Dva scenarija posle trijumfa AfD-a u Nemačkoj: Oba su problem za Merca

CDU je osvojio manje od 20 odsto glasova, odnosno manje od polovine rezultata AfD-a. Takav ishod predstavlja ozbiljan udarac za demohrišćane, što je generalna sekretarka stranke Franciska Hoperman u prvoj reakciji opisala prilično oprezno.

„U svakom slučaju, ovo je veoma težak rezultat za nas i pogađa sve nas kao hrišćanske demokrate“, rekla je ona.

Sve političke posledice ovakvog rezultata još nije moguće sagledati, ali se izdvajaju dva moguća scenarija. Prvi je da AfD preuzme vlast i tako postane prva stranka klasifikovana kao desničarsko-ekstremistička koja bi vladala jednom nemačkom pokrajinom. Drugi podrazumeva manjinsku vladu predvođenu CDU-om, kojoj bi za opstanak bila potrebna podrška Levice.

Oba scenarija mogla bi da dovedu CDU, a posebno kancelara Merca, u veoma težak položaj.

Scenario 1: AfD osvaja apsolutnu većinu

Apsolutna većina AfD-a predstavljala bi politički zemljotres čije bi se posledice osetile daleko izvan Saksonije-Anhalta.

Potraga za odgovornima vrlo brzo bi stigla i do Berlina, odnosno do kabineta kancelara. Unutar CDU-a Merc bi gotovo sigurno bio označen kao jedan od odgovornih za težak izborni poraz stranke.

Sven Šulce, vodeći kandidat CDU-a u Saksoniji-Anhaltu, prethodnih nedelja više puta se žalio da savezna politika negativno utiče na njegovu kampanju. Otišao je toliko daleko da se usprotivio i reformi penzionog sistema, jednom od najvažnijih reformskih projekata kancelara.

Zbog mogućeg doprinosa savezne politike usponu AfD-a, Merc bi verovatno morao da polaže račune pred sopstvenom strankom, posebno jer se njegov autoritet već smatra poljuljanim.

Ipak, koliko god takav uspeh AfD-a predstavljao ozbiljan udarac za CDU i nemačku političku scenu, za Merca i vladajuću koaliciju u Berlinu mogao bi da donese i određenu priliku.

Kancelar bi mogao da insistira na tome da politički centar sada mora još čvršće da se odupre pritisku sa desnice. Raspad vladajuće koalicije u takvom trenutku mogao bi dodatno da ide u korist AfD-u. Paradoksalno, veliki uspeh te stranke mogao bi zato da učvrsti crno-crvenu koaliciju, a samim tim i Mercovu poziciju kancelara.

Scenario 2: CDU zavisi od podrške Levice

Ukoliko AfD ne osvoji apsolutnu većinu, pred Svenom Šulceom pojaviće se drugo teško pitanje – kakav će odnos CDU imati prema Levici?

CDU je još 2018. odlučio da neće sarađivati ni sa Levicom ni sa AfD-om. Merc je taj stav ponovio i nekoliko dana pred izbore.

„I kod AfD-a i kod Levice postoje toliko fundamentalne razlike u odnosu na Uniju da je saradnja isključena“, poručio je.

Međutim, ostaje pitanje šta se tačno podrazumeva pod saradnjom.

Merc je tokom kampanje podržao Šulceov stav da neće biti zajedničkog programa vlade niti učešća Levice u vlasti. Istovremeno je ukazivao na primere Tiringije i Saksonije, gde manjinske vlade kroz složene mehanizme konsultacija mogu da dobiju podršku Levice za pojedine odluke, bez formalnog koalicionog sporazuma.

Takvom modelu se, međutim, već otvoreno protivi deo CDU-a.

Zamenik šefa poslaničke grupe Unije u Bundestagu Sep Miler založio se da mandat za sastavljanje vlade najpre bude ponuđen AfD-u ukoliko ta stranka ubedljivo osvoji najviše glasova.

„Ako rezultati anketa postanu izborni rezultati, onda Ulrih Zigmund sa AfD-om ima mandat za sastavljanje vlade“, izjavio je za „Politiko“.

Miler i njegovi istomišljenici strahuju da bi saradnja sa Levicom mogla da izazove masovno napuštanje CDU-a i dodatno ojača AfD. Njihova procena je da bi AfD na narednim izborima, za pet godina, mogao da postane još dominantniji u Saksoniji-Anhaltu.

Popuštanje takozvanog zaštitnog zida prema Levici moglo bi dodatno da ohrabri i one unutar CDU-a koji traže rušenje istog zida prema AfD-u. Za Merca i rukovodstvo stranke u Berlinu takva mogućnost je neprihvatljiva.

U najgorem slučaju, unutrašnji sukobi mogli bi da izmaknu kontroli, a pojedini članovi CDU-a upozoravaju čak i na mogućnost ozbiljnog raskola u stranci.

Klingbajl i Bas za sada mogu da odahnu

Za razliku od Merca, lideri koalicionog partnera SPD-a, Lars Klingbajl i Berbel Bas, barem privremeno mogu da budu zadovoljniji.

Socijaldemokrate su nedeljama strahovale da neće uspeti da pređu izborni cenzus od pet odsto. Sada je, međutim, izvesno da će SPD ostati zastupljen u pokrajinskom parlamentu u Magdeburgu, i to bez većih gubitaka.

„Ovo je za nas pre svega važan znak da na SPD mora da se računa“, izjavio je generalni sekretar stranke Tim Klisendorf za ARD.

Ipak, rezultat može da zavara. Deo birača verovatno je glasao taktički – što više manjih stranaka pređe cenzus i uđe u parlament, to su manje šanse da AfD osvoji apsolutnu većinu.

Zbog toga ostaje pitanje koliko je birača podržalo SPD iz uverenja, a koliko samo da bi sprečilo samostalnu vlast AfD-a.

Klingbajl i Bas i dalje su izloženi kritikama dela stranačke baze, ali pažnja SPD-a sada bi mogla da se prebaci na izbore koji se za dve nedelje održavaju u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji. Tamošnja premijerka Manuela Švezig poslednjih nedelja beleži rast podrške i još ima šansu da završi ispred AfD-a.

Novi izbori donose dodatnu neizvesnost za Merca

Od ishoda narednih pokrajinskih izbora zavisiće i koliko bi politička jesen mogla da bude teška za Fridriha Merca.

CDU-u u Berlinu preti gubitak mesta gradonačelnika, potencijalno u korist Levice. U Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji demohrišćani bi, prema nepovoljnom scenariju, mogli da padnu ispod deset odsto podrške i završe tek na četvrtom mestu.

I tamo bi se, prilikom pokušaja formiranja vlade bez AfD-a, ponovo moglo otvoriti pitanje odnosa CDU-a prema Levici.

U slučaju novih teških poraza, mogla bi ponovo da se rasplamsa i debata o Mercovoj budućnosti na mestu kancelara.

Postoji, međutim, i povoljniji scenario. CDU bi u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji mogao da izbegne jednocifren rezultat i komplikovano formiranje vlade, dok bi dobar rezultat demohrišćana u Berlinu mogao dodatno da ublaži pritisak na Merca.

Raspad crno-crvene koalicije ipak malo verovatan

Bez obzira na rezultate predstojećih izbora, jedan scenario za sada deluje malo verovatno – raspad savezne koalicije konzervativaca i socijaldemokrata.

Razlog je jednostavan: novi savezni izbori mogli bi dodatno da ojačaju AfD, dok bi formiranje nove većine i vlade postalo još komplikovanije.

Zbog toga izbori u Saksoniji-Anhaltu, koliko god predstavljali težak udarac za CDU, ne moraju automatski da znače kraj Mercove vlade. Ipak, rezultat je otvorio niz pitanja koja bi u narednim nedeljama mogla dodatno da pojačaju pritisak na nemačkog kancelara.