Šta je ostalo od Vučićevog "zlatnog doba" reći će vam sindikati. Njihove članove ovih dana teraju da skupljaju kapilarne glasove pod pretnjom otkaza

U susret prazniku rada Srbija ide sa najskupljim cenama hrane u regionu, dok na hiljade radnika ostaje bez posla, a samim tim i mogućnosti da prehrani porodicu.

Čini se da je najalarmantnija situacija na jugu zemlje, gde je čak 5.000 radnika u fabrikama ostalo bez posla u prethodnih godinu dana. O ovom "crnom bilansu" Vlade Đura Macuta i ministarke privrede Andrijane Mesarović, javnost je uredno izveštavala poslanica Stranke slobode i pravde Jelena Milošević.

"Marko, Aleksandra, Tijana, Igor, Milan, Zoran, Violeta... Samo nekoliko od preko 5.000 radnika koji su tokom prošle i ove godine na jugu Srbije ostali bez posla. Pet zatvorenih fabrika i bar dve objave nedeljno na Istagramu da bi branila afere Miloša Vučevića, a ne interese otpuštenih radnika. I izjava da je privredni ambijent u Vranju nikad bolji, nakon što su se dve fabrike zatvorile, a preko 350 ljudi ostalo bez posla. To je učinak minisatrke privrede Andrijane Mesarović u prethodnih godinu dana", napisala je Milošević na društvenoj mreži X, a zatim u izjavi za Novu navodi da je većina otpuštenih radnika na jugu Srbije završila na birou, jer je teško doći do posla.

"U Nišu je stanje katastrofalno. Mi smo sada dobili dve nazovi fabrike, a zapravo se radi o proizvodnim pogonima koji za tri godine treba da zaposle 700 radnika ukupno.U Vranju je pre poslednjih zatvaranja pukao Geoks i ništa se novo nije otvaralo. Ljudi su ostali na ulici, jer ne postoji fabrika koja bi sve to mogla da pokrije", kaže Milošević.

Brojke izgledaju ovako...

Baš uoči 1. maja oko 100 radnika kompanije „Džonson elektrik“ u Nišu ostalo je bez posla. U prethodnoj godini katanac je stavljen na Kentaur u Vranju, gde je više od 250 radnika ostalo bez posla, a zatvorena je i fabrika Solpro u kojoj je radilo oko 50 zaposlenih. Osim toga, zatvorena je i fabrika Leoni u Malošištu, što je kraj posla značilo za 1.900 radnika. Prethodno je zatvorena fabrika Beneton sa oko 900 radnika. Bez posla su ostali i radnici fabrike  "Firecat protection", koja je otvorena svega dve godine ranije. Broj od 5.000 otpuštenih radnika odnosi se i na one koji su otkaze dobili i u drugim fabrikama, koje formalno nisu zatvorene, ali su otpustile veći broj ljudi.

Inače, fabrike koje su zatvorene na jugu Srbije, u većini slučajeva pobednosno je otvarao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, tokom mnogih svojih zvaničnih i nezvaničnih kampanja. Sada, kad radnici masovno ostaju bez posla, Vučić kaže da se to dešava zbog „značajnog rasta plata”, što navodno odvraća industrije koje su ulagale u radno intenzivne delatnosti.

Nije nego...

Međutim, Milošević kaže da se pokazalo da su fabrike zatvorene u većini slučajeva, ubrzo nakon što su istekle državne subvencije.

"To je to, rade pet, šest, sedam godina, u zavisnosti od ugovora o subvencijama i posle se zatvoraju", kaže Milošević.

Podseća i da je upravo predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, otvarao više pogona fabrike Leoni, na koju je prošle godine stavljen katanac.

"Kada je fabrika zatvarana u decembru, on je bio u Nišu, ali je nije svečano zatvorio", kaže Milošević.

U pojednim slučajevima na jugu Srbije, navodi naša sagovornica, dešavalo se da fabrike smanjuju broj radnika na šta po ugovorima nemaju pravo.

"Ako je neko dobio subvencije za 500 radnika, a on otpusti 400, to je odmah pekršaj. Politika države prema stranim fabrikama je poprilično loša. Karakteristično je da u tim radnicima zaposleni rade skoro bez ikakvih prava i nailaze na represiju čim probaju da se sindikalno organizuju. Rade prekovremeno bez naknade, rade vikende po regularnim cenama rada, a inspekcija se najavljuju pre ulaska u fabrike, pa se u izveštajima ne pominju nepravilnosti", kaže Milošević.

Komentarišući velika otpuštanja radnika na jugu Srbije, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže za Novu da radnici Srbije ovaj 1. maj ne mogu da slave.

Nova tura pretnji otkazom zbog kapilarnih glasova

"Ne samo ovi mučenici koji su ostali bez posla, već radnici Srbije, ovaj 1. maj ne mogu da dočekaju sa nekim optimizmom. Pred svaki praznik rada ja kažem da položaj radnika nije dobar, ali ovaj 1, maj specifičan jer smo u nikad većoj podeli", kaže Savić.

Prema njenim rečima, zasposleni u pet velikih javnih preduzeća u Srbiji trpe ovih dana pretnje i velike pritiske jer je na njihovim poslovima u toku skupljanje tzv. kapilarnih glasova, iako datum vanrednih izbora još uvek nije poznat.

"Zvali su me iz pet preduzeća da mi kažu da više ne znaju šta da rade, da je tolika hajka na radnike da potpišu kapilarne glasove. Radi se o velikim javnim preduzećima. To se, kažu, do sada radilo malo skrivenije, a sada je potpuna pometnja da se glasovi potpišu", kaže Savić, dodajući da radnici u takvoj atmosferi dočekuju Prvi maj, uz već ustaljene probleme.

Sagovornica Nove dodaje da je samo tokom ovog dana dobila više poziva zaposlenih kojima se, kako kaže, preti.

"Pretnje su ogromne. I premeštanjem na lošije radno mesto, neprodužavanje ugovora...", navodi sagovornica našeg portala.

Dodaje da je ovoliki pritisak na zaposlene - kontraproduktivan i da kod radnika stvara otpor.

Sagovornica Nove kaže da među radnicima vlade opšte nezadovljstvo malim platama.

"Ljudi su nezadovoljni i partijskim zapošljavanjem koga je uvek bilo, ali ovo je sada prevazišlo sve. Niko ne može da se zaposli ako ne potpiše pristupnicu...Naročito nezadovljstvo vlada zbog ugovora o privremno-povremenim poslovima", kaže Savić.

Inače, već godinama je opštepoznato da su upravo radnici na ovoj vrsti ugovora najčešća meta vladajuće stranke. Da bi im se produžio ugovor ili da bi dobili stalno zaposlenje, često im se traži da prisustvuju mitinzima, da joj daju glas na izborima i obezbede izvestan broj kapilarnih glasova.