Vlast čini zločin nad RTS-om, a on nad svima nama: Piše Ranko Pivljanin

Nikolić je došao na vlast, a obećanje nije ispunio. Ili je Toma "pogrešio" spram Tijanićevog integriteta, pa ga "ostavio" kao čoveka s kičmom, ili se, pak, predomislio i procenio da mu, ipak, treba sluga. Kako god, Tijanić je ostao na mestu direktora i s njega je otišao po sili prirode - umro je oktobra 2013. godine, nešto manje od godinu i po dana nakon uspostave neoradikalske vlasti. Ne mogu da se setim - ipak je davno bilo - u kakvoj atmosferi je prošlo tih petnaestak meseci Tijanićevog direktorovanja pod naprednjacima, ali su za današnju priču o zlosrećnom RTS-u mnogo važnije i indikativnije dve njegove izjave.

Jednu je Tijanić dao neposredno pred prvo postavljenje za generalnog direktora RTS-a kad je, u svom stilu, opisao tu funkciju kao mesto "na kome svaka politika voli da vidi slugu od karijere, priučenog roba, skromnog poslušnika, korumpiranog obožavaoca koji za stan, tajni honorar ili kredit ispunjava svako naređenje..." i zapitao (se): "Da li ja odgovaram opisu?".

Teško je (a sad nije ni umesno) dati precizan odgovor na njegovo pitanje, ali je činjenica da je Tijanić završio u Takovskoj 10, možda i s misijom, ispostaviće se nemogućom, da te "uslove konkursa" jednom promeni. Drugu je dao nakon Nikolićeve pretnje.

"Moj jedini problem s Tomicom jeste njegovo viđenje Srbije posle njegove, eventualne, izborne pobede. Naime, pitanje mog odlaska sa čela RTS-a nije sporno... Sporno je - da li Srbija kao plen pripada pobedniku, kako tvrdi Tomica? Da li je pobednik izvan svih zakona, kako tvrdi Tomica? Da li je srpski vladalac apsolutni gospodar naših sudbina, kako tvrdi Tomica? Ako misli to što kaže, zlo se nadvilo nad Srbijom. Ako kaže što ne misli, zlo je duboko ušlo u Tomicu".

Analizirajući verbalnu ekvilibristiku i jednog i drugog, može se zaključiti samo jedno: ono što je izgovorio Tijanić je, na žalost, sušta istina, a ono što je rekao Nikolić (kako mu „ne treba sluga“ na tom mestu) bila je najobičnije licemerje, što je obilato dokazao onaj kojem je testamentarno predao i vlast i moć.

Jer, prvo što je Aleksandar Vučić uradio jeste upravo instaliranje medijskih sluga, robova i bespogovornih poslušnika - najpre na RTS-u. Da je to tako, pokazao je njegov nekontrolisani bes i ljutnja na RTS kad su otud u proteklih nekoliko meseci, pod pritiskom javnosti, pokušali da, barem, hinje ulogu javnog medijskog servisa. Čim bi tamo "promaklo", makar i stidljivo, izveštavanje kakvo bi, u skladu s ulogom te medijske kuće, trebalo i da bude, Vučić je dobijao nervne napade, temperaturu i ospice i osipao drvlje i kamenje po zlosrećnom RTS-u.

I sad kad je taj propagandni medijski mordor svih režima blokiran od strane studenata i građana, našao se u ulozi njihovog zaštitnika, nazivajući blokadu "zločinom bez presedana".

Ne! Nad tom medijskom kućom traje zločin produženog trajanja, bezmalo četiri decenije, i to baš od strane svih vlasti, počevši od one Miloševićeve, preko one "demokratske" koja, takođe, nije smogla snage da bezrezervno i do kraja Javni servis odvoji od svojih interesa, pa završno s ovom neoradikalskom kojoj je kontrola medija stub postojanja i opstanka. A RTS je, pak, nesposoban ili onemogućen, svejedno, da se izbori sa zločinom nad samim sobom, vršio zločin nad svojim gledateljstvom, služeći kao medijska krpa i varikina partija na vlasti za fingiranje poželjne slike o vladarima i njihovim partijama.

I da odgovorimo na pitanja Aleksandra Tijanića iz one druge izjave (on je dobro znao odgovor i pre nego ih je retorički postavio). Da, Srbija (a s njom i RTS) pripada pobedniku! Da, u ovoj zemlji je pobednik izvan svih zakona! Da, srpski vladalac je apsolutni gospodar naših sudbina! I da, zlo se nadvilo nad Srbijom!

I ovo što rade studenti i građani nije blokada, već upravo suprotno – pokušaj da se Javni medijski servis odblokira, oslobodi i vrati svojoj zakonitoj funkciji - objektivnom i nepristrasnom izveštavanju građana koji ga upravo za to plaćaju, a ne da bude propagandna štaka vlasti i vladara.

I ova država ima neke šanse da se vrati u okvire normalnosti, tek onda kada Javni medijski servis bude zaista državna, a ne partijska medijska ustanova. A da bi se jednom za svagda, razdvojila pogibeljna identifikacija države i vlasti (vladajuće partije i vladara) upravo je, između ostalog, potreban slobodan javni servis.

A biće slobodan onda kad vlastodršci budu zazirali od direktora, urednika i novinara RTS-a, a ne obrnuto. Do tada, mrka kapa!