ne spominjemo brojku, tako nešto stvarno nije za komentirisanje. Iskaču svi ti iz letovanja po hrvatskim obalama, tako da mi je jasno odakle ti vetrovi duvaju. Ali, kažem, to je kao besplatna reklama u Americi, to tako treba doživeti. Ne znam što su kod nas ovi „dušebrižnici“ toliko poskočili. To je ono „da komšiji crkne krava“, ali, dobro, to smo mi. Ne mogu da se potresam oko toga, imam previše drugog posla, a nisam primetila ni da se neko iz ekipe filma nešto posebno uzbuđuje oko toga – kaže Nataša Drakulić, scenaristkinja „Dare iz Jasenovca“.
Osim napisa u „Varajetiju“, i na drugim filmskim portalima i blogovima u Americi pojavili su se tekstovi o „Dari iz Jasenovca“.
– Vidim da su ostale kritike dobre. Najvažnija mi je reakcija ljudi koji su to gledali, ali nisam posebno ni to izučavala – zaključuje Nataša Drakulić.
Portal „Vrep“ piše da film govori o jednom od najvećih koncentracionih logora izvan Nemačke tokom Drugog svetskog rata, u nacističkoj marionetskoj državi, a da „u novom filmu vidimo retko viđenu stranu Holokausta iz drugog dela Evrope, kroz vizuru devojčice od 10 godina“.
Autor teksta na portalu „Big epl rivjuz“ potanko opisuje radnju filma, hvaleći naturščike iz kojih „reditelj Predrag Gaga Antonijević izvlači vešto izvođenje“.
„Drop d spotlajt daje najvišu ocenu ostvarenju, navodeći da je u pitanju „moćan film koji pruža uvid u užasne zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata“ i „mora da se vidi“, dodajući da iza filma stoji „fantastična produkcija, dok se ekipa potrudila da iznese priču“.
„LRM onlajn“ prenosi sinopis, uz primedbu da se „ni danas ne zna koliko je ljudi stradalo u Jasenovcu“, dok „Muvirour“ piše da film govori o „balkanskom Aušvicu“ i da je to „prvi moderni film o Drugom svetskom ratu koji se dešava ili prikazuje logor u NDH“.
O filmu o „balkanskom Aušvicu“ piše se i na blogu „Kit end d muviz„, gde autor podseća da „do sada nije bilo igranog filma o ovom užasu iz ljudske istorije“, a da „Antonijević i Drakulić ne gube vreme pri otkrivanju užasa Jasenovca i ne dopuštaju da perspektiva devojčice omekša njihove ivice“.
„Plašim se da će neki pasti u iskušenje da puste da im politika poljulja viđenje ‘Dare iz Jasenovca’, s obzirom na tenzije i nasilje na Balkanu. Ali, određivati film bilo kao zadovoljenje pravde ili propagandu, znači i promašiti oštra upozorenja i doboko ljudsku temu u njegovoj srži. Film ne lepi večni pečat na Hrvate, niti opravdava Srbe za zločine koji će uslediti. On priča snažnu priču o ljubavi i mržnji dok otvara oči prema ružnom delu istorije o ko čega (nadam se) svi možemo da se složimo i osudimo ga“, piše autor ovog bloga.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
