Kesić: Čast nam je kada nas u Skupštini nazivaju izdajnicima

Showbiz 31. dec. 202015:42 > 16:08
Podeli:
Zoran Kesić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
Zoran Kesić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

"Kraj ove godine obeležilo je etiketiranje svih nas sa N1 i Nove S kao “stranih plaćenika – domaćih izdajnika”. Ja se ponosim tom titulom (SPDI) jer ne mogu da ne vidim analogiju sa vremenom Miloševića i jednakim etiketama kojima je tadašnja “tv bastilja” rešetala po tadašnjim smetajućim elementima. Čast mi je i kada vidim ko je sve među tim “izdajnicima”. Poređajte nas sve redom “izdajnike” sa ove dve naše televizije. Ali i sve ostale kolege koji su već godinama novinari, autori, voditelji i nikako da se već jednom restrukturiraju u ono što danas novinar treba da bude ako ne želi da ga se proglasi izdajnikom – dakle pi-ar, šef kabineta, sastavljač i čitač stranačkih saopštenja, potvrđivač dnevne mantre itd. Slikajte lepo sve nas izdajnike profil i anfas. Objavite naše poternice u najtiražnijim novinama. Da nas dobro upamti narod, da nas prepozna na ulici i da se obračuna sa nama kako se to sa izdajnicima i plaćenicima i radi", govori autor, voditelj i humorista Zoran Kesić, u velikom novogodišnjem intervjuu za Nova.rs.

PROČITAJTE JOŠ

Zoran Kesić, autor i voditelj kultne satirične emisije „24 minuta“, ujedno i jedan od najpoznatijih i najvoljenijih TV lica današnjice, u velikom novogodišnjem intervjuu za Nova.rs, rezimirao je ovu, ne tako lepu 2020. godinu u kojoj su građani Srbije, ali i celog sveta, morali da se bore sa pandemijom koronavirusa.

On je u velikom intervjuu za naš portal, nekoliko sati pre svoje specijalne novogodišnje emisije, govorio o novogodišnjim i božićnim praznicima, uvređenim vernicima, vladajućoj partiji, politici, protestima, vakcini, zdravstvenim radnicima i malih, nevidljivim herojima koji nam svakodnevni život čine lepšim.

Bliže nam se novogodišnji i božićni praznici koji će se ove godine dosta razlikovati. Kako Vi planirate da ih provedete i po čemu će oni, u trenutku globalne pandemije, za Vas biti drugačiji od svih prethodnih? 

„Za mene su novogodišnji I božićni praznici uvek bili radosni trenuci posvećeni porodici, pa će tako biti I ovaj put. Ne nedostaju mi masovna slavlja i organizovani dočeci, ne fali mi histerična jurnjava po tržnim centrima i ništa mi ne smeta što ćemo provesti praznične dane u društvu jedni drugih. Naravno, nadam se da će drugi blagovremeno da zaspu, kako bismo mi jedni na miru mogli da popijemo koju čašu vina I uživamo u filmskim superhitovima.“

Kakve su Vaše novogodišnje želje? Ukoliko biste znali da ćete tri stvari koje poželite zasigurno moći da dobijete, šta biste poželeli? 

„Moja prva želja je da svet pobedi koronu, tačnije da je obuzda i nadjača. Da ne rukovodi više virus našim životima, planovima i navikama. Hoću nazad moje pravo da ženu I mene pozovu na premijeru filma u kome su učestvovali naši drugari i na ludi afterparty sa super bendom, gomilom ljudi koje poznajemo (dolazi i Sergej), posluženjem i džabe pićem do ponoći, a mi da procenimo da nas mrzi da idemo i onda ostanemo kod kuće. Moja druga želja je da bude puno snega za novogodišnje praznike. Toliko da zaveje da svi gradjani moraju da lopataju ispred svojih ulaza.

Nekako mi je bajkovita ta slika zajedničkog rada I komšije mi onda dođu kao neki dobroćudni hobiti. Treća želja je da mi majka napravi rusku salatu. Moja praznična proruska osećanja su višedecenijska I to je tradicija koju ništa ne može da ugrozi.“

Ko prema Vašem mišljenju zaslužuje da dobije titulu najvećeg patriote i najboljeg građanina Srbije ove godine? Ko, suprotno od toga, treba da dobije „Zlatnu malinu“. Zbog čega? 

„Bez dvoumljenja titulu najvećih patriota i najboljih građana bih dodelio svim onim hiljadama nevidljivih, anonimnih ljudi koji su svojim porukama i uplatama doprineli da se skupi novac za lečenje Anike, Minje, nadam se i Olivera i još ko zna kolliko dece. Ti ljudi nemaju nikakvog ličnog interesa da pomognu. Ne poznaju tu decu, ali ipak pomažu. Zašto? Pa zato što je to pravi patriotizam. Nije patriotizam traženje alibija za bezveznu sadašnost u nekakvoj metafizičkoj borbi za našu prošlost, u marketinškom očuvanju tradicije izgradnjom mastodontskih spomenika….

Patriotizam je dete, da to dete poraste i da postane čovek. Domovina se brani klincima. Tačka. Ništa nije važnije od toga. Eventualno i da se pokuša da se napravi takvo društvo u kome će dete kada stasa poželeti da ostane, a ne da beži odavde, ali to je već druga priča.

“Zlatnu malinu “ za najveću sramotu dodeljujem aktuelnom sazivu Skupštine. Pomerili su granice odvratnosti i nastavljaju to da čine iz sednice u sednicu. Umesto da nam, budući da su sami u Parlamentu bez opozicije, pokažu kako neometano mogu da rade, da donose zakone, da menjaju loše stvari u ovoj zemlji, kako mogu da se posvete onome što bi trebalo da bude zadatak poslanika, oni su Skupštinu pretvorili u ludnicu i najsramotniji, najbesmisleniji saziv Parlamenta ikad. I upravo oni koji toliko vole da se diče “istorijskim uspesima” i ući će u istoriju. Samo nikako im se neće se svideti kako će biti upamćeni.“

Šta Vas je najviše razočaralo u 2020. godini?

„Jedan deo građana meni jako bliske I drage zemlje užasno me je razočarao. Postoje ljudi na javnoj sceni koji kao ordenje nose uvrede i pretnje koje dobijaju. Ne propuštaju priliku da, valjda kao dokaz svoje velike žrtve, na svakom mestu istaknu “evo šta mi kažu…eno šta pričaju o mojoj deci…aha, a ne smeta vam kad mi govore to i to….nazivaju me ovako, onako….”

Ponekad mi se čini kao da ti ljudi željno čekaju I traže uvrede kako bi ih pažljivo isekli, zalepili u svoj leksikon i po potrebi se hvalili njima, izvukli ih ko keca iz rukava.

Ja “svoje” uvrede, pretnje, kletve i psovke čuvam za sebe. Ne iznosim ih u javnost, osim na mojim humorističkim priredbama kada se sprdam sa tim pretnjama, ali ni priredbe sada nemam (kme, kme).

Sramota me je da citiram poruke tih ljudi koje sam strašno naljutio. Čija sam verska osećanja povredio. Neljudskost, surovost, vulgarnost, odsustvo bilo kakve empatije, rečnik svojstven kriminalnom miljeu…imam čitavu kolekciju toga i to od ljudi koji se predstavljaju kao vernici. Od ljudi koji na profilnim slikama imaju ikone, svece i manastire. Razočarala me je zapravo spoznaja koliko je laži oko nas. Ako su ljudi koji se diče svojom posvećenošću veri, ljudi koji navodno žive pravoslavlje a ono je kako mi je jedan sveštenik rekao vera ljubavi, spremni da neke zaista grozomorne stvari ne samo pomisle već i napišu i požele drugoj osobi, pa kakvi su to uopšte vernici? Od mene su očekivali izvinjenje. Najviše što mogu da dobiju je da im oprostim. Ukoliko se budu uljudili.“

Zoran Kesić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
Zoran Kesić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Kako i po čemu ćete pamtiti ovu godinu, u odnosu na sve ranije? Već smo zaključili da je po mnogo čemu specifična. 

