23
U dopisivanju sa prijateljem koji je iz nekog drugog sveta, nazovimo ga kreativnim, jedna poruka, adresirana na mene, glasila je: „ubi te politika“. Nije mi ostalo ništa drugo, osim da se složim sa njim, a onda dobro da razmislim o težini i poenti koju nose te tri kratke reči. Kao novinar i urednik novina politiku ne mogu da izbegnem, ma koliko to želeo, ma koliko mi se ogadila, ma koliko me otrovala, ma koliko mi je jasna njena prozaičnost, pokvarenost, prevrtljivost, dvoličnost, neetičnost. Što bi se reklo, „taki mi poso“. Međutim, ne „ubija“ i ne „truje“ politika samo nas koji smo u njenom najbližem toksičnom okružju, prinuđeni da se bavimo njenim, mahom, izvitoperenim derivatima - u obliku neposrednih protagonista i njihovih „genijalnih“ izjava, poruka, spinova, međusobnih ratova, podmetanja, kalkulacija, ambicija - kako onih bolesnih tako i interesno programiranih. Politika se raširila i raskomotila na sve strane, poput ambrozije i izaziva alergiju; ušla je u domove, potom i u mozgove, ljudi, najpre preko klasičnih medija, onda i preko kloaka zvanih društvene mreže, a kako iskoče neki izbori (ovde ih, hvala Bogu, ne fali) njeni emisari su počeli da vas presreću po ulicama, sačekuju na ćoškovima iza štandova sa kojih vam prodaju „bolju budućnost“, a naposletku su stigli da kucaju direktno na kućna vrata da vas „priupitaju“, „anketiraju“, da nešto obećaju, popišu ili, čak, ostave neki litar ulja ili kilo šećera, na koliko su, već, stratezi kampanja procenili vašu političku upotrebnu vrednost.
I najusputniji susret u šetnji ili odlazak kod prijatelja posle samo nekoliko minuta pretvori se u žustru političku polemiku, o slavama i drugim okupljanjima da ne pričamo, a više ni sahrane i pomeni ne prolaze bez „razmene političkih mišljenja“. (Setih se ovde „preporuke“ mudrog bivšeg predsednika SANU Vladimira Kostića koji je u jednom intervjuu, oko onih decembarskih izbora, rekao – parafraziraću: ko na Svetog Nikolu pomene izbore, treba da ostane bez posluženja.)
Pozivam li ovo ljude da se manu politike, da gledaju isključivo svoja posla, i da, ne daj, bože, ne izlaze na izbore? Ne, taman posla. U tom slučaju ostvaruje se ono što je odavno postala oveštala fraza a, zapravo je sušta istina: ako se vi ne bavite politikom, politika će se baviti vama. Apelujem samo da bavljenje politikom ne bude ono što su vam hohštapleri koji od nje žive (i to izuzetno dobro, neki i decenijama) poturili kao modus, a to je isprazno i jalovo traćenje i reči i vremena i energije i gde ste samo zamorčići, a ne aktivni sudionici. Da ne budete hrčak na točku u kavezu.
Više od tri decenije smo svedoci da politiku kreiraju najgori među nama, a mi smo saučesnici jer smo to dopustili. Igramo se poturenim kukavičjim jajima, gložimo i besnimo, umesto da im ih svaki put olupamo o pokvarene glavudže, sve dok na kraju cela ta bulumenta ne bude obeležena želatoiznim sadržajem, a sumporasti smrad dovoljno jak da ih možete u startu „namirisati“ i odstraniti.
Nemojte gajiti iluziju da postoje dobri ili loši političari u pogledu morala, skromnosti, odgovornosti i poštenja (istina, omakne se poneki, ali ga „sistem“ ili eliminiše ili korumpira). Ne, većinom su to persone sumnjive skrupuloznosti, doslednosti i integriteta, slabi na privilegije, moć i novac i ispred kojih umesto principa, korača ogromni ego. Sama činjenica da neko želi da vlada drugim čovekom ili ljudima dovoljno je sumnjiva i alarmira na simptom izvesne patologije.
Tu se ništa ne da, niti može promeniti, ali ono što može i treba jeste da se iskoristi civilizacijsko dostignuće zvano demokratija (ma koliko bila manjkava, kljakava i limitirana) i svima njima ograniče mandati, a samim tim i mogućnost da štetočinske porive razviju do stepena kada počinju da obolevaju i trule društvo, država i zajednica, a tome upravo prisustvujemo. Birajmo ih i menjajmo. Zašto dozvoljavamo desetogodišnje vladalačke cikluse koji od frustriranih luzera sa margine prave rimske centurione ili lokalne francuske kraljeve sa oreolom sunca oko glave? Vidite li ovog aktuelnog koji tumara okolo kao slon u staklarskoj radnji, ponižavajući nas ovde i brukajući nas napolju? Učinite sve da bude poslednji, onda će politika imati smisla i neće uništavati nas, već štetočinske larve u zametku iz kojih se legu paraziti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
