Otac je oženio rođaku, Adolf je u školi pao razred i sa 16 napustio školovanje: Mračni detalji iz Hitlerovog života

O Adolfu Hitleru, najmračnijoj ličnosti u ukupnoj ljudskoj istoriji i njegovom Rajhu napisano je, kako navodi Brendan Sims, autor njegove biografije, više od 120.000 knjiga. Postavlja se pitanje: čemu onda još jedna?

„Radikalno zlo“, oličeno u Holokaustu, i dalje se opire potpunom razumevanju. Što više vremena prolazi, potreba za njegovim objašnjenjem postaje sve snažnija. Kako je moguće da je jedna kulturna nacija od oko 80 miliona ljudi krenula u progon manjine koja je uoči Drugog svetskog rata brojala svega oko 300.000 pripadnika, da bi potom započela sistematsko istrebljenje širom Evrope? U neposrednoj blizini Vajmara, simbola nemačke kulture, nalazio se Buhenvald. Ta blizina izaziva jezu i danas. Nacisti su Jevreje, bez obzira na uzrast, najpre streljali, potom ubijali gasom iz auspuha kamiona, a kasnije i ciklonom B. Ubijeno je šest miliona ljudi. „Proći će i hiljadu godina, a sramota Rajha neće biti izbrisana“, rekao je u Nirnbergu Hans Frank, nacistički upravnik Poljske. Ali osuda nije dovoljna zlo zahteva objašnjenje.

Hitler je bio ključna figura u njegovom nastanku, ali ostaje pitanje: da li je od detinjstva bio oblikovan antisemitizmom, da li je oduvek želeo uništenje Slovena i kada je tačno formirao ideju o pokretanju operacije Barbarosa, najveće vojne operacije u istoriji, tokom koje je stradalo oko 24 miliona sovjetskih građana?

Ova biografija nastoji da ponudi drugačiji pogled na genezu zla.

Posebno se ističe njegova rana fascinacija anglosaksonskim svetom, koji je u njemu istovremeno izazivao strah i divljenje, kao i postepeni razvoj ideja o Holokaustu i napadu na Rusiju. Zlo, kako se naglašava, nema samo individualni izvor ono se razvija kroz šire društvene i istorijske okolnosti, dok lične osobine vođe dodatno pojačavaju njegov razorni efekat.

Početkom jula 1918. godine Prvi svetski rat trajao je već skoro pune četiri godine, piše Sims. Vojnik prve klase Adolf Hitler iz 16. bavarskog rezervnog pešadijskog puka učestvovao je u ratu gotovo od samog početka. Posmatrao je kako Nemački Rajh prkosi moćnoj koaliciji imperija Antante Britaniji, Francuskoj i Rusiji kao i njihovim manjim saveznicima. Krajem prethodne godine jedna od tih sila, Carska Rusija, pala je pod kombinacijom vojnog poraza i revolucije. Međutim, Rajh je u međuvremenu izazvao neprijateljstvo još opasnijeg protivnika Sjedinjenih Američkih Država.

Nemačka je tada bila u trci da slomi Francusku i potisne Britaniju preko Lamanša pre nego što američke trupe stignu na front. U početku su njeni napori bili uspešni nemačke armije su napredovale na Zapadnom frontu. Među vojnicima koji su marširali napred bio je i Adolf Hitler, koji je kasnije bio svedok trenutka kada se ratna sreća preokrenula tokom Druge bitke na Marni. Sveži, brojni i puni entuzijazma kojim su nadoknađivali nedostatak iskustva, Amerikanci su se suočili sa iscrpljenim bavarskim rezervistima. To je imalo razoran uticaj na moral Hitlerovih saboraca i ostavilo dubok trag i na samog Hitlera.

On se i lično susreo sa najmanje dvojicom ovih neprijatelja. Sedamnaestog jula 1918. brigadni ađutant Fric Videman zabeležio je: „Vojnik prve klase Hitler doveo je dvojicu američkih zarobljenika u štab 12. kraljevske bavarske pešadijske brigade.“ Ko su bili ti ljudi i šta je Hitler tada mislio o tom događaju nije zabeleženo. Međutim, poznato je kako ga je kasnije tumačio. Verovao je da su ti „prašinari“ potomci nemačkih emigranata, izgubljeni za domovinu zbog nedostatka „životnog prostora“, koji su se sada vratili kao osvetnici u redovima neprijateljske vojske.

U svojim kasnijim govorima često se vraćao na trenutak „usred leta 1918. kada su se prvi američki vojnici pojavili na ratištima u Francuskoj, snažni muškarci, ljudi naše krvi, koji su vekovima odlazili, a sada su bili spremni da gurnu svoju staru domovinu u blato“. Tu se, zapravo, nalazi početak njegovih ideja: opsesija demografskim slabostima Nemačke, ideja o životnom prostoru na istoku kao rešenju, strah i divljenje prema anglosaksonskim silama i odlučnost da izbegne novi rasni sukob – ili da ga preživi ako postane neizbežan.

Simsova biografija iznosi tri velike i međusobno povezane teze. Prva – da su Hitlerovu politiku prvenstveno oblikovali odnos prema Anglo-Americi i globalnom kapitalizmu, više nego prema Sovjetskom Savezu i boljševizmu. Druga – da je njegov pogled na nemački narod bio duboko ambivalentan, prožet osećajem inferiornosti u odnosu na Anglosaksonce. Treća – da se previše pažnje posvećivalo njegovoj ubilačkoj „negativnoj eugenici“, dok je zanemarena njegova ideja „pozitivne eugenike“, kojom je želeo da uzdigne nemački narod na nivo britanskih i američkih rivala.

Adolf Hitler rođen je u Austriji 20. aprila 1889. godine, u Braunauu na Inu, mestu koje je vekovima pripadalo Bavarskoj, a zatim Habsburškoj monarhiji. Granica između Nemačke i Austro-Ugarske na tom području bila je više formalna nego stvarna – dijalekti i običaji bili su gotovo isti.

Njegovo detinjstvo odvijalo se u složenoj porodičnoj strukturi. Nakon smrti svoje prve supruge, Alois, Adolfov otac, oženio se svojom rođakom Klarom Pelcl, sa kojom je imao šestoro dece, od kojih su preživeli samo Adolf i njegova mlađa sestra Paula. Imao je polubrata i polusestru iz očevog prvog braka.

Školovao se u Lincu, gde je u početku bio dobar učenik, ali je kasnije izgubio interesovanje za školu. Isticao se samo u crtanju i sportu, dok su ostali predmeti bili zapostavljeni. Sa šesnaest godina napustio je školu. U tom periodu nema dokaza o političkom angažmanu niti o poznanstvu sa Ludvigom Vitgenštajnom, koji mu je bio školski savremenik.

Kasnije je boravio u Beču, gde je razvijao interesovanje za umetnost, posebno opere Riharda Vagnera. Impresionirala ga je arhitektura bečke opere, iako je enterijer smatrao previše raskošnim.

Godine 1907. njegovoj majci dijagnostikovan je rak. Lečio ju je lekar Eduard Bloh, Jevrejin, prema kome je Hitler zadržao korektan odnos i nakon njene smrti, čak mu je poslao čestitiku za Novu godinu koju je sam nacrtao. Nema dokaza da je ovaj događaj imao uticaj na razvoj njegovog antisemitizma.

Uprkos brojnim kasnijim analizama, u njegovom ranom životu nema jasnih naznaka onoga što će kasnije uslediti. Upravo to dodatno produbljuje pitanje kako je nastalo jedno od najvećih zala u istoriji čovečanstva.

Feljton i odlomke biografije preuzete sa Express.