Kako se naziva borba za lošiji izborni rezultat?

Velika sila naroda se tada našla na ulicama pod parolom „Srbija protiv nasilja“.

Opozicija je od čvrstog stava „protestovaćemo dok se ne ispune uslovi“, došla na ideju da traži izbore, da pobedi vlast i sama ispuni uslove.

Među uslovima je bila smena Gašića i Vulina, članova Saveta REM, oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku i Hepiju, ukidanje rijalitija i medija koji promovišu mržnju i nasilje.

Onda se posle 17. decembra fokus prebacio na izbornu krađu, zatim borbu za izborne uslove, a sada na mandate i možda neku opštinu. Paralelno, opozicija se bavi time ko je izdao i srušio koaliciju koja je bila najozbiljniji protivnik Vučiću od njegovog dolaska na vlast.

Pardoniram, ovo važi za delove „Srbije protiv nasilja“, izboraše, prekrštene u „Biram borbu“ i bojkotaše, koji biraju isto borbu, ali prvo za izborne uslove, što su svi oni zagovarali četiri meseca.

Ovog puta na izbornom meniju pojavio se Savo Manojlović, koji obećava čistiji vazduh i kanalizaciju u Beogradu. Eto, tako to ide kod „konzistentne“ opozicije. Izborne uslove zamene mandatima, odnosno kanalizacijom i svi srećni.

Razumljivo je na lokalnim izborima se baviti lokalnim temama, ali u nekoj drugoj zemlji.

Ovde na svakim izborima u ime SNS takmiči se Vučić protiv svih ostalih, a poene trenutno dobija na velikim nacionalnim temama – odlaganje Rezolucije o Srebrenici u UN i sprečavanje ulaska Kosova u Savet Evrope.

Sve ovo, od onih uslova nakon 3. maja prošle godine do ovih sadašnjih, promenili su u manje od godinu dana. Ljudi, šta bre vi hoćete? Za šta se vi borite? Da li će ovo što danas zagovarate izdržati test vremena od barem tri meseca?

Što se tiče borbe za bolje izborne uslove, motivacione i kohezivne tačke koja je držala fokus birača i davala smisao opozicionim aktivnostima vredi podsetiti na jedan podatak organizacije CRTA koji ilustruje koje su razmere izborne prevare i u kakvim uslovima će se i ovi budući (ne)izbori održati - iz Jedinstvenog biračkog spiska izbrisano je 41.110 birača i to na samo 6% biračkih mesta, u periodu od 19. 12. 2023. do 31. 03. 2024. godine.

Ako bi ova proporcija bila primenjena na svih 8.200 biračkih mesta, zaključak je da je na izborima 17. decembra bilo čak oko 700.000 problematičnih upisa u birački spisak. Ovo znači da postoji ozbiljna verovatnoća i čvrste indicije, kako tvrde neki opozicionari, da je vlast ukrala čak pola miliona glasova na parlamentarnim izborima.

Opoziciona pretnja neizlaskom na izbore pre uvažavanja minimalnih uslova usklađenih sa preporukama ODIHR davala je rezultate i verovatno bi vlast bila prinuđena da dopusti reviziju biračkog spiska.

Ali, onda je došlo do kopernikanskog obrta. Deo opozicije je odustao od dotadašnjeg dogovora, rešio da pre nego se uvaže preporuke ODIHR izađe na izbore i to nazvao borbom.

Rezultat je da je juče formirana Radna grupa za kontrolu izbornog procesa, poslanici sastanče sa javnim servisima o ravnomernoj zastupljenosti u informativnom programu, fasada je tu, a mesec dana je do izbora i sada će kao da urade nešto za šta je SNS imao šest meseci, ali nisu hteli.

U ovakvoj situaciji opozicija se bori za manje mandata nego što su dobili u decembru na nivou Beograda, a zbog čega su organizovali proteste i alarmirali Evropu.

Dobro, obećano im je da će se preporuke ODIHR za izbore uvažiti, da će onako usput popraviti izborne uslove, a oni odjednom veruju na reč Vučiću.

„Srbija protiv nasilja“ u decembru je dobila 43 mandata, a sada, prema procenama, na osnovu dva istraživanja, očekuju 30 mandata, mada je maksimalna projekcija 38. Oba istraživanja rađena su pre nego što je Manojlović odlučio da uđe u trku. Izlaznost na lokalnim izborima u Srbiji obično bude manja od parlamentarnih. Nabasah na podatak da je izlaznost 2006, kad su poslednji put održani samostalni lokalni izbori, bila oko 35%.

