"Hoće li Vučić konačno postati gradonačelnik Beograda?"

Otprilike, beše se to odigralo ovako: predstavnici beogradskih odbora SRS, DSS, SPS i PUPS potpisali su koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu, kandidat za prvog čoveka prestonice bio je Vučić, koji je sebe već video u onoj zgradi u Pionirskom parku, ali Ivica naprasno reši da razmeni „bolove“ sa Borisom Tadićem - izgrle se i prospu po jednu suzu za Miloševićem i Đinđićem -  i socijalisti onda formiraju koaliciju na republičkom nivou sa Demokratskom strankom, a onaj sporazum sa radikalima za Beograd – puj, pike ne važi.

I u lordmersku fotelju zasedne Dragan Đilas, potonji Vučićev arhidušmanin. Postoje realne indicije da je silna pizma koju Vučić godinama gaji spram Đilasa posledica upravo činjenice da mu je ispred nosa maznuo gradonačelničko mesto, iako bi, zapravo, trebao da se ljuti na prevrtljivog Dačića koji je izdao. Istina, spočita on to njemu, s vremena na vreme, ali tu pakost koju mu je priredio 2008. Ivica je obilato anulirao na izborima 2012, kada su minuli oni „bolovi“, a on „zaboravio“ na socijalističko-demokratsko pomirenje i okrenuo se naprednjacima i omogućio Vučiću da postane prvo prvi potpredsednik vlade, onda predsednik vlade, pa predsednik države i na kraju prinudni upravnik/vlasnik Srbije s neograničenom moći.

Pitate se, čemu ova priča? Pa, u subotu su se u Zemunu okupili Vučić, Dačić s Milicom Zavetnicom i krenuli u prikupljanje potpisa za podršku izbornoj listi koja će učestvovati na ponovljenim beogradskim izborima 2. juna. A izborna lista se zove, gle čuda, „Aleksandar Vučić - Beograd sutra“. Otud opravdano sumnjam da je Vučić rešio da konačno i formalno zagospodari Beogradom kao njegov gradonačelnik. Sad se vi logično pitate kako će on biti gradonačelnik kad je već predsednik države, i u pravu ste. Pitao sam se i ja, ali pošto su logika zajedno s poštenjem, pravilima, zakonitošću, odgovornošću, poštovanjem Ustava i svim ostalim što bi trebalo da čini jedno uređeno demokratsko društvo proterani jedno tri svetlosne godine odavde, onda je sve moguće, pa i da Vučić postane gradonačelnik. A i šteta bi bilo da mu samo ta politička funkcija sutra fali u njegovoj bogatoj biografiji uzurpatorstva.

Ne, neće Vučić postati gradonačelnik - nije mu suđeno, poraženi i unesrećeni Beograd bar tu sramotu sebi neće da dozvoli - on će samo još jednom, suprotno svim zakonima i Ustavu, „pozajmiti“ svoje ime listi za beogradske izbore, a sutra, ne treba sumnjati i listama za one lokalne, kao što je to uradio i na parlamentarnim i beogradskim izborima 17. decembra, iako nigde ni za šta nije bio kandidat. On će, dakle, bezobrazno, beskrupulozno i drsko - po principu, može mi se -  upotrebiti autoritet predsedničke funkcije, krenuti u najočigledniju moguću funkcionersku kampanju i još jednom skršiti temeljne principe demokratije i fer i slobodnog izbornog procesa.

Vučić će svojim imenom zakloniti bulumentu svojih nesposobnih, profanih i kompromitovanih kadrova, ostavljajući nam ih sutra, u slučaju pobede, kao kukavičje jaje u Beogradu i ostalim gradovima i mestima da gospodare i kadriraju u skladu s njihovim limitiranim kapacitetima.

On odavno nastupa kao gospodar političke deponije s koje bager koji ne gasi motore okolo raznosi politički otpad, raspoređujući ga po principima burazersko - kleptokratsko-mafijaškog sistema da ga učvršćuje i održava.

P.S. Dve organizacije studenata Fakulteta političkih nauka na izborima za studentski parlament porazili su dotadašnje gospodare fakultetskog parlamentarizma - interno poznate pod imenom „mali SNS“, koji je bio uradio sve u skladu s onim što radi i onaj „veliki SNS“, samo su se zeznuli u jednom: nisu imali adekvatan naziv liste. Da su se setili pa stavili, primera radi, „Aleksandar Vučić – desetka bez polaganja“ ko zna koji bi ishod bio.