Sad je vidiš, sad je ne vidiš, tako su mnogi opisivali likovnu i filmsku umetnicu Miru Brtku. Nemirne prirode, stalno je radila, a njen životni put i delo to i pokazuju. Film, likovna umetnost, moda, Mira kao da je stizala sve i svugde...
U jednom davnašnjem intervjuu je na staru narodnu izreku: „Iz Mire tri vraga vire“, uzvratila rečima – „Dva vire, a jedan je u slikama“.
Ogroman opus ostavila je iza sebe Mira Brtka (1930-2014), a delić, tačnije 300 radova, izloženi su na velikoj retrospektivnoj postavci „Refleksije“ u Muzeju grada Beograda, koja će trajati do 25. aprila.
Tačno pet decenija od prve izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu „Refleksije“, u organizaciji Fondacije „Mira Brtka“, omogućavaju posetiocima da multimedijalan opus slikarke, skulptorke, filmske režiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke i aktivistkinje sagledaju iz nove perspektive.
Rođena u Novim Banovcima 1930. godine, stvarala je više od pet decenija na relaciji Stara Pazova – Beograd – Prag – Rim – Novi Sad – Bratislava. Diplomirala je 1955. na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost u Beogradu, na odseku filmske režije, a 1963. i na Akademiji lepih umetnosti u Rimu, na odseku slikarstva.
U Rimu je godinu dana kasnije imala prvu samostalnu izložbu. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bila je članica internacionalne umetničke grupe „Illumination“, koju je u Rimu osnovao Nobuja Abe, umetnik, učitelj, mistik i filozof, a prvi put su se predstavili na izložbi 1967. u Trentu.
Učestvovala je i u aktivnostima „Biroa za preventivnu imaginaciju“ pokrenutog u Rimu 1974, što je dovelo do uspostavljanja jedne od filijala u Staroj Pazovi, u Brtkinom ateljeu (Biro za balkanizaciju umetnosti).
Snimala je kratke i dokumentarne filmove, a nakon jednogodišnje stipendije i filmskog rada u Pragu, u Italiji i kod nas radila je i kao asistent režije na mnogobrojnim ostvarenjima, među kojima je „Sutjeska“, sa Ričardom Bartonom kao Titom.
– Imala sam sreću da se u pravo vreme zateknem u Italiji, radeći u „Ćinećiti“, a pre toga i u Pragu. Filmovi su tada bili drugačiji nego danas, mnogo angažovaniji. I uvek mi se činilo da kad završim snimanje jednog filma, to je kao da sam završila fakultet – govorila je u jednom intervjuu.
Sve velike ličnosti sa kojima je sarađivala ili drugovala u Italiji, od Federika Felinija do Klaudije Kardinale, bile su zapravo jednostavne:
– Sa njima se moglo o svemu razgovarati. Oni su samo izgledali nedodirljivi – svedočila je svojevremeno umetnica.
Bavila se i modnim dizajnom, a prve „Mirine haljine“ Italijanke su prošetale još krajem šezdesetih. Slavna glumica Izabela Roselini nosila je Brtkine haljine, ali i najpoznatije manekenke sa ovih prostora, poput Ljiljane Tice.
Zato ova retrospektivna izložba pruža pregled njenog stvaralaštva od „rimskog perioda“ do poslednjih godina života, uz najreprezentativnije radove iz bogatog opusa, u vlasništvu Fondacije „Mira Brtka“.
Postavka počinje serijom slika u duhu postenformela, preko istraživanja svetlosti i boje iz perioda stvaralaštva u okviru grupe „Illumination“, pa ciklusa „Belih slika“, odlikovanih racionalističkom geometrijskom formom, novim tretmanom materije, do specifičnih slikarskih koncepcija, u maniru pop-arta.
U multimedijskom opusu istraživala je mesto susreta dvodimenzionalnih radova sa trodimenzionalnošću i slobodnom formom (kolaž, asamblaž, objekat) i bila dosledna u isticanju likovnih elemenata kao strukturalne zasebnosti i pikturalne vrednosti, prisutne u serijama „Lineari“ i „Čisto slikarstvo“.
Izložba obuhvata i njene vajarske cikluse (Akumulacije, Crvena skulptura, Linearna skulptura, Metamehanike, Spolja-iznutra), sa skulpturama malog, ali i monumentalnih formata kroz koje je moguće i proći.
– Mira Brtka je bila je veoma uvažena i cenjena umetnica već za života. Još 2012. godine imala je veliku retrospektivu „Nestabilne ravnoteže“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. I možda Beograd danas ne zna dovoljno o njoj, ali mislim da će ova izložba doprineti boljem razumevanju i uvažavanju njene ličnosti i dela – priča za Nova.rs istoričar umetnosti i likovni kritičar Ješa Denegri.
Likovni kritičar Sava Stepanov izložbu vidi kao „reafirmaciju lika i dela Mire Brtke u srpskoj javnosti“, dok Miroslav Rodić iz fondacije koja nosi njeno ime podseća da se radi o tolikom opusu da ga je nemoguće sažeti u nekoliko rečenica.
