Tokom skoro dve godine od početka pandemije, Turkmenistan navodno nije imao nijedan slučaj koronavirusa. Ili barem tako tvrdi autoritarna vlada ove centralnoazijske zemlje, prenosi CNN. Turkmenistan je bivša sovjetska republika u kojoj živi skoro šest miliona ljudi, a jedna je od pet zemalja koje nisu prijavile nijedan slučaj koronavirusa, prema pregledu podataka koje su prikupili Univerzitet Džons Hopkins i Svetska zdravstvena organizacija.
PROČITAJTE JOŠ:
Represivni predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov koji vlada ovom zemljom od 2006. godine, odbacio je izveštaje o koronavirusu u zemlji kao lažne i rekao je Ujedinjenim nacijama u obraćanju u utorak da odgovor na pandemiju ne treba „politizovati“.
Ali nezavisne agencije i novinari i aktivisti izvan Turkmenistana kažu da postoje dokazi da se zemlja bori sa trećim talasom koji preplavljuje bolnice i ubija desetine ljudi i upozoravaju da predsednik umanjuje pretnju smrtosnosnog virusa u pokušaju da održi svoju sliku u javnosti.
Ruslan Miatiev, izgnanik iz Turkmenistana i urednik holandske nezavisne novinske organizacije Turkmen njuz, rekao je da je lično prikupljao imena više od 60 ljudi za koje tvrdi da su umrli od koronavirusa, uključujući nastavnike, umetnike i lekare, prenosi CNN.
Miatiev je rekao da je sve evidentirane smrtne slučajeve proverio zdravstvenim kartonima i rendgenskim snimcima, otkrivajući teško oštećenje pluća i medicinsko lečenje u skladu sa žrtvama koronavirusa.
„Umesto da to prihvati i sarađuje sa međunarodnom zajednicom, Turkmenstan je odlučio da zabije glavu u pesak“, rekao je Miatiev.
Vlada Turkmenistana nije odgovorila na zahteve CNN za komentar povodom ovog slučaja.
Kako se sve odvijalo?
Kako se kovid-19 početkom 2020. godine širio svetom Turkmenistan je insistirao da nema slučajeve, čak i dok su susedne zemlje izvestile o velikom porastu epidemije. Iran sa kojim Turkmenistan deli dugu kopnenu granicu, prijavio je jednu od najvećih svetskih epidemija koronavirusa sa skoro 5,5 miliona ukupnih slučajeva, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Prema veb stranicama britanskih i australijskih ministarstava inostranih poslova, svi letovi za Turkemenistan su trenutno obustavljeni i samo je državljanima Turkmenistana dozvoljeno da uđu u zemlju.
Miatiev je rekao da su njegovi izvori u Turkmenistanu počeli da ga kontaktiraju oko slučajeva korone još u maju 2020. godine, otprilike u isto vreme kada se korona dramatično proširila svetom. Rekao je da su prve poruke koje je dobio govorile o „čudnoj plućnoj bolesti nalik gripu“, koja je pogodila mnoge.
„Napolju je bilo najmanje 40 stepeni – to nije uobičajena sezona gripa“, rekao je on.
U junu 2020. godine, američka ambasada u glavnom gradu Ašhabadu, izdala je upozorenje o zdravstvenom stanju „izveštaja lokalnih građana sa simptomima u skladu sa koronavirusom koji se podvrgavaju testiranju na kovid-19 i stavljeni su u karantin 14 dana“.
Vlada Turkmenistana je ovo saopštenje nazvala lažnim vestima. Misija SZO u julu 2020. u Turkmenistanu nije potvrdila nijednu infekcju koronavirusom u zemlji, ali je rekla da je zabrinuta zbog „povećanog broja slučajeva akutne respiratorne infekcije i upale pluća“.
