21
Ne znam da li su, ali verovatno jesu, Ana Brnabić i Aleksandar Vučić "bacili petaka" u čast uspešnog finiša višemesečnog poduhvata koji je podrazumevao igranku na petoparcu s nekoliko različitih folklornih motiva.
Napraviti ovozemaljsku beogradsku vlast namičući sumnjivu većinu iz vanzemaljskih redova onog čudesnog pokreta „Mi – iz Svemira“; ne napraviti tu vlast nego ići na ponovljene izbore 28. aprila kada bi se izborna trka poklopila sa onom beogradskom maratonskom; pustiti građane da malo demonstriraju i razbijaju prozore u besu i relativizovati izveštaje evropskih tela o velikoj izbornoj krađi na decembarskim izborima; pristati na pomeranje beogradskih izbora, ali nipošto spajanje sa onim preostalim lokalnim; nuditi opoziciji dijalog koji je bio šibicarenje i klasična prevara pod šarenim celofanom velikodušnih ustupaka; trošenje opozicionog vremena za kampanju u kojoj vlast učestvuje od sata i minuta kad su odlučili da će ponovljenih izbora konačno biti; insistiranje na Ustavu „ustavobraniteljke“ Ane Brnabić sve do trenutka dok Šef nije izračunao da je došlo vreme za završni udarac i objasnio joj da niti je Ustav plot, niti je ona pijana i da se slobodno odmakne od njega i trezveno provuče jedan „slatki presedančić“.
Tako su Ana i Aleksandar spojili i beogradske i lokalne izbore 2. juna i – podelili opoziciju. Bingo! Ne samo za „petaka“, nego čista desetka najboljem studentu prava i najboljoj učenici najboljeg studenta prava. Što bi rekao jedan od junaka one pastoralne televizijske novele Radoša Bajića „Selo gori, a baba se češlja“ – na koju je sve ovo unapred pobrojano, a i ono što će uslediti, neodoljivo podsećalo i podseća – „za`ebalo vek“.
Za vek ne znam, trošimo mu tek četvrtinu, ali deceniju i kusur su nam „za`ebali“ za sva vremena, a imaju nameru, i, po svoj prilici, izgledne mogućnosti da uspešno nastave započete radove u istom pravcu.
PROČITAJTE JOŠ:
U mrtvoj trci u kojoj se ne zna da li će se pre osušiti ona šljiva pod koju bi, po proročanstvu, trebalo da stanu svi Srbi, ili ćemo mi nestati pre nje. Iskustvo i perspektiva na horizontu koji senče aktuelna vlast, razjedinjena opozicija i sluđeni narod govore da će nas ta šljiva nadživeti. I?
Ana je na Vučićevo dodavanje šutnula loptu u opoziciono dvorište u kojem, trenutno, ima mnogo više trenera nego igrača i sada taj drim tim kouča valja da odluči: napad ili „bunker“. Prevedeno na prozaični jezik operativne politike: izlazak na izbore ili bojkot. U zadatom trenutku, gde nisu ispunjeni ključni uslovi zvani fer i pošteni izbori, obe opcije su, manje-više, podjednako katastrofalne i svaka se može obrazložiti sa hiljadu reči u smislu i za i protiv i bespredmetno je o tome pričati. Ko imalo prati kalakurnicu od ovdašnje politike, sve mu je jasno.
Međutim, u nametnutoj (ili pak izabranoj) situaciji uzmi ili ostavi, jedna stvar je jasna. Bilo koja opcija da se odabere, manje će boleti, štetiti i zla doneti, ukoliko iza nje stane čitava opozicija, bez izuzetka. Dakle, ukoliko se odluče na bojkot neka bojkotuju svi – pa nek se 2. juna Ana i Vučić igraju sami. Ako ništa, bar će im malo pokvariti igranku, a i svevideći Vučić, sve uz svoju vernu Pitiju, nije baš siguran kako će svet (čitaj Zapad s kojim je na momente u ratu, na momente u flertu) reagovati na tu igru na jedan gol. „Prizemljeni“ Nestorović će teško biti dovoljno veliki smokvin list da prikrije carsku golotinju i još jednu njegovu verziju severnokorejskih izbora.
Ukoliko, pak, odluče da izađu na te neravnopravne izbore, opet bi, bez izuzetka, morali izaći svi, iako ih, po svoj prilici, čekaju Termopili, ali bar će izginuti časno. Opoziciono glasačko telo, koliko god izmrcvareno, umorno i dezorjentisano, manje će im zameriti šta god da se odluče, ako u odluci budu jedinstveni.
A šta su, za sad, oni uradili? Izabrali su najgoru moguću opciju, podelili su se na one koji su za bojkot i one koji su za izlazak na izbore i sad će krenuti prepucavanja, optuživanja, objašnjavanja, pravdanja, cepanja, sumnjičenja – najgori mogući scenario za njih i najbolji mogući za vlast (Ana i Vučić opet „bacaju petaka“). Polovičan izlazak izborima koji će se odigrati po starim uslovima (dakle, i sa izvesnom opcijom prestupa u povratu) daje legitimitet , ne ugrožavajući izglednu pobedu vlasti, a opoziciju vraća unatrag na tačku odakle više niti će imati s čim, niti kome krenuti.
Parlamentarni potencijal koji su stekli u decembru neće biti dovoljan da im održi glavu iznad vode. Ono 6:3 o kojem govore iz koalicije „Srbija protiv nasilja“ (šest za izlazak, troje za bojkot) neće biti nikakav odraz njihove unutarkoalicione demokratije u kojoj svi misle svojom glavom. Biće rezultat na izbornom semaforu ispod koga će slaviti Aleksandar Vučić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare