„Alan Ford trči počasni krug“ u Muzeju Jugoslavije

Kultura 16. nov. 202009:36 > 12:51
Podeli:
Foto: Promo/Muzej Jugoslavije

Gostujuća izložba "Alan Ford trči počasni krug", koja je bila jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini, biće otvorena 2. decembra u Muzeju Jugoslavije, saopšteno je iz ove kulturne institucije. Upravo ovom izložbom, kao i brojnim drugim programima, Muzej Jugoslavije će u periodu od 28. novembra do 2. decembra obeležiti ovogodišnji Dan Muzeja.

Postavka posetiocima nudi 152 originalne table iz ranog perioda (1969–1975), kada je na izradi stripa radio prepoznatljivi italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija, dodaje se u saopštenju Muzeja Jugoslavije.

Prvi broj „Alana Forda“ izašao je u maju 1969. godine, a osmislili su ga Lučano Seki – Maks Bunker, kao scenarista, i crtač Roberto Raviola Magnus. Već 1970. godinde ovaj satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije.

– Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora – objasnio je autor izložbe, Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.

Uticaj stripa, prema njegovim rečima, prepoznaje se i u muzici („Prljavo kazalište“), na filmu („Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, „Smogovci“), ali i danas ga mnogi doživljavaju „gotovo proročki“ zbog aktuelne društveno-političke situacije.

Junaci stripa „Alan Ford“ Foto: Promo/ Muzej Jugoslavije

Izložbu, koja će trajati do 31. januara naredne godine, organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.

U susret otvaranju postavke, direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević ocenila je da je „Alan Ford nesumnjivo jedan od fenomena koji karakterišu jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo”.

Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor „Cvjećarnice u Kući cveća“, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa „Alan Ford“. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.

– Alan Ford je jedan od vrlo retkih primera kako se strani kulturni artefakt „primi“ u novoj sredini i, štaviše, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca; kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja. Istina je da je Alan Ford u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde je prevod pokušan, ugašen nakon samo nekoliko izdanja, a nikada nije preveden na engleski – podseća Lazar Džamić.

U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa „Alan Ford“ iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića, a biće održani i prateći programi, navodi se u saopštenju Muzeja Jugoslavije.

Komentari

Vaš komentar