Prema mišljenju Miatieva, do tada je situacija već bila van kontrole. Vlada je savetovala građane da preuzmu bizarne mere javnog zdravlja, poput spremnja određene vrste začinjene supe. U januaru ove godine Turkmenistan je objavio da je odobrio rusku vakcinu protiv koronaviursa Sputnjik V za upotrebu u zemljil. Zatim je u junu Svetska banka pristala da pozajmi 20 miliona dolara turkmenistanskoj vladi uglavnom za zdravstvene ustanove i izgradnju, u sklopu programa za „sprečavanje, otkrivanje i odgovor na pretnju koju predstavlja kovid-19“.
Još u utorak je predsednik Turkemenistana rekao da su napori globalne zajednice u rešavanju pandemije koronavirusa „nedovoljni“, iako nije pomenuo situaciju u svojoj zemlji.
„Turkmeninstan gori“
Uprkos tome što predsednik tvrdi da u njegovoj zemlji nema korone, stanje u Turkemnistanu je znatno drugačije, tvrdi nezavisni novinari i aktivisti.
Diana Serebrianik, direktorka evropske grupe za progranike „Prava i slobode građana Turkmenistana“, rekla je da je njena ogranizacija od kontakata u zemlji čula da se bolnice trenutno bore sa prilikovom slučajeva. Istakla je da su turkmenistanski lekari iz njene organizacije koji su živeli u inostranstvu bili u kontaktu sa bivšim kolegama u zemlji, omogućavaju im da saznaju pravo stanje i da daju savete.
Rekla je da su joj lekari u Turkmenistanu rekli da je u zemlji teško doći do kiseonika i respiratora, da je lečenje skupo i da bi smrt od virusa mogla da broji hiljade žrtava.
„Turkemnistan gori, gori od kovida… Ponekad čak i ne primaju pacijente u bolnicu, samo ih šalju kući“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, zvanični urok smrti u ovim slučajevima nije naveden kao korona ili čak upala pluća – umesto toga lekarska uverenje beleže posebno stanje, poput srčanog udara, rekla je ona.
Kada su zdravstveni radnici pokušali da govore o stvarnosti na terenu, bili su pritisnuti da ćute, navodi neprofitna organizacija Hjuman rajts voč.
Unutar zemlje, sloboda štampe i nezavisni nadzor nisu dozvoljeni – Turkmenistan je rangiran 178 od 180 zemalja i teritorija na Svetskom indeksu slobode medija 2021. godine, neposredno iznad Severne Koreje i Eritreje. Prema podacima Hjuman rajts voča, građani koji mirno kritikuju vladu suočavaju se sa strogim kaznama, uključujući izveštaje o mučenjima i nestancima.
Strani stanovnici takođe su pogođeni situacijom u kojoj Turkmenistan poriče postojanje koronavirusa na svojoj teritoriji. Turski diplomata je u julu 2020. godine primljen u bolnicu sa simptomima sličnim koroni, ali mu je odbijena dozvola za evakauciju u matičnu zemlju.
Prema BBC-u, njegova supruga je rendgenske snimke poslala u tursku bolnicu. On je preminuo 7. jula. Njegov zvanični uzrok smrti bio je zastoj srca.
Više autoritarnih vlada širom sveta je priznalo postojanje korone i dobili su međunarodnu pomoć, pa se zato psotavlja pitanje zašto Turkmenistan uporno odbija da prizna isto.
I Miaetiv i Serebrianik rekli su da predsendik, koji je zubar po profesiji i bivši ministar zdravlja želi da navodno stavi naglasak da efikasno upravlja zarad dobrobiti naroda.
Serebrianik je rekla da predsednik želi da se predstavi kao spasilac zemlje i impresivan svetski lider koji drži kovid van domašaja. Ako bi se priznalo da postoji smrtonosni virus to bi narušilo idealizovanu sliku koju je predsednik stvorio o sebi i ostavilo je ga otvorenim za kritiku i za potencijalnu odgovornost.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare