0
Ugledna francuska politikološkinja, istoričarka, filmska producentkinja, nezavisna kustoskinja, aktivistikinja, Fransoaz Veržes, gostovaće u Srbiji 3. i 4. novembra, na poziv Francuskog instituta i Fakulteta za medije i komunikacije, saopštili su organizatori.
Povod gostovanja je prevod njene knjige “Feministička teorija nasilja”, koju je nedavno objavio beogradski Fakultet za medije i komunikacije – FMK u prevodu Milice Rašić.
Fransoaz Veržes je autorka brojnih eseja u kojima iznosi stavove o ropstvu, migracijama, kolonijalnoj utopiji i dvosmislenosti humanitarne politike, o francuskom kolonijalizmu, o ekonomskom predatorstvu, o muzeografiji nematerijalnih kultura, o kapitalizmu, rasizmu, feminizmu, nasilju, učestvovaće u razgovorima i radionicama u Beogradu i Novom Sadu.
Kada se zvanično govori o jednakosti žena i muškarca, o gorućim problemima, najčešće se čuju reči: uznemiravanje, silovanje, zlostavljanje, ubistvo žena.
Te reči ukazuju na surovost društvene stvarnosti. No, može biti da one prikrivaju jedno drugo nasilje, ono učinjeno uz saučesništvo države? Fransoaz Veržes razotkriva masku borbe protiv seksizma.
Fokusirajući se na „nasilne muškarce“ udaljavamo se od suštinskog pitanja koje se odnosi na izvore ovog nasilja. Nema sumnje, smatra Veržes, da rasni kapitalizam, untrakonzervativni populizmi, slamanje Juga ratovima i imperijalističkom pljačkom, milioni prognanika, eskalacija hapšenja, stavljaju maskulinitet u službu politike smrti.
Protivno duhu vremena, Fransoaz Veržes nas poziva da pogledamo dalje od naše opsednutosti kažnjavanjem nasilnika od strane države, te da tragamo za onom pravdom koja suštinski oporavlja.
Versež će gostovari 3. novembra, od 18 sati, u knjižari Zenit u Novom Sadu (Njegoševa 24), kroz razgovor sa Aleksandrom Perišić. A sutradan, 4. novembra od 20 sati, u okviru Filozofskog teatra, vodiće razgovor sa Majom Pelević u Beogradu.
Fransoaz Veržes je rođena u Parizu, 1952, a već nakon dve godine odlazi na ostrvo Reunion, gde joj je detinjstvo obeleženo političkom borbom roditelja protiv post-kolonijalne represije. Sa 16 godina odlazi u Alžir, potom u Francusku, gde aktivno učestvuje u Pokretu za osobađanje žena. Bavi se novinarstvom, izdavaštvom, zalaže u borbi za ljudska prava (prikuplja svedočanstva žena Čilea iz doba Pinočeve diktature, potom i svedočanstva iz Salvadora, Nikaragve, Sovjetskog Saveza). Napušta Francusku 1983, živi u Meksiku, potom u Sjedinjenim Američkim Državama, gde nastavlja školovanje i stiče doktorat na Berkley univerzitetu. Po povratku u Evropu, predaje na engleskom univerzitetu Sussex, učestvuje u radu odseka za politiku Centra za kulturne studije Goldsmith koledža univerziteta u Londonu. Bila je predsednica udruženja „Dekolonizacija umetnosti“…
Događaj se organizuje u okviru ciklusa „Šta je rod?“, koji zajednički realizuju Francuski institut u Beogradu i niz domaćih institucija i organizacija (Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fakultet za medije i komunikacije, RTS Treći program Radio Beograda, organizacija XY Spectrum), uz podršku Saveta Evrope.
Bonus video: Protest ispred „Infomera“
