Mikroplastika pronađena u podzemnim vodama: Objavljeni rezultati veštačenja u "aferi otpad" kod Gospića

Reč je o stručnom izveštaju Instituta za vode „Josip Juraj Strossmayer“, koji donosi zabrinjavajuće podatke o stanju na terenu i, prema nalazima stručnjaka, potvrđuje da je ilegalna deponija u Divoselu zagadila lokalne podzemne vode mikroplastikom.

U jednom uzorku izmerena izuzetno visoka koncentracija

Veštaci su vodu testirali na tri mesta u okolini divlje deponije – uzvodno, neposredno uz odloženi otpad i nizvodno od njega.

Rezultati su pokazali ogromnu razliku. Voda koja dolazi do lokacije gotovo je čista, dok je u vodi koja prolazi ispod samog odlagališta pronađeno čak 89 odsto ukupne količine detektovane plastike.

U vodi nizvodno izmereno je čak 737 mikrograma polistirena, odnosno materijala od kojeg se pravi stiropor, po litru vode, što predstavlja izuzetno visoku koncentraciju za prirodno okruženje.

U čistim podzemnim vodama takve plastike ne bi trebalo da bude, dok je na ovoj lokaciji pronađena u velikim količinama. Prema nalazu stručnjaka, padavine je ispiraju kroz porozno kraško područje Like.

Zaključak veštaka je da upravo ilegalno odloženi otpad predstavlja izvor zagađenja podzemnih voda.

Pronađene i „večne hemikalije“

Spektroskopska analiza pokazala je da se u podzemnim vodama ne nalazi samo usitnjeni polistiren, već i polietilen, koji se koristi za proizvodnju kesa i folija, kao i polipropilen, PET i politetrafluoretilen (PTFE).

PTFE je poznatiji kao teflon. U originalnom tekstu navodi se u kontekstu takozvanih „večnih hemikalija“, odnosno PFAS jedinjenja, koja su poznata po velikoj postojanosti u životnoj sredini i na čiju su potencijalnu opasnost građani i stručnjaci ranije upozoravali.

Veštaci su analizirali i čestice veličine svega pet mikrometara, odnosno pet hiljaditih delova milimetra, što znači da je reč o mikroplastici koja nije vidljiva golim okom.

Zbog fizičkih karakteristika tih čestica, one se ne moraju taložiti na dnu, već ih podzemne vode mogu prenositi kroz pukotine u kraškom terenu.

U dokumentu se kao pripadajuće vodno telo ovog podzemnog bazena izričito navodi reka Lika, što otvara mogućnost da zagađenje sa područja Gospića podzemnim kraškim kanalima dospe i do glavnog rečnog toka u tom delu Hrvatske.

Hiljade tona uvezenog otpada u ličkom kršu

Nalaz predstavlja zvaničnu potvrdu problema na koje građani i ekološka udruženja upozoravaju već godinama.

Afera je eskalirala u februaru prošle godine, kada su istražitelji pokrenuli akciju protiv preduzetnika Josipa Šinceka i njegove kompanije „Tipos Resurs“.

Istragom je utvrđivano da je u Liku godinama dovožen otpad iz Italije i Slovenije, predstavljen kao sirovina za navodnu proizvodnju građevinskih blokova, da bi potom bio nekontrolisano zakopavan i ostavljan na otvorenom u ekološki osetljivom kraškom području.

Reč je o približno 37.000 tona otpada.

Istraga se potom proširila i na lokalne institucije, pa se među osumnjičenima našao i viši županijski savetnik za zaštitu životne sredine Jerko Kostelac, dugogodišnji kadar HDZ-a koji je bio zadužen za izdavanje spornih ekoloških dozvola.

Sumnjiči se da je kompaniji „Tipos Resurs“ omogućio dobijanje dozvola i nakon što je inspekcija utvrdila nepravilnosti, kao i za falsifikovanje službenih zapisnika o uviđajima na lokacijama na kojima su već bile odložene hiljade tona otpada.

Desetine hiljada ljudi na ulicama, HDZ pod pritiskom

Slučaj je izazvao i snažne političke reakcije u Hrvatskoj.

Prema istraživanju javnog mnjenja na koje se poziva Index, HDZ beleži najnižu popularnost u poslednje dve godine, dok je premijer i predsednik HDZ-a Andrej Plenković na vrhu liste političara o kojima ispitanici imaju najnegativnije mišljenje.

Župan iz redova HDZ-a Ernest Petry takođe se našao na udaru kritika. On je u javnosti tvrdio da je Kostelcu odmah dao otkaz nakon što je saznao za nepravilnosti, ali je Index naknadno objavio da je Kostelac sam zatražio prestanak radnog odnosa kako bi otklonio opasnost od ponavljanja dela i izašao iz istražnog pritvora.

Nezadovoljstvo je kulminiralo protekle subote, kada se u Zagrebu okupilo više desetina hiljada ljudi na velikom protestu „Hodaj za Liku, hodaj za Hrvatsku“.

Građani iz različitih delova zemlje zahtevali su hitnu sanaciju zagađenog područja, krivičnu odgovornost svih koji su učestvovali u nezakonitim radnjama i prestanak odlaganja opasnog otpada na području Like.