Pored izložbe, Fondacija „Mira Brtka“ objavila je monografiju sa nizom tekstova (Stepanova, Denegrija, Olivere Janković, Selene Andrić…) koji su, prema rečima Ješe Denegrija, osvetlili razne aspekte njenog dela i umetničke biografije. I to ne samo slikarske, već i filmske, pa i bavljenja modom.
– Posredi je interesantna umetnička produkcija i bogato životno delo koje je za sobom ostavila. U Rim je došla sa ciljem da se nađe u svetu filma, međutim završila je Likovnu akademiju i tamo je niz godina je tamo delovala kao slikarka – podseća naš sagovornik i dodaje:
– Bila je članica velike međunarodne grupe „Iluminasion“, koja je bila vrlo važna u to vreme. Osnovao ju je japanski umetnik Abe Nobuja, a članovi su bili Italijani Paolo Pateli i Aldo Šmit, umetnica iz Amerike Marša Hafif, i još jedna naša, pored Mire – Milena Čubraković. Iako je „Iluminasion“ prestala sa delovanjem 1971. godine, bitan je taj period jer je unutar te grupe oformila svoja poimanja i to je presudno uticalo na Brtkino delo. U ono vreme ta je grupa okupila mlade umetnike oko jedne harizmatične ličnosti, koji im je bio mentor. Kao japanski umetnik on je u Evropu, Italiju doneo ideje Dalekog istoka koje su u to vreme za mlade umetnike i publiku bile zanosne. Samo ime grupe može da se tumači kao „Obasjavanje, prosvetljenje“, a ponudila je duhovni, spiritualni karakter umetnosti, koji je svakako prisutan i u kasnijem radu Mire Brtke – ukazuje Denegri.
Po prestanku rada grupe umetnica počinje polako da se vraća na ove prostore. Živi između Rima i Pazove, gde joj je bio atelje. Počinje u jednom trenutku, podseća naš sagovornik, i da se bavi i skulpturom:
– Tu njenu trodimenzionalnu produkciju neko možda ne bi definisao kao skulpturu. Jer, Mira od nađenih predmeta pravi ili slobodne forme ili neke figurativne predstave. Jedan period njenog rada u likovnoj umetnosti, osim slikarstva, posvećen je i skulpturi i tu je unela interesantne inovacije. To se vidi i na aktuelnoj izložbi. Kruna postavke, prema mom mišljenju, jeste ona sama sa „Belim slikama“ i velikom skulpturom u sredini, koja je nastala posle 2000. godine, ali čini mi se da može biti vrhunac tog opusa – smatra likovni kritičar i istoričar umetnosti.
U Rim se Brtka zaputila zbog filmske umetnosti, no iako se okrenula likovnoj, film je bio neizostavni deo života. Bila je udata za reditelja Dragana Kresoju, sa kojim je dobila sina jedinca, ali doživela je najstrašniju moguću stvar – u istom danu ostala je bez sina i supruga. U novembru 1996. godine Miloš Stefan Kresoja, kamerman počeo je sa ocem da snima prve kadrove filma „Suton nad Beogradom“. Ali, helikopter MUP-a Srbije, iz kojeg su snimali, motorom je zakačio Dunav i pao u reku.
– Strahovitu ličnu tragediju pretrpela je Mira i to je i, bez ulaženja u njenu intimu, bio užasan udarac. Bolno je o tome uopšte i misliti. Ali, i nakon tog strašnog događaja, spolja gledano, Mira kao da je dobila neku energiju da potisne to užasno sećanje i da nastavi umetnički rad. Gotovo do poslednjeg dana svoga života Mira je uspela da svoj rad održi u velikom intenzitetu i kvalitetu. I mesto Mire Brtke na našoj likovnoj sceni u drugoj polovini 20. veka, i s početka ovog je markantno i respektabilno. Nadam se da će javnost, uz ovu izložbu i monografiju, drugačije sagledavati i valorizovati njeno delo – naglašava Ješa Denegri.
Mira Brtka preminula je u decembru 2014. u 85. godini života. Radila je do poslednjeg časa, o čemu je i sama govorila:
– Evo me, u osamdesedet i nekoj i stalno radim. Nemam problem manjka inspiracije, jer me uvek nešto oduševljava, bila to mačka ili boje. Znate, spremala sam se da studiram arhitekturu, ali život je takav da, ukoliko se prepustite, ako ste otvoreni, put vas povede tamo gde treba. Mene je taj put u životu vodio od jedne do druge stvari, najpre umesto arhitekture u film, pa posle crtani film, pa slikarstvo, skulpturu, modu. Ali, za mene je to sve jedna ista stvar. Radim sa takvim entuzijazmom i oduševljenjem kad me nešto ponese. Da li je u pitanju likovna, filmska umetnost ili moda, meni to nije važno. Bitno je da budem oduševljena i da imam zanos. I kada pravim retrospektivu svoga života shvatam da sam od detinjstva čeprkala po nekim neobičnim, različitim stvarima….
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare