Nizak i neugledan, proćelav, sa fizionomijom koju, kada je jednom vidiš, odmah zaboraviš, Hajnrih Himler sanjao je veliki san. Bio je to san o stvaranju nove rase, plavokosih Arijevaca, koji bi zauzeli mesto gospodara sveta.

Himler, prema nekim tumačenjima jedan od najvećih ubica u modernoj istoriji, tokom detinjstva imao je velike probleme sa devojčicama, fizičkim vaspitanjem i odrastanjem u muškarca. Možda ga je upravo ta rana trauma navela na zločinačku ideju o stvaranju vrste koja neće imati probleme poput njegovih.

U tu svrhu osmislio je projekat „Lebensborn“, neku vrstu „inkubatora“ nove rase visokih, snažnih, plavokosih i plavookih ljudi, koji bi u hiljadugodišnjem Rajhu predstavljali vladajuću elitu.

Organizacija, čije ime znači „izvor života“, odnosno „vrelo života“, osnovana je 1935. godine u Minhenu. Iza nje je stajao SS, organizacija čije je ime u okupiranoj Evropi postalo sinonim za strah. Ta policijsko-vojna struktura imala je gotovo neograničenu moć.

U „Lebensborn“ domovima, deca za koju se smatralo da predstavljaju „najbolje primerke rase“ trebalo je da dobiju „najbolje moguće vaspitanje“.

Bili su izloženi žestokom progonu

Deca su dolazila iz svih krajeva Evrope – iz Nemačke, Norveške, Austrije, Francuske, Belgije, Holandije, Luksemburga, odnosno sa svih strana velikog Rajha.

Najpoznatije dete rođeno u okviru projekta „Lebensborn“ jeste Frida Lingstad iz grupe ABBA. Rođena je u novembru 1945. godine kao dete veze između majke, Norvežanke Sini, i nemačkog narednika Alfreda Hasea.

Norveška je, zahvaljujući politici Hitlerovog obožavaoca Vidkuna Kvislinga, bila verni satelit Rajha. Međutim, nakon Hitlerovog kraha, pronacistički elementi u Norveškoj bili su izloženi žestokom progonu.

Fridina majka i baka bile su žigosane kao izdajnice i izopštene iz svog sela na severu Norveške.

Frida je bila izložena stravičnim pritiscima. Jedan ribar joj je nožem urezao kukasti krst u kožu, koji je kasnije sa mukom uklonjen.

Frida i njena majka bile su prisiljene da emigriraju u Švedsku, gde je majka ubrzo umrla od otkazivanja bubrega, dok je Frida odrasla skrivajući teške traume proistekle iz činjenice o svom poreklu.

Muke kojima je bila izložena Frida – koja je decenijama bila teško traumatizovana činjenicama vezanim za svoje poreklo – nažalost su bile zajedničke većini nesrećne dece rođene ne iz ljubavi, već iz sulude ideje o rasnoj superiornosti.

Tu ideju fanatično su delili nacistički lideri – odreda krupni, zdepasti i gojazni muškarci poput Hitlera, Gebelsa, Geringa ili Kaltenbrunera. Tek retki među njima, poput Rajnharda Hajdriha, ličili su na nacistički prototip nadčoveka, fantaziju kojom je Hitler bio opčinjen nakon nepažljivog čitanja Ničeove literature.

„Ili ćemo pobediti dobrom krvlju ili ćemo uništiti našu krv“, govorio je Himler.

Najviše kancelarija za usvajanje dece koju bi SS oduzeo od majki nalazilo se upravo u Norveškoj – čak devet.

Vlada Trećeg rajha, kao i norveška kvislinška vlada, podsticale su Norvežanke da zatrudne sa nemačkim vojnicima. Decu koju majke nisu mogle da odgajaju, delom zbog siromaštva, a delom zbog snažne osude okoline, potom bi preuzimali domovi „Lebensborn“.

U Norveškoj je bilo više od pola miliona nemačkih vojnika. Iz takvih veza rođeno je oko deset hiljada dece.

Svi su doživeli sličnu sudbinu. Okolina je još brutalnije pokazala šta misli o tim ženama neposredno nakon rata.

Već pred kraj rata norveška vlada u egzilu počela je iz Londona da šalje upozorenja.

„Već smo ranije napominjali i sada ponavljamo kakvu će cenu te žene plaćati do kraja života: cela Norveška će ih prezirati jer nisu znale da se uzdrže.“

Kada je rat završen, Norvežani su šišali glave ženama, a koje su rodile decu nemačkim vojnicima. One su po ulicama norveških gradova bile izložene javnom pljuvanju i maltretiranju.

Mnoge Norvežanke završile su u zatvoru, iako za njihovo lišavanje slobode nije postojala pravna osnova. Nisu prekršile zakon, ali su ipak bile kažnjene.

Domovi za „širenje rasne čistoće“

Norveška vlada pokušala je da decu pošalje u Nemačku, ali u tome nije uspela jer su se tome protivili Amerikanci i Britanci.

