Opozicionar je opozicionaru Vučić: Za povećanje izlaznosti uz glasačke listiće delite i kese za povraćanje

Nisam siguran u kolikoj meri je učestvovao u inicijalnom rascepu, ali sad zdušno koristi rovovske položaje dve opozicione grupacije koje su se podelile u vezi sa načinom političke borbe.

Po Beogradu niču grafiti koji pozivaju na bojkot a izvori sa te strane opozicionog spektra kažu da nemaju veze sa tom rabotom i da iza svega stoji Vučić.

Vlast je u tako lagodnoj poziciji da joj je najbolja strategija da kontrolisano pogura i jednu i drugu stranu jer u tom slučaju najviše dobija, čak i bez kampanje.

Istovremeno će opoziciji koja izlazi na izbore u Beogradu da zažmuri na činjenicu da zakonski neke liste ne bi mogle da prođu, a on će da poštuje dogovor koji su pominjali sami predstavnici koalicije „Biram borbu“. Tako će Vučić da dobije i legitimitet i izbore jer je raskolom u opoziciji apatija ojačana armiranim betonom, čak i za godine koje dolaze.

Kampanja, nekako neborbena. Kažu da deo opozicije zbog toga što im je vlast progledala kroz prste i pustila nelegalne liste, ne poteže neka pitanja, na primer, liste lažnih nacionalnih manjina. Na beogradskoj opštini Stari grad, recimo, postoje tri takve liste. Lažna nacionalna manjina sa 250 glasova može da dobije odbornika. Tri takve liste dobiju tri odbornika za 750 glasova i doniraju ih SNS-u, ako zafali za pobedu. Slično je i u nekim drugim opštinama. No, o tome se ćuti zbog kandidata koji su menjali prebivalište nakon 3. jula 2023. zbog čega bi mogla da padne lista.

Da bude još gore, potrudila se ova druga grupacije koja ne izlazi na izbore samo u Beogradu, kao da je samo tu počinjena izborna krađa, sa argumentom „ali tu smo je dokumentovali“.

I onda ispadne da ne izlaze na izbore samo tamo gde je bilo izvesno da pobede. Zbunjujuće do Male Krsne i nazad. A i u tom slučaju prijavljivanja fantomskih birača odbačena je krivična prijava. Toliko o izbornim uslovima i prilikama u kojima se ide u boj za opštine 2. juna.

Prosečnom biraču pripadne mučnina od ovakve predizborne atmosfere, tako da ne bi bilo loše da birački odbor uz glasačke listiće podeli i kese za povraćanje. Verujem da bi taj postupak povećao izlaznost.

Možda predizborni mitinzi ne govore mnogo, ali broj ljudi koji je došao na predizborni skup Sava Manojlovića ispred Terazijske česme mi se slabo slaže sa procenama analitičara da je reč o jednom od dvojice najpopularnijih opozicionih političara.

Drugi je Miki Aleksić, onaj iz Trstenika, a ne ovaj neki novi iz Kikinde, koji je sad navodno opozicija, a dugogodišnji je naprednjak. Mada ima takvih i kod onog prvog Mikija na listi. Izgleda da je opozicija već počela da pobeđuje jer su freško bivši naprednjaci počeli da popunjavaju opozicione liste.

U pozadini javnih dešavanja u punoj snazi je parafraza hobsovskog principa „čovek je čoveku vuk“ koja bi mogla da se aktuelizuje „opozicionar je opozicionaru Vučić“.

Ostala su još 3 dana do izborne tišine, a 5 dana do izbora. Radomir Lazović u Utisku nedelje kaže da su ljudi željni promena i žele da izađu na izbore. On očekuje pobedu u Beogradu, u 10 beogradskih opština, Novom Sadu, Nišu, Valjevu, uz opasku da je trijumf moguć i u drugim sredinama, ali malo teže.

Nadam se da ćemo moći da čestitamo na odluci delu blaženopočivše koalicije Srbija protiv nasilja koji tvrdi da je većinski. Videćemo koliko stvarno ljudi na birališta mogu da izvedu dva najpopularnija opoziciona političara kojima ovog puta svojim negativnim rejtingom neće smetati Dragan Đilas koji se odlučio na drugi vid borbe.

Čini mi se da će na kraju ove sage svi da budu u pravu. Biće ovako nešto: "Da ste i vi izašli na izbore pobedili bismo", nasuprot, "A da ste vi ostali pri zahtevu za ispunjavanje zahteva i pomeranje izbora za jesen Vučić bi ih pomerio i tada bismo izašli svi zajedno". Svi će biti u pravu, a biće samo jedan pravi pobednik.

Videćemo kako će teći ponovno zbližavanje opozicionih frakcija, da li će do njega doći i kada.

Protiv mučnine koja sada vlada blagotvorno bi mogla da deluje neka nova kohezivna snaga od intergiteta, koja je konzistentna u stavovima, bidi nadu i nekompromitovana je poslednjim podelama.

U tom smislu moj glas ide za ProGlas. A za ove podeljene „šab me gabri“, rekao bi Boba Popadić.

Situaciju bi mogao da spasi samo neki mangup poput pomenutog TV heroja osamdesetih.