Diznijev studio je tokom 80 godina postojanja u svojim adaptacijama više puta iz različitih razloga menjao sadržaj bajki. Pet priča koje je za sajt "Lagune" sa "Bustla" prevela Jelena Tanasković, u originalnoj formi su daleko strašnije od svojih animiranih potomaka.

„Pepeljuga“

Priča o Pepeljugi doživela je tokom istorije više inkarnacija, ali mi ćemo se zadržati na onoj koju su zabeležila braća Grim. Priča govori o ćerki imućnog čoveka, koja je primorana da nosi staru, pocepanu odeću i služi maćehu i polusestre. Iako se u obe verzije Pepeljuga na kraju priče udaje za princa, između bajke i Diznijevog animiranog filma iz 1950. postoje primetne razlike.

Za razliku od Diznijeve junakinje, Pepeljugi iz bajke ne pomaže vila, već bele ptičice koje joj daju odeću u kojoj će se pojaviti na kraljevskom balu. Priča u nastavku teče na sličan način: ona odlazi na bal, upoznaje princa i gubi cipelicu, koju on zatim koristi kako bi je pronašao. Ali Diznijev film je preskočio deo priče u kome jedna od polusestara odseca vlastiti palac, a druga petu, kako bi navukle cipelu i na prevaru navele princa da ih oženi. Na samom kraju, za vreme kraljevskog venčanja, ptice koje su pomagale Pepeljugi kljunovima kopaju oči zlim polusestrama.

„Aladin i čarobna lampa“

Priča o Aladinu, koja se može pročitati u zbirci „Hiljadu i jedna noć“, počinje tako što čarobnjak iz severne Afrike nagovara siromašnog mladog Kineza da mu donese lampu iz jedne pećine.

U toj verziji, Aladin priziva dva duha – roba prstena i roba lampe. Drugi duh pomaže Aladinu da se oženi princezom tako što mu omogućava da se otarasi njenog izabranika, vezirovog sina, i umesto njega se uvuče u princezin krevet.

Rob lampe je daleko moćniji i na kraju postaje čarobnjakov sluga, ali rob prstena je taj koji sve vreme pomaže Aladinu. Kada negativac otme princezu, duh svog mladog gospodara teleportuje na lokaciju gde se ovaj skriva, a princeza ubeđuje čarobnjaka da popije otrov. Zli čarobnjak je mrtav i tu bi mogao biti kraj, ali iznenada na scenu stupa čarobnjakov brat.

Prerušen u staru sveštenicu, brat ubeđuje princezu da je Aladinovoj palati neophodno jaje rukha, ogromne ptice grabljivice. Aladin tada naređuje robu prstena da mu donese jaje, ali duh odbija da ispuni njegovu želju i napušta gospodara. On ipak pred odlazak upozorava Aladina na opasnost koja preti od sveštenice. Aladin mačem probada čarobnjakovog brata i priča dobija srećan završetak.

„Lepotica i zver“

Uzor za čak dva Diznijeva filma pod ovim naslovom bio je istoimeni roman, koji je 1740. objavila Gabrijel-Suzan Barbo de Vilnev.

U originalnoj priči, jedan trgovac obećava da će sa putovanja svakom od svoje dvanaestoro dece doneti poklon, uključujući i ružu za Lepoticu. Baš kao i u filmu, on slučajno razljuti Zver, začaranog princa koga je proklela zla vila. Zver trgovcu dozvoljava da se vrati kući pod uslovom da mu pošalje nekoga ko će ga zameniti. Izbor pada na Lepoticu.

Kao i u Diznijevom filmu, Zver mora da navede Lepoticu da se zaljubi u njega ako želi da razbije čini. Ali u romanu koji je napisala De Vilnev, on pokušava to da učini tako što svake noći poziva Lepoticu da spava sa njim. U skraćenoj verziji romana, koju je 1753. objavila Žan-Mari Leprans de Bomon, Zver svake večeri poziva Lepoticu da večera sa njim, što je detalj zahvaljujući kome danas imamo „Beauty and the Beast“, jednu od najlepših pesama ikada napisanih za neki od Diznijevih filmova.

„Mala sirena“

Između priče potekle iz pera Hansa Kristijana Andersena i njene filmske adaptacije postoji mnoštvo razlika. Činjenica da se ljubavna priča između junakinje i princa ne završava srećno samo je jedna od njih.

Prema Andersenovoj zamisli, sirene mogu da žive i do trista godina, ali ne poseduju besmrtnu dušu i zato se nakon smrti jednostavno pretvaraju u morsku penu. Mala sirena od svoje babe saznaje da duša sirene može postati besmrtna ukoliko se ljudsko biće zaljubi u nju, ali i da se to nikada ne dešava, jer ljudi repove sirena smatraju odbojnim.

U želji da se uda za princa, Andersenova junakinja se obraća za pomoć morskoj veštici. Veštica je upozorava da će joj transformacija repa u ljudske noge doneti nepodnošljive bolove, kao i da će, ukoliko se princ oženi drugom, ona odmah umreti i pretvoriti se u penu.

Iako morska veštica ni u jednom trenutku ne sabotira malu sirenu, priča ne dobija željeni kraj. Princ se ipak ženi drugom devojkom, a jedina šansa da mala sirena preživi jeste da čoveka svojih snova ubije nožem. Ona odbija to da učini i baca se u more. Ipak, umesto da se pretvori u morsku penu, ona se preobražava u jednu od „ćerki vazduha“, dobrih duhova koji mogu da zarade besmrtnu dušu tako što će trista godina činiti dobra dela.

„Kralj-žaba ili Gvozdeni Hajnrih“

Diznijev film „Princeza i žabac“ je sjajna priča o uzbudljivoj jurnjavi kroz Nju Orleans 1912. godine, ali sa originalnom bajkom braće Grim ima malo toga zajedničkog.

Protagonistkinja filma, uprkos naslovu, nije kraljevskog porekla, ali junakinja bajke „Kralj-žaba ili Gvozdeni Hajnrih“ jeste.

U „Kralju-žabi“, žabac nudi princezi pomoć kada njena zlatna lopta upadne u bunar. Princeza pristaje na čitav niz žapčevih zahteva, ali čim se lopta ponovo nađe u njenim rukama, ona gazi datu reč. Kralj joj naređuje da ispuni obećanja, ali situacija posle izvesnog vremena izmiče kontroli i princeza ljutito razbija žabu o zid. U tom trenutku, žapcu se vraća ljudski lik.

Diznijev film izostavlja i deo priče koji govori o kraljevom slugi Hajnrihu. Verni sluga je postavio tri gvozdena obruča oko svog srca, kako ne bi prepuklo od tuge zbog onoga što se dogodilo njegovom gospodaru. Posle svadbe, dok Hajnrih vozi mladence u prinčevu kraljevinu, gvozdeni obruči počinju da pucaju jer je njegovo srce ponovo puno i snažno.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.