Istorija forenzike (2): Koža sa isečenom tetovažom iz 1925.

Reč je o dve isečene tetovaže sa istog tela. Na jednoj je lik austrougarskog cara Franje Josifa (1830-1916) a na drugoj grb Austrougarske monarhije. Potiču iz 1925. godine.- Neko "naš" poreklom iz Austougarske koji se bavio sitnim kriminalom, pronađen je mrtav, bez tragova ubistva. Kako se niko nije javljao da preuzme telo iz mrtvačnice, a imao je te interesantne tetovaže, onda su to patolozi uzeli, za svoju zbirku - kaže za Nova.rs Srđan Vasilijević, jedan od kustosa izložbe.

Nije poznato ko je bio vlasnik tetovaže ali je poznato da je vlasnik tih prvih, najstarijih eksponata sa izložbe, koja će kasnije činiti kolekciju Instituta za sudsku medicinu, prikupljao dr Eduard Mihel.On je, zajedno sa dr Milovanom Milovanovićem, vršio prve sudskomedicinske i patološko-anatomske obdukcije u Srbiji.Prema hronološkoj tabeli istaknutoj na izložbi, prva (parcijalna) obdukcija u Srbiji urađena je 1839. godine.A prvi forenzički slučaj završio je u anegdoti."Da nije bilo konja knjaza Miloša, možda ne bi bilo ni ove izložbe", kaže nam u šali Srđan Vasilijević.

Naime, knjaz Miloš je imao više konja a u svojoj službi i knjaževskog opančara. Dešavalo se da poneki konj ugine, a da prethodno nije pokazivao znake oboljenja. Dok je boravio u Beču, knjaz je o tome razgovarao sa viđenijim ljudima koji su mu rekli da u tom gradu postoje "neki hemičari" koji bi mogli da mu reše problem i da samo treba da im odnese drob (utrobu) životinje.

- Miloš tako i uradi prvom sledećom prilikom kada mu je konj umro. Stigne rezultat da su konji otrovani ćirišom. Ćiriš je lepak za opanke, odnosno, kuvano brašno. Ima osobinu da naglo prokisne i onda strašno smrdi. I, kad bi opančar otvorio ujutro radionicu, prosuo bi ukiseljeni ćiriš kroz prozor, a ispod prozora se nalazilo seno. Konji bi ga pojeli i uginuli, jer im je ćiriš uvezao zalepljena creva. Šta je bilo sa opančarem, to se ne zna, ali posle ovog prvog rešenog slučaja knjaz je izdao Ukaz o osnivanju državne hemijske laboratorije 1859 - otkriva nam Srđan Vasilijević.

Tako je uspešno rešavanje privatnog problema knjaza Miloša dovelo do osnivanja Državne hemijske laboratorije "u kojoj bi se vršile sudske ekspertize i analize mineralnih voda", čime je načinjen prvi korak institucionalizacije forenzike u Srbiji.Izložba "Forenzika - više od veka" u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu prati istorijski razvoj forenzike u svetu i kod nas, počev od prvih zabeleženih slučajeva rešenih naučnom metodom. Kod nas je, kao što smo videli, to bio slučaj konja knjaza Miloša, a prvi slučaj u svetu rešen je zahvaljujući Arhimedu (287 - 211. pre n.e).

Grčki matematičar i filozof poreklom iz Sirakuze, Arhimed je 265. godine pre n.e. naučnom metodom potvrdio sumnje kralja Hijerona II da njegova kruna nije sačinjena od čistog zlata.Kralj Sirakuze angažovao je tada 22-godišnjeg Arhimeda da mu potvrdi pretpostavku da ga dvorski zlatar potkrada i da je u zlatnu krunu dodao i srebro. Po priči koja je stigla do naših vremena, Arhimed je zamišljen došao kući, jer niko pre njega nije ponudio rešenje sličnog problema, i otišao da se okupa, ne bi li se opustio. Kada je ušao u napunjenu kadu, voda se prelila preko ivice i to mu je dalo ideju. Istrčao je na ulicu i vikao "Eureka!" (Pronašao sam).Shvatio je da predmeti iste težine nemaju i istu zapreminu, koja se meri količinom vode koju izbace kada se potope.Arhimed je potom potopio krunu koja je istisnula manje vode nego grumen zlata, pa je tako dokazao prevaru.Ostao je zapamćen kao prvi čovek koji je primenio naučni metod u svrhu rešavanja zločina pa se može smatrati da je utemeljio praksu koja se danas naziva forenzika.O ostalim zanimljivim pričama sa izložbe "Forenzika - više od veka" koja je otvorena u Muzeju nauke i tehnike do 4. jula 2021, čitajte na stranicama Nova.rs/kultura u narednim danima.