Sve ovo, Palić je savršeno mesto za festival, prvi je bio utisak slavnog francuskog reditelja Mišela Azanavisijusa, kojem će večeras pre prikazivanja filma "Rez" biti uručena nagrada „Aleksandar Lifka“ na Letnjoj pozornici.
Čuvenom francuskom reditelju pripala je čast da zatvori ovogodišnji 29. Festival evropskog filma Palić. Mišel Azanavicijus, laureat „Aleksandar Lifka“ nagrade za doprinos evropskoj kinematografiji, koja će mu biti uručena večeras na Letnjoj pozornici na Paliću, nakon čega će biti prikazan njegov film „Rez“, kojim je otvoren Kan, istakao je na susretu s medijima da je dirnut time što je nekim ljudima bioskop još uvek uzbudljiv:
– To što su neki mislili da sam zaslužio ovakvu nagradu, dirnulo me je. Divno je biti ovde – rekao je reditelj, precizirajući da je ovde došao iako je usred rada na animiranom ostvarenju „The Most Precious of Cargoes“, kojeg je svojevremeno pandemija prekinula:
– Morao sam da prekinem snimanje na osam meseci. Sada sam se, posle gotovo godinu dana, vratio radu. To je priča smeštena u Drugi svetski rat. Nije to film za decu, ali je divna priča, o ljubavi, solidarnosti, ljudima koji spasavaju druge ljude.
U Srbiju je slavni francuski reditelj stigao juče, i odmah, kako je otkrio, otišao u Jugoslovensku kinoteku u Beogradu:
– Možete biti ponosni na Kinoteku. Najpre, divna je zgrada, i fenomenalno mesto kao dom filmova. A kolekcija koju sam video tamo je zaista neverovatna. Uvek mi je sjajno da vidim da neko tako brižno čuva filmove.
S obzirom da u gotovo svakom svom filmu pravi neku vrstu omaža drugim kinematografskim ostvarenjima, nema precizan odgovor na to zašto to ima potrebu da radi:
– Osećam se udobno kada postoji veza između suštine, supstance i scenarija. Ako pričate priču o glumcu u doba nemog filma, kao što je to slučaj s „Umetnikom“ (za koji je pobrao silne nagrade, među kojima je i Oskar, prim.aut.) nema drugog da da to bude nemi film. Mislim da se malo i igram sa publikom u svojim filmovima. Jer, zna publika nešto o nemim filmovima, ili o špijunskim filmovima, ili o Godaru i zato mi je bitno da u svoja ostvarenja uvrstim značajne momente koji su obeležili na neki način sve to.
Govoreći o uticaju Godara, prisetio se da je kao tinejdžer samo u snovima želeo da bude reditelj:
– Ali, nisam poticao iz porodice koja bi me ohrabrila da postanem reditelj. Bila je to samo fantazija. I kad sam otkrio Godarov „Do poslednjeg daha“ bio sam dirnut njegovom slobodom. Divim se putu Žana-Lika Godara kao umetnika, iako ne volim sve njegove filmove, niti se slažem sa nekim njegovim političkim stavovima.
Na pitanje Nova.rs da li sebe vidi, poput Godara, u devetoj deceniji života kako još uvek snima filmove, ovako je odgovorio:
– Stvaranje filma za mene lično mora da bude zadovoljstvo. Ovo nije nimalo lak posao, težak je, moraš mu biti veoma posvećen i predan. Ne znam šta će biti, u jednom trenutku možda i odustanem od svega. Samo se nadam da neću biti taj koji je shvatio da je u poznim godinama i da ne mogu više da radim…
Iako je na Paliću kratko, primetio je da je ovo „savršeno mesto za festival“:
– Doduše, došao sam tek sinoć, a u Beogradu sam uglavnom sedeo u kafani (smeh). Nisam baš ni ekspert za srpski film, Kusturicu znam, i sjajan je talenat, pravi divne filmove. I to je to, ali evo dajte mi neka imena i naslove, pa ću pogledati – apelovao je Azanavisijus.
Na kraju se osvrnuo i na posledice pandemije na svet kinematografije, precizirajući da su u Francuskoj imali priličnu pomoć države:
– Bioskopi nisu toliku štetu pretrpeli, za razliku od recimo Italije, u kojoj sam bio nedavno. Vidim i da holivudski filmovi, poput „Top gana“, beleže dobar uspeh. Mislim da će 2023, posle svega, biti godina povratka filmova.
Bonus video: Braća Limijer
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare