"I pored preživljene životne tragedije, svet je činila boljim mestom": Knjiga o Miri Brtki

Na predstavljanju knjige su govorili Vesna Latinović, direktorka Galerije Bel Art, i autori tekstova - Sava Stepanov, likovni kritičar, dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti, i dr Miško Šuvaković, teoretičara umetnosti.

Vesna Latinović, koja je moderirala ovu promociju, naglasila je da knjiga rasvetljava značaj Rima i italijanske kulturne scene u celokupnom interkulturalnom stvaralaštvu Mire Brtke.- Mira Brtka je zahvaljujući filmskom radu otišla u Rim, u kome je ostala proširivši svoj umetnički rad na oblast animacije i slikarstva. Upisala je Akademiju lepih umetnosti kako bi što bolje savladala slikanje. U Rimu je kontinuirano boravila i radila do 1971. godine, održavajući profesionalnu vezu sa Beogradom, a onda se vratila filmu i na područje Jugoslavije. Rim je svakako ostao značajan za njen umetnički rad – podsetio je Sava Stepanov koji prati hronološki razvoj Brtkinog slikarstva.Dr Ješa Denegri je istakao da ova knjiga predstavlja veliku emotivnu priču,  jedne mlade, velike, hrabre i darovite žene koja se upustila da ode u svet da se tamo bori izbori za sebe, na jedan dirljiv i dramatičan i istovremeno impozantan način. On definiše kontekst i ambijent u kome se Mira Brtka formirala kao umetnica i ukazuje na osnovne umetničke karakteristike njenog umetničkog izraza. Osvrnuo se na njenu aktivnost u okviru grupe „Illumination“, okupljene oko japanskog umetnika  Nobuja Abea, koja se kreće u  metafizičkom emotivnom prostoru, u medijskom smislu okrenuta  slikarstvu,  za razliku od drugih slikarskih grupa tog vremena u Italiji .

- Bavljenje slikarstvom Mira Brtka je počela u oblasti i periodu poznog (post)enformela, da bi svoj slikarski izraz razvila u poetici grupe Illumination, obojenoj optimizmom, poetici koja se razvila nakon mučnih ratnih godina i enformela – izdvojio je Denegri i dodao da je za nju bilo izuzetno značajno što se bavila različitim umetničkim disciplinama, između ostalih, modnim dizajnom, koji joj je otvorio brojna vrata...Prof. Miško Šuvaković je rekao da je Mira prava transkulturalna umetnica.- Sa stanovišta etničkog identiteta, ona je Slovakinja iz Vojvodine, koja je deo Srbije i pripada jugoslovenskom prostoru. Mira Brtka se bavila raznim vidovima umetnosti od filma, slikarstva, skulpture, mode i prelazila je iz uloge u ulogu, što za jednog umetnika uopšte nije lako.Imala je, ne samo dimenziju umetnice stvaraoca već i umetnice aktivistkinje, koja je želela da aktivira sredinu gde je stvarala, napravi specifikaciju i rekonstrukciju sopstvene istorije i istorije onih ljludi sa kojima je bila u kontaktu tokom života.

Vesna Latinović je ispričala da je imala čast da se poslednju deceniju Mirinog života druži i radi sa njom, posebno naglasivši saradnju na stvaranju fondacije Brtka-Kresoja.- Mira je bila jako jednostavna, komunikativna, spremna na razgovore o umetnosti ali i na ženske priče, gde je odavala utisak samosvojne dostojanstvene žene, sa uverenošću u opravdanost vlastite umetničke misije. Uporno je nastojala da pored preživljene i propaćene životne tragedije, svet učini lepšim, boljim i podnošljivijim mestom – rekla je Vesna Latinović i podsetila da je Galerija Bel Art je priredila više njenih samostalnih izložbi u Novom Sadu, Istambulu, Budimpešti, Beču.

Denegri je istakao i zalaganje Fondacije Mira Brtka da se rad umetnice uskoro predstavi i rimskoj publici, što bi dalo jednu posthumnu rehabilitaciju i revlorizaciju u sredini gde je svoju slikarsku aktivnost i započela.Bonus video: Utisak nedelje - Slobodan Negić, Sofijin otac

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=utisaknedeljeslobodannegi04-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6100264"]