Poznati jugoslovenski glumci prošli kroz pakao: Ljubav Srpkinje i Hrvata je bila jača od svih ratova

Gordana je rođena u Beogradu, gde je i diplomirala glumu u klasi prof. Minje Dedića kao student generacije.

Karijeru je započela u filmu "Dečko koji obećava" iz 1981. godine, a usledile su brojne uspešne uloge u filmovima "Već viđeno", "Uvek spremne žene", "Vrenje", dok je za ulogu u filmu "Tajvanska kanasta" dobila Zlatnu arenu u Puli.

Gordana je 1989. tokom snimanja filma "Čovek koji je voleo sprovode" upoznala hrvatskog kolegu Ivicu Vidovića i sa njim ubrzo započela romansu.

Glumac, koga znamo iz filmova "W.R. - Misterije organizma" i "Fine mrtve devojke", iza sebe je već imao dva braka. Prvi sa glumicom Zdenkom Anušić, a drugi sa Mirjanom Majurec.

Ljubav sa popularnom Beograđankom započeo je neposredno pred početak ratnih sukoba, a 1991. su odlučili da ljubav ozvaniče i brakom.

Ubrzo su postali roditelji sina Filipa, a onda i ćerke Ane, ali rat je prekinuo porodičnu idilu i Gordana je morala da se preseli u Zagreb.

"Ivica i ja u postojećem istorijskom i političkom klinču nismo imali puno opcija. Ivičin dolazak u Beograd nije bio moguć zbog same prirode rata u Hrvatskoj – setite se iskustva Mire Furlan – i on se u Zagreb više ne bi mogao da vrati, nego bi od te izopšenosti, sigurna sam, vrlo brzo umro. Iako sam uverena da bi tamo naš profesionalni život bio oboma dostupan, verovatno i sadržajniji. Opcija odlaska u treće zemlje za nas nije bila rešenje, što zbog Ivičinih godina, što zbog nepoznavanja jezika. Beograd sam napustila u 1992. godine, naš sin Filip je tad napunio godinu dana i bio je to poslednji trenutak da okupimo našu malu porodicu", rekla je Gordana u intervjuu za Novosti.

Ubrzo je usledilo njihovo preseljenje u Dubrovnik gde su došli puni optimizma, ali ih nisu dočekali blagonaklono. Ivica se našao "na stubu srama" zbog braka sa Srpkinjom, a čak ni oni kojima to nije smetalo nisu želeli da se oglašavaju.

"U to smo vreme dobili konkretnu ponudu od Kazališta Marina Držića u Dubrovniku, u tančine razrađenu, s ambicioznim repertoarnim planom, precizno navedenim naslovima, režiserima, rokovima i nositeljima glavnih uloga. 'Vas dvoje ste nam kao glumci izuzetno potrebni. Posebno nam je stalo do Gordane, budući da je glumicu njenog profila teško, gotovo nemoguće dobiti', pisalo je u njihovom pozivnom pismu. Počeli smo s predstavom 'Kaktusov cvijet' prema komadu Pierrea Barilleta. Dve nedelje pred premijeru glumica istog pozorišta pokrenula je harangu protiv Ivice i mene serijom tekstova u dubrovačkim novinama, u sprezi s delom tadašnjih uticajnih krugova u Dubrovniku.

Kolege iz pozorišta su odbili javno stati iza nas, njihovo ćutanje, kao i ćutanje dubrovačke javnosti, koja nije izustila nijednu reč javne podrške, bila je ustvari i glasna i jasna. Budući da smo tako preko noći stekli status persone non grata, desetak dana pre premijere odlučili smo da napustimo Dubrovnik. Za dva dana je napravljena preraspodela, kolege koji su preuzeli naše uloge zamolili su nas da imamo razumevanja: rat je, a decu treba hraniti. Nekoliko godina kasnije glumac istog pozorišta, Izet Hajdarhodžić, to piše u Ivičinoj monografiji, izjavio je sledeće: 'Nestalo je slobodarskog Dubrovnika. Danas je to provincijalna močvara u kojoj se može dogoditi da glumac poput Ivice Vidovića bude proteran samo zato što je oženio Srpkinju'", ispričala je Gordana.

Bojkot se preneo i na televiziju, gde je do 1996. godine dobijao uloge samo u dečijem programu.

Tek krajem devedesetih krenuo je da dobija uloge na filmu, a onda su Gordana i Ivica osnovali pozorište Rugantino.

Zajedno su ostali do njegove smrti 2011. godine. Gordana je poslednjih godina zastupljena i u brojnim domaćim serijama, kao što su "Tajkun" i "Miholjsko leto".