Piše Ranko Pivljanin: O patriotizmu i patri(j)otama - za početak, ne bacajte opuške kroz prozor

Da, kad čuješ i vidiš ko sve i na koji način izgovara, praktikuje i kune se u patriotizam, instiktivno spuštaš ruku na bok, pojas ili ka zadnjem džepu pantalona, opravdano se plašeći da će ti neki „patriota“ razbiti glavu u ime „viših nacionalnih ciljeva“, ili, još češće, maznuti novčanik i pobeći sa njim, sve mašući srpskom/hrvatskom/crnogorskom/bosanskom ili nekom drugom ovdašnjom zastavom, koje su postale idealno pokriće i mizanscen za lopovluk, nasilje, murdarluk, pokvarenost, bahatost, osionost, i, pride, mržnju prema drugome čija se zastava razlikuje od tvoje.

Princip je isti kod svih balkanskih „patrijota“, ali držimo se mi ovih naših. Tapiju na taj tradicionalni, veliki i vredni simbol naroda i države, kao i na reč patriotizam, koja u sebi bazično čuva i nosi najzdraviji i najplemenitiji odnos prema sopstvenom narodu i zemlji, na kraju i prema sebi samom, prigrabili su najgori među nama i posledice te otimačine živimo i osećamo na najstrašniji način. Gledajući tu kičerajsku paradu i (para)patriotsku galamu kojom se, najčeše, pokrivaju najniži, najgnusniji i najbedniji motivi i porivi tih „mahača“ zastavama i „uzvikivača“ velikih parola čudu se čudimo šta nas je to snašlo. A snašlo nas je da nas od najvišeg državnog nivoa, pa do ulice, sokaka i radnog mesta, patriotizmu uče, o njemu govore i u njega se kunu, prononsirani lopovi, probisveti, bitange, hulje, neretko i ubice i na kraju - par ekselans izdajnici i veleizdajnici.

Takvi su, sve pod zastavom naše države i zaklinjujući joj se, tu istu državu pljačkali i predavali i prodavali - i dan danas predaju, prodaju i poklanjaju - njene teritorije, resurse, ljude, interese i krčme njenu i budućnost njenih građana. Istovremeno, sve vičući kako ste izdajnici i nepatriote vi koji niste prodali ili poklonili ni kvadratni milimetar ove zemlje, niti prisvojili bilo koji njen resurs ili ukrali cent državnog novca. I što je u toj pokvarenoj i perverznoj inverziji stepen njihovog nepočinstva, lopovluka i izdaje veći, to su oni glasniji i „transparentniji“ u patriotizmu i oštriji u osudama onih koji nisu ni luk jeli, ni luk mirisali, a kamoli, sa džakom ukradenog zamakli iza prvog ćoška. Decenijama gledamo ordinarne bitange kako nam, debelih guzica i nabreklih stomaka, stegnutih u firmirana odela i spakovanih na sedišta preskupih automobila, drže pridike o patriotizmu, ljubavi prema državi i narodu i pozivaju na lojalnost kalibrisanu po njihovoj meri i interesima. Ako se ne uklopite, imaju spremne legije, sastavljene od slepih ogranaka evolucije, „plemenitog“ porekla od zla oca i od gore majke, koji će vam pesnicama, motkama i lancima „uterivati“ patriotizam i vraćati vas na „pravi put“.

Pogledajte dobro neandertalske fizionomije onih koji su pre neki dan u Beogradu šutirali decu i napadali ratne veterane i setite se svih ostalih „odlikaša“, čije mišiće, napumpane anabolicima i steroidima, i glave, ispražnjene od sadržaja, koriste „promoteri patriotizma“ sa pozicija vlasti da kazne „izdajnike“, „ustaše“ i „strane plaćenike“.

Ništa manje skaredniji, pokvareniji i isprazniji „patriotizam“ se ne promoviše i ne praktikuje u našem svakodnevnom okruženju. Ne morate dalje od saobraćaja. Kada vam o šoferšajbnu udari neugašeni pikavac cigarete ili pod točkovima završi kesa od masnog bureka, budite sigurni da na retrovizoru onoga koji je to zafrljačio kroz prozor visi krstina od, cirka, 30-40 santimetara ili mu je, sličnog gabarita, istetovirana na mišici, dok se iz zvučnika napaja umilnim patriotskim zvucima uradaka Baje Malog Knindže. Neki takav sličan vas ni u snu neće pustiti da se prestrojite, ali će vas preteći na duploj punoj liniji, pokazati srednji prst i opsovati. Bez zazora staće na mesto rezervisano za invalide (delimično i opravdano)! „Četiri migavca - samo da skoknem“ u prometnoj ulici ili na ulazu vaše zgrade, njihov su zaštitni znak. Poput zarđalog krova od „tamića“ u dvorištu, starog šporeta otkotrljanog u jarak, izanđalih guma ostavljenih u komšijskoj livadi, neomalterisanih kasarni od kuća... Prangijanje za Božić ili Srpsku novu godinu se podrazumeva.

Kada ih vidite u kafani kako, zadrigli od pića i masne hrane, arlauču i pene o srbstvu i Nemanjićima, znajte da od srpske istorije znaju samo da je Obilić rasporio Murata i još će vam potanko objasniti kako je to tačno izveo. A onda će vas propitivati da li postite sve postove. Raspredaće o veličanstvenim srpskim pobedama, svetu koji nas ne razume i maštati o Velikoj Srbiji, sve gledajući kako da se dokopaju bauštela u Austriji. I tako redom.
I ovi sa vrha i ovi sa dna uspeli su samo u jednom. Da ih se ljudi, kojima patriotizam nije profesija već istinski osećaj pripadnosti onom najboljem u svome narodu, istinski gnušaju i stide, sa sopstvenim transferom blama.