Tim (40) je bivši vlasnik studija za tetovažu iz Ciriha. I rad belgijskog umetnika Vima Delvoe. Sada ga možete posmatrati i vi, u živom prenosu iz jedne galerije u Australiji.

Vim Delvoa je upoznao Tima Štajnera 2006. godine. Do tada poznat po tetoviranju svinja, Vim je upravo tragao za ljudskim platnom. Kada je čuo za ideju, Tim je pomislio, što da ne. Dve godine i 40 sati rada kasnije, nastalo je umetničko delo „Tim“.

Preko celih Timovih leđa Vim je istetovirao Bogorodicu u monaškoj odori, žute sunčeve zrake koji izlaze iz njenog oreola, crvene i bele ruže, lastavice, dve koi ribice između lotosa na dnu i lobanju u meksičkom stilu na vrhu. Uredno se potpisao, kao na slici.

Delo je prodao 2008. nemačkom kolekcionaru Riku Rajnkingu, za 150.000 evra (Tim je dobio trećinu).
Kada Tim umre, njegova koža će biti uramljena i postaće umetnički rad. Do tada, kao deo ugovora, Tim tri puta godišnje sedi u galerijama širom sveta.

Od novembra tezga mu je u Muzeju stare i nove umetnosti (Mona) u Tasmaniji. Muzej je 18. marta zatvoren zbog korone ali Tim se drži svog dela ugovora. I dalje dolazi. I sedi na svom mestu. Sam. Jedini živi eksponat muzejske kolekcije.

I vi ga možete posmatrati na ovom linku, preko „lajv” kamere, od srede do ponedeljka 2h-8:30h po našem vremenu.

Kada jednom sedne na svoje postolje u međuspratu muzeja, ne pomera se i ne progovara. Osvetljenje je takvo da deluje kao da je bez glave. Ostala svetla su prigušena. Prostorija u kojoj je deluje hladno ali smirujuće. Zbog njegove izolacije kao da i mi lakše podnosimo svoju, iako smo hiljadama kilometara udaljeni.

Sigurno bi imao mnogo toga da nas nauči o stoicizmu, upornosti, dosadi, žrtvovanju i izolaciji. Ali, on više voli da ćuti. Retko daje intervjue. Snimio je, doduše, jedan promotivan video za Monu.

Tim je jedno od brojnih umetničkih dela u Moni i muzejim širom sveta koja nastavljaju da vise, stoje ili sede, u praznini. I čekaju povratak svoje publike.

Timova tezga u Moni završava se 30. aprila.
„Do tada, Tim će lagano ušetati u prostor i mi ćemo ga osmatrati. I čekati, čekati, čekati, dok možda njegovo delo ne vidimo jednom i uživo. Ili bilo koji drugi umetnički rad bilo gde u svetu, gde nam nije dom. Tada ćemo znati da je sve gotovo. I da je sve ovo vreme, dok je život stajao, umetnost bila tu. Čekala nas je”, poručuje „Gardijan”.