„Pamtiću ovu godinu po koroni. I po činjenici da smo, iako sputani, okovani, limitirani, ipak uspeli da se volimo, da postignemo neke lepe stvari, da imamo trenutke za pamćenje i da preživimo. Pamtiću kako je naša ekipa uspela u vreme karantina, tamo u martu, aprilu da napravi neverovatnu seriju blistavih epizoda I to takoreći u kućnoj radinosti.

Pamtiću 2020. I po onim našim “sobnim talentima” sa kojima smo uspeli da preskočimo barijeru televizor-publika, da bukvalno udjemo u sobe gradjana i da nam oni podare deo svoje privatnosti, talenta, energije i optimizma. Koliko god da se u emisiji bavimo glupošću, podmuklošću, lažima i primitivizmom, ipak su momenti poput “Ova soba je moj karantin” svetliji, važniji i snažniji od mraka koji, priznajem, jeste naš “repromaterijal”.“

Ukoliko se sada, u ovom trenutku, osvrnemo na julske proteste, da li mislite da je ishod mogao da bude drugačiji i da li mislite da je dobro što su se oni uopšte održali? 

„Nemam mnogo prava da govorim o tome jer nisam bio ni svedok ni učesnik protesta. Prvo veče protesta bilo je ujedno moje prvo veče sa porodicom na moru. Tako se poklopilo i samo moja supruga zna koliko sam se tih dana nervirao što nisam u Beogradu, možda ne toliko što sam žudeo da učestvujem, koliko me zanimalo da lično prisustvujem tim, činilo mi se tada, istorijskim događajima.

Imam dugu istoriju uličnih događanja naroda, a umesto da se I sam događam, eno me tada ispijam gemišt na terasi sa pogledom na more. Ubrzo je međutim prestalo da mi bude krivo što nisam u Beogradu. Možda je zbog gemišta, a možda i zbog nekih čudnih i pomalo strašnih likova kojih je sve više i više bilo među demonstrantima.“

Vi ste, pored mnogobrojnih kolega, bili meta napada pojedinaca i političkih stranaka. Kako vidite novinarsku profesiju u narednoj godini? Mislite li da ima nade da će stvari krenuti na bolje, ili suprotno? 

„Gajim veliki optimizam. Kraj ove godine obeležilo je etiketiranje svih nas sa N1 i Nove S kao “stranih plaćenika – domaćih izdajnika”. Te etikete nisu nam stigle sa nekih opskurnih sajtova, bezveznih novina koje se ne prodaju na kioscima, ili sa anonimnih tviter naloga (kao sve one idiotske pretnje i uvrede na račun predsedika Vučića koje će vam on vrlo rado citirati kao krunski dokaz “a evo šta o meni pišu”), već iz klupa srpskog Parlamenta u direktnom TV prenosu na javnom servisu.

Ja se ponosim tom titulom (SPDI) jer ne mogu da ne vidim analogiju sa vremenom Miloševića i jednakim etiketama kojima je tadašnja “tv bastilja” rešetala po tadašnjim smetajućim elementima.

Čast mi je i kada vidim ko je sve među tim “izdajnicima”. Poređajte nas sve redom “izdajnike” sa ove dve naše televizije. Ali i sve ostale kolege koji su već godinama novinari, autori, voditelji i nikako da se već jednom restrukturiraju u ono što danas novinar treba da bude ako ne želi da ga se proglasi izdajnikom – dakle pi-ar, šef kabineta, sastavljač i čitač stranačkih saopštenja, potvrđivač dnevne mantre itd. Slikajte lepo sve nas izdajnike profil i anfas. Objavite naše poternice u najtiražnijim novinama. Da nas dobro upamti narod, da nas prepozna na ulici i da se obračuna sa nama kako se to sa izdajnicima i plaćenicima i radi.

