2
Gitara koja prangija se iselila iz kruga dvojke. Smučili su joj se šminkeri koji vrckaju guzama u svojim prekratkim frulicama uz limunade mejnstrima. Bacila je palac, sela u kamion i završila u Nišu. Poslušajte Prljave sestre i album “Najgore tek dolazi” iz 2020.
Ti si rođen u Obrvi. U kući koju je tvoj deda sazidao. Vadio glinu iz zemlje koja te sada hrani, sekao je i pekao u cigle od kojih je ta kuća sagrađena. Ti kosiš livade sa kojih su on i njegov otac vadili hrastove panjeve i krčili ih. Čuvaš stoku u istoj štali u kojoj je i on svoju čuvao. Sebe smatraš domaćinom. Onda su došli oni. Sa nekim planovima, nerazumljivom pričom i usiljenim osmesima. Objasnili su ti da ti više nemaš ništa. Obećali neki novac. Tvoje livade će da postanu aerodromska pista, tvoju kuću će da sravne neki hangari. Ti shvataš da je to tvoj kraj. Znaš samo poljoprivredom da se baviš. U gradu nema mesta za tebe. Da se seliš? Gde? Gde ćeš ovo malo preostalih godina života da potrošiš u novom početku? Bliže se izbori. U kuhinji, pod žmirkavom sijalicom, sediš sa ženom i razgovaraš. Odlučujete da, ipak, ponovo glasate za njih. Bolje je ne talasati. Možda će da se umilostive. Ti ne razumeš. Neko ko je jednom posegnuo za tvojim životom, ne trepnuvši, bez minuta razmišljanja o tvojoj sudbini, bez osećaja za tvoju bol, učiniće to opet. Kada mu to bude trebalo. Ostaćeš bez ičega, ali će da bude kasno. Nisi shvatio, ova igra je bila – oni ili ti.
Ti si svakoga jutra odlazio u fabriku, kao što je to radio i tvoj otac. On je pravio fiće i jugiće, ti na traci sklapaš, ipak, moderniji auto. Jedno jutro u ruke ti dolazi dopis menadžmenta. Možeš da pokupiš pinkle i odeš za Slovačku, prihvatiš otpremninu sa kojom ne bi mogao ni taj auto koji sklapaš da kupiš, ili osvaneš na ulici. Zabrinut odlaziš do svojih sindikalaca. Oni te umiruju. U stalnom su kontaktu sa vladom. Malo ti je čudna ta saradnja sindikata i države. Nemaš dobar osećaj. Niko se ne pita u čemu je ta Slovačka bolja od nas i zašto njihove radnike ne šalju u Kragujevac? Niko ne pita – ko je kriv? Kako je do ovoga došlo? Toga jutra sindikalci te dovode do kapija fabrike. Kače neke katance, a dobro znaju da bele kragne neće ni da dođu na posao. Sluša kako premijerka hvali njihovu saradljivost. Razmišlja. Pa koji protest je uspeo uz pohvale onih protiv kojih izlaziš na ulicu? Shvata da je prepušten sebi. Oni ili on. Odlučuje da ode u tu Slovačku i, ako bude sreće, nikada se više ne vrati u ovaj tamni vilajet.
Ti koji ovo čitaš. I tvojoj priči je mesto ovde. Život ti je prošao u iščekivanju dana kada će tvoje znanje da se poštuje. Kada ćeš, konačno, moći da živiš od svoje plate životom dostojnim čoveka. Čekao si. Da se nešto dogodi. I dogodilo se. Jedne lopove su zamenili još veći. Počeo si da se plašiš mraka. Zaćutao. Prilagodio. Može još gore da bude. Dok tvoj vršnjak na samo par stotina kilometara od tebe se dvoumi između Španije ili Portugala, ti se lomiš između letovanja i udžbenika.
PROČITAJTE JOŠ:
Nikada ovu igru nisi dovoljno ozbiljno shvatio. Koliko je bila važna za tebe. I ponavljano te pobeđuju. U toj igri „oni ili ti“. Tvoja pažnja je sa jedne izmišljene afere skakala na drugu, trošeći ti vreme i energiju. Svoj glas si davao kao da si ga našao na sokaku. Nikada ne pitavši „zašto i kako?“ Nikada shvatajući da možeš da budeš bolji, ispravniji, uspešniji. Jer je svaki višak tvoje vrednosti završio u njihovim stomacima.
Zato, bar jednom u životu reci sebi: „Oni ili ti!!!“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
