Cene nekretnina obaraju rekorde: Stan na Savskom vencu prodat za 2,6 miliona evra, svaki treći kupuje se na kredit, najskuplja garaža plaćena kao mali stan

Stan vredan 2,6 miliona evra ujedno drži rekord i po ceni kvadrata – 12.000 evra po kvadratnom metru, što je najviša zabeležena cena u Srbiji u prvoj polovini 2026. godine.

Kada je reč o kućama, najskuplja kuća prodata je za 2,1 milion evra i nalazi se na Savskom vencu.

Svaki treći stan kupljen je uz kredit

Sa druge strane, statitsika RGZ-a kaže da je u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine prosečna cena stana iznosila je 100.157 evra, dok je prosečna cena kuće bila 39.334 evra.

Takođe, statistika pokazuje da se kupci stanova češće odlučuju za stambeni kredit nego što je to bio slučaj u ranijim periodima.

Kreditno plaćanje zabeleženo je u 33 odsto ugovora o kupoprodaji stanova, što je tri procentna poena više nego u istom periodu prošle godine.

Više novca na tržištu, manje prodatih stanova

Podaci pokazuju i da se u nekretnine ulaže sve više novca, dok broj transakcija gotovo da ne raste. Kod stanova je broj kupoprodaja čak i smanjen.

U prvih šest meseci 2026. godine na tržištu nepokretnosti u Srbiji prometovano je 4,2 milijarde evra, odnosno 10,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Za to vreme zaključena su 61.343 kupoprodajna ugovora, što je rast od svega 0,2 odsto.

Još upečatljiviji podaci vide se na tržištu stanova. Iako je njihova ukupna vrednost prometa porasla za 11,4 odsto, broj kupoprodajnih ugovora pao je za 1,9 odsto.

Stanovi su, ipak, i dalje daleko najveći deo tržišta nekretnina u Srbiji. Za njih je tokom prvih šest meseci godine izdvojeno oko 2,5 milijardi evra, što čini čak 61 odsto ukupnog novca potrošenog na nepokretnosti.

Drugim rečima, na stanove se troši više nego prošle godine, iako ih je prodato manje.

Najveći deo tog novca i dalje završava na beogradskom tržištu.

Na glavni grad otpada 55 odsto ukupne vrednosti prodatih stanova u Srbiji. Beograd je još dominantniji kada su u pitanju garaže – čak 68 odsto vrednosti svih prometovanih garažnih prostora odnosi se na prestonicu.

Najveći skok zabeležen je kod poslovnih prostora

Rast vrednosti prometa, međutim, nije ograničen samo na stanove. Najveći skok zabeležen je kod poslovnih prostora, gde je vrednost prometa porasla za 30 odsto.

Kod poljoprivrednog zemljišta rast je iznosio 18,8 odsto, a kod garažnih prostora 16,8 odsto. Vrednost prodatih kuća bila je 7,5 odsto veća nego godinu ranije.

I tu se, međutim, vidi sličan trend kao kod stanova. Broj prodatih kuća smanjen je za 2,2 odsto, dok je broj kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta pao čak 14,1 odsto.