Kažem, gajim veliki optimizam. Imam lažne brkove, neće me prepoznati na ulici.“

PROČITAJTE JOŠ

Ovo je i godina u kojoj je Vaša emisija sa nacionalne frekvencije prešla na kablovski kanal. Uzimajući sve u obzir, da li je to bila ispravna odluka?  

„Da, bila je to ispravna odluka. Mislim da bi na Novoj bilo premalo satire bez nas. Samo Ivan Ivanović. I Pljiž. I Dare i Mare. I Vidojković i Kulačin. Iskreno, bilo bi nam glupo da nismo I mi deo ove sulude, blesave, hrabre i neverovatno kreativne ekipe.

Humoristička reprezentacija Srbije je na jednom mestu i to mesto se zove Nova. Sviđa nam se ta činjenica, a sviđa nam se i što gledanost i uticaj naše emisije ništa nije opao prelaskom sa nacionalne frekvencije na kablovsku. Nacionalnu frekvenciju i bivšu TV stanicu smo napustili prošle Nove godine, gospodski, šmekerski, u stilu “24 minuta”, a tako smo čini mi se nastavili i na Novoj.“

Vi i Vaša emisija ste jedan vid društveno – političke kritike. Mišljenja su ipak podeljena. Da li satira oživljava građansku svest, ili je dodatno umrtvljuje? 

„Iskreno, ne znam. Nisam siguran da satira uopšte ima zadatak da nešto oživi ili da nešto umrtvi. Satira treba da uoči pokvarenjaštvo, da uhvati u laži, da prepozna foliranje i onda da takve pojave ismeje. Da se naruga ljudima koji su na pozicijama moći a lažu. Ili kradu. A ne idu u zatvor. Pa kad već ne idu u zatvor, bar da od nas satiričara dobiju zatvor. Meni predstavlja lično zadovoljstvo kada u našoj emisiji kažem sve šta mi je na srcu. I drugim organima.

Jeste, to je moj posao. Jeste, radim na televiziji već 25 godina i upravo toliko sam i plaćen za to što radim. Ali mnogo je ovo više od posla i plate. Odavno je “ono naše” meni, a mislim i momcima, postalo potreba. To je naša borba za istinu, borba protiv zaglupljivanja, protiv zagađivanja Srbije i moralnog i političkog i etičkog, pa bogami i bukvalnog.

Mi nismo politička organizacija ili NVO pa da naš zadatak bude “oživljavanje građanske svesti”. I nerviraju me svi ti koji govore i pišu da naša emisija i emisije naših kolega “umrtvljuju javnost”. Umuknite više, vi kukavičke alibi-efendije, opštemestaši, mrsomudi, prepisivači…!

Šta ste vi, predškolska deca pa da jedna tv emisija ima obavezu da vas uhvati za ručicu i izvede na trgić da protestujete kada vam nešto nije po volji, ili bi to trebalo možda sami da uradite? Jel naša emisija treba da vam pozvoni u neku nedelju i dovede vas do vašeg biračkog mesta? Možda da vam mi i zaokružimo, da se beba ne muči. Bući, bući, bući… Sram vas bilo!