Mediji su plašili javnost tvrdnjama da će dečaci iz „Lebensborna“ „nositi seme onih tipično nemačkih muških karakteristika kojih se svet sada i previše nagledao“.

Novine su nekoliko godina nakon rata nastojale da poseju strah koji je gotovo ličio na scenario nekog naučnofantastičnog romana. Pisalo se da bi se jednog dana iz te dece moglo ponovo začeti seme nacizma, koje bi moglo da ugrozi ne samo Norvešku već i čitavu Evropu, a možda i svet.

Na ruku tim predrasudama išla je i predstava o nacistima i SS formaciji kao nečemu što više liči na mašine nego na ljude.

Tim mističnim svojstvima „Lebensborna“ bavi se i roman „Deca smrti“, prvi roman u Hrvatskoj koji uopšte otvara temu Himlerovih „domova za širenje rasne čistoće“. Radnja se delom dotiče „Lebensborna“ u Bergenu, a delom se odvija u Zagrebu.

Norveško ministarstvo socijalne zaštite izjavilo je u leto 1945. godine o deci iz „Lebensborna“:

„Verovati da će ta deca postati ugledni građani isto je što i verovati da će pacovi postati kućni ljubimci.“

Neki psihijatri tvrdili su – direktno suprotno Himlerovim zamislima – da deca sa takvim genetskim nasleđem moraju biti psihički neuračunljiva, odnosno bolesna.

„S nas se nikada neće sprati ljaga“

„Sa nas se nikada neće sprati ljaga, pa ni kada umremo“, požalio se jedan Norvežanin pre nekoliko godina medijima.

„Zato ne želim da me sahrane, već da moj pepeo raznese vetar. Barem tada više niko neće moći da me maltretira“, rekao je.

Njegov čitav život postao je nalik prokletstvu.

„Prvih 20 godina života proveo sam u institucijama za duševne bolesnike samo zato što mi je otac bio Nemac“, rekao je čovek rođen iz veze Norvežanke i naciste 1942. godine u domu „Lebensborn“.

Eksperimentisanje sa „nadrasom“

Odatle je premešten u psihijatrijsku bolnicu jer su zaključili da, zbog takvog genetskog nasleđa, mora biti mentalno zaostao.

Veliki deo detinjstva proveo je okružen duševnim bolesnicima. Kada je napokon dovoljno odrastao da sam izađe iz psihijatrijske ustanove, bilo je prekasno za bilo kakvo školovanje, pa se na kraju zaposlio kao čistač.

U Nemačkoj je rođeno nešto manje dece u okviru „Lebensborna“ – oko dve hiljade.

Početkom ovog veka u Evropi je bilo oko 12.000 dece začetih u okviru ovog projekta. Neka su rođena u Holandiji, druga u Belgiji, treća u Češkoj.

Malo njih imalo je srećno detinjstvo. Naprotiv, gotovo svuda su bila suočena sa diskriminacijom, uvredama, mržnjom i potrebom da kriju svoje poreklo.

Deca tražila odštetu od Norveške

Deo dece iz eksperimenta „Lebensborn“ pre nekoliko godina zatražio je novčanu odštetu od norveške vlade, ali zvanična Norveška nije želela da prizna krivicu.

Vladini pravnici tvrdili su, s jedne strane, da je prošlo previše vremena da bi se utvrdili konkretni pravni dokazi o patnjama, duševnom bolu i drugim posledicama, dok su, s druge strane, navodili da norveška država nije odgovorna za ponašanje Kvislingove vlade.

Ipak, ponudili su određenu novčanu odštetu, ali ne naročito veliku.

Nešto kasnije, 157 dece iz „Lebensborna“ obratilo se Evropskom sudu za ljudska prava, ali su izgubili spor takođe zbog toga što se sve dogodilo previše davno.

Tragično iskustvo „Lebensborna“ poučno je za sve koji bi ikada ponovo želeli da eksperimentišu sa idejom nadrase, nadčoveka ili bilo kojom sličnom idejom.

Svi pokreti koji su početkom i sredinom prošlog veka zagovarali apsolutnu slobodu uspostavili su totalno ropstvo.

Nacisti su pokušali da proizvedu nadčoveka, a dobili su „decu srama“ koja ni danas ne mogu da se oporave od traume sopstvenog rođenja, za koje nisu ni kriva ni zaslužna.

Pouka je jasna: čovek ne treba da se izdiže iznad sopstvene prirode, jer se priroda uvek osveti svojom nadmoći.

Himler izvršio samoubistvo cijanidom

Dva dana nakon što je pronađen i uhapšen, Hajnrih Himler izvršio je samoubistvo, 23. maja 1945. godine.

Odveden je u štab Druge britanske armije u Lineburgu, gde je doktor Vels želeo da obavi lekarski pregled nad njim.

Lekar je pokušao da pregleda unutrašnjost Himlerovih usta, ali je zatvorenik oklevao da ih otvori i trzao glavom.

Himler je potom zagrizao skrivenu kapsulu cijanida i srušio se na pod. Bio je mrtav u roku od 15 sekundi, objavio je portal „Ekspress“ 2016. godine.