Kako to da su sad zadovoljni sa 30 mandata ili manje, a nisu bili zadovoljni sa 43? Nismo se izborili da se pre raspisivanja izboraprimene preporuke ODIHR, dobićemo manje mandata, ali super, borimose, ne odustajemo. Kako se zove borba za lošiji rezultat?

Na smanjenu izlaznost će svakako da utiče i nekonzistentnost opozicije, kao i različite i nejasne poruke koje dovode do zbunjivanja birača i njihovog teranja u apatiju i apstinenciju. Šta reći i o stavu partija koje kao ne izlaze na izbore u Beogradu, ali njihovi lokalni odbori u drugim opštinama i gradovima učestvuju u izborima. Na primer, jedan od argumenata SSP je bio – kako da idemo na izbore u uslovima kad naprednjaci tuku naše aktiviste. I onda baš taj čovek koga su tukli, predsednik novosadskog odbora SSP izađe na izbore.

Neko je to dobro sublimirao u "bojkot je besmislen za razliku od učestvovanja na izborima koji nemaju smisla".

Rekoh već da je moguće da opozicija uzme neku opštinu. U beogradskoj opštini Savski venac za većinu je potrebno 19 odbornika, a "Biram borbu" projektuje da će osvojiti 16 mandata. Na Vračaru potrebna su 32 odbornika, a projekcija "borbenih" je 28 do 30 mandata. Što se tiče Starog grada za većinu je potrebno 28 odbornika, a istraživanja im govore da mogu da namaknu 24 odbornika. Dakle, i u ovim opštinama na koje su računali kao sigurne trebala bi im podrška još neke grupacije, ali ni vlast neće sedeti skrštenih ruku. Međutim, "Biram borbu" se nije pokazala kao baš voljna da sebi, bar u ovom predizbornom periodu, priključi još neke lokalne pokrete, te tako bar zasad, nije postignut dogovor sa Đorđem Miketićem i njegovom grupacijom koja je odlučila da izađe na izbore te su zbog toga isključeni iz stranke Zajedno.

Ono što naročito žulja u ovoj situaciji je taj momenat kada su se naglo, praktično za dan-dva predomislili. To nije moglo tek tako da sazri u njihovim glavama nakon što su kvalitetno odspavali i jednostavno im se javilo. Nešto se desilo, ili im se neko desio - ambasador, patrijarh... Nešto na ovu temu je započeo Zdravko Ponoš, ali nije rekao na koga je mislio. Znam da jedna od tih stranaka rentira prostor u centru grada, pazite sad, ni manje ni više nego od Patrijaršije. Znači, blagoslovio patrijarh, a zna se šta je bar deo opozicije govorio o odnosu prvog čoveka SPC prema SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću.

I ta promena stava opozicije dešava se u momentu kada vlast usled pritiska pretnjom neučestvovanja na izborima počinje da pravi ustupke. Da nije, tako mi bismo izbore imali već protekle nedelje, 28. aprila. A taj misteriozni momenat preloma, da li nekim ubedljivim razgovorom, ucenom, ponudom, ma ne znam ni sam čim, a sumnjam na svašta, desio se pre onog preglasavanja koje takođe nije bilo praksa u dosadašnjem odlučivanju, jer su se dotad odluke donosile konsenzusom baš zbog različite snage raznih aktera.

Insistiranje na izbornim uslovima bilo je zalog za budućnost, a ne samo za ove izbore, i tom borbom i podrškom evropskih institucija, delovanje opozicije dobilo je smisao. Odustajanje od toga, kod svih nas koji smo prihvatili tu priču, koja je jasna, sa jasnim putokazom i ciljem, proizvelo je ogromno razočaranje.

Da je opozicija ostala jedinstvena pri zahtevu da bude donet Ustavni zakon, što znači ne samo odlaganje izbora za jesen, već, pre svega, temeljnu reviziju biračkog spiska, vlast bi se našla pod ogromnim pritiskom i to sa jedne strane od građana, a sa druge strane od važnog dela međunarodne zajednice, koji je insistirao na primeni preporuka ODIHR.

I još nešto važno - odustati od Ustavnog zakona, koji je predviđao ponavljanje izbora na jesen, ali u svim opštinama, kada ima više vremena i za primenu preporuka ODIHR, izgleda kao da se taj deo opozicije „bori“ za uslove samo u opštinama u kojima se izbori održavaju 2. juna. Kao da je u onim sredinama gde su održani 17. decembra sve bilo u redu. Tamo valjda fer izborni uslovi nisu potrebni. Mada sumnjam da će se igde izboriti za bolje uslove. Nisu li ulaskom u proces već prihvatili postojeće?