Posao svake satire, bilo ona crtana, pisana, snimljena, otpevana…jeste kritika pre svega vlasti. Jer je logično udarati na one koji imaju moć odlučivanja a odlučuju loše, na one koji imaju političku težinu I koriste je za zle stvari, na one koji mogu I da ti uzvrate, a to vidimo I čine.
I onda kao mi “umrtvljujemo” revoluciju. Evo da napravimo mali test. U sledećoj epizodi prikazivaćemo samo gegove, okliznuća, padove, prenkove (to mladi vole) i male bebe kako jedu pa se cele umažu, to je jako slatko i smešno. Izbacićemo politiku skroz da ne “umrtvimo” bes javnosti. I gle čuda, odmah u ponedeljak – nemiri na ulicama, gore kontejneri, reka ljudi u Lole Ribara, maše baka Olga, narod se podigao konačno oslobodjen okova obamrlosti satiričnim emisijama. Važi!“

U bilo kom slučaju, zašto mislite da satira toliko smeta vladajućoj partiji? 

„Zato što su članovi vladajuće partije, bar ovi koje vidimo na televiziji, uglavnom dosadni, plašljivi, nesigurni i neduhoviti stranački ljubimci svoga gazde. Oni misle da on očekuje od njih da laju na satiru (I sve drugo što nije po ukusu gazde) I oni šta će, laju. To smatraju svojom obavezom i potpuno su u pravu.

A kako bi se istakli u tom čoporu istih, svaki se trudi da laje glasnije, da više iskezi zube, da snažnije ugrize, da gazda uoči taj trud i da ga zapamti. Često ispadaju komični u tim naporima, pa greše, pa lome jezik, pa preglumljuju, pa preteruju, pa pišu pesmice, pa recituju u Skupštini, pa ime glumca koga teraju iz zemlje ne umeju da izgovore, pa ponekad čak kritikuju i sami sebe što se ne trude dovoljno da odbrane gazdu od napada nikoga…

U krajnjem slučaju, baš me briga zašto im toliko smeta satira. “Sviđa mi se da ti ne bude prijatno” reče Koja.“

Zoran Kesić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
Zoran Kesić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Priča se i o vakcini za koronavirus. Kakav je Vaš stav po tom pitanju? Da li ćete se vakcinisati? 

„Normalno da ću se vakcinisati. Nisam lud da se ne vakcinišem. Nema ja tu šta da verujem ili ne verujem ovoj vlasti. Da doktor Lončar sam mućka tu vakcinu, verovatno bih bio u fazonu “neka, hvala, lečiću se rakijicom i belim lukom”. Ali kada do nas dođe vakcina, to je vakcina koja je prošla sve faze testiranja, koju su već u probnoj fazi primile desetine hiljada ljudi i neće moja porodica biti pokusni kunić već su to bili svi ti silni ljudi. A uzdam se pomalo i u moć pozitivne misli. Ako njima nije izrastao rep ili otpala piša zbog vakcine, verujem da neće valjda ni meni.“

Ponovio bih pitanje iz Uskršnjeg intervjua … Hoćemo li nekada naći vakcinu za SNS? 

„Iako se u emisiji najviše bavimo tom strankom, dozvolite da na kraju ovog intervjua ipak poželim vakcinu ne protiv nečega, već za nešto. Vakcinu za solidarnost, empatiju, ljudskost i zdrav razum. Vakcinu za spontanost, gostoljubivost, vedar duh i šarm. Vakcinu za humor, vakcinu za slobodu i vakcinu za hrabrost. Te vakcine nam trebaju, ne zato što mi sve ovo već nemamo, nego zato što smo zaboravili da imamo.

Mi smo super ljudi i ne dajmo da nas ubede u suprotno. Zabavni smo, lepi, talentovani I imamo uredne higijenske navike, uglavnom. I pobedićemo ovaj virus!“

Sve u svemu, finalni rezime, da li biste 2020. opisali kao dobru ili lošu? 

„Lošu, uz tu i tamo neke dragocene momente koji bi mogli da nam budu putokaz kuda I kako dalje ka nekim budućim mnogo boljim godinama.“

Novu, specijalnu novogodišnju epizodu sa Zoranom Kesićem, u kojoj će gosti biti glumica Branka Katić, Svetlana Ceca Bojković i Dragan Bjelogrlić, možete gledati večeras od 21 čas na Nova S televiziji.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Vaš komentar