DNK pokazao da jedan čovek ima 16 miliona potomaka: On nije jedini koji ima milione naslednika

Džingis-kan se, prema toj studiji, smatra pretkom ogromnog broja ljudi. Međutim, on nije jedini čiji se potomci i danas jasno prepoznaju u genetskoj slici sveta. Kasnije istraživanje iz 2015. godine, objavljeno u Evropskom časopisu za ljudsku genetiku, pokazalo je da je bilo još nekoliko muškaraca koji su ostavili izuzetno snažan genetski trag.

Kako bi identifikovali te loze, naučnici su analizirali Y hromozome više od 5.000 muškaraca iz 127 populacija širom Azije. Y hromozom se prenosi isključivo sa oca na sina, pa predstavlja pouzdan način praćenja muških linija porekla. Otkriveno je 11 specifičnih genetskih sekvenci koje se ponavljaju kod velikog broja ispitanika. Ako se jedna od njih poveže sa Džingis-kanom, ostaje još deset nepoznatih muškaraca koji su započeli izuzetno raširene porodične loze.

Istorijski izvori dodatno osvetljavaju razmere ovog fenomena. Tokom 13. veka, Džingis-kan je vladao ogromnim prostorom koji se protezao od obala Pacifika do Kaspijskog mora. Tačan broj njegove dece nije poznat, ali se pretpostavlja da je potomstvo bilo brojno. Još 1260. godine, persijski istoričar Ata-Malik Džuvaini zapisao je da više od 20.000 njegovih potomaka živi u bogatstvu i blagostanju.

Razlog ovakvog širenja genetskog nasleđa leži u načinu života i moći koju su mongolski vladari imali. Tokom osvajanja često je dolazilo do nasilja, a kanovi su imali pristup velikom broju žena na teritorijama koje su kontrolisali. Pretpostavlja se da su i njegovi sinovi sledili isti obrazac – najstariji sin Džingis-kana, Tuši, navodno je imao čak 40 sinova.

Ipak, Džingis-kan nije jedini „superplodni“ predak. Jedna genetska linija povezuje se sa Đokangijem, dedom osnivača kineske dinastije Ćing. Njegov Y hromozom danas se može pratiti kod oko 1,5 miliona muškaraca u severnoj Kini, što se takođe objašnjava velikim brojem žena i konkubina u njegovoj lozi.

Preostalih devet muškaraca koji su ostavili snažan genetski trag i dalje su nepoznati. Naučnici pretpostavljaju da su živeli u različitim delovima Azije, u periodu između 2100. godine pre nove ere i 700. godine nove ere. Analize ukazuju da su neki od njih pripadali ranim poljoprivrednim i nomadskim zajednicama, u vreme kada su se formirala hijerarhijska i autoritarna društva. Kasnije loze, uključujući one povezane sa Džingis-kanom i Đokangijem, vezuju se za nomadske narode Mongolije i severoistočne Kine.

Slični primeri postoje i van Azije. Istraživanje iz 2006. godine pokazalo je da svaki dvanaesti Irac na svetu može da vodi poreklo od jedne osobe verovatno vojskovođe iz 5. veka poznatog kao Nijal od Devet Talaca. Procene govore da bi on danas mogao imati i do tri miliona muških potomaka.

Savremena genetska istraživanja poslednjih godina sve više otkrivaju skrivene veze među ljudima. Analize drevne DNK omogućile su rekonstrukciju porekla Vikinga, potvrdu istorije svahilskog naroda, kao i preciznije određivanje udela neandertalskih gena u savremenim populacijama.

Kada je reč o neidentifikovanim „osnivačima“ velikih genetskih loza, njihovi identiteti tek treba da budu razjašnjeni. Ipak, jedno je sigurno Džingis-kan nije bio jedini čovek koji je ostavio dubok i trajan trag u genetskoj istoriji čovečanstva.

Izvor:N1 BiH