0
Više od godinu dana pandemije, smrt u Brazilu sada je na vrhuncu. Ali, uprskos ogromnim dokazima da koronavirus retko ubija malu decu, u Brazilu je 1.300 beba preminulo od ovog opakog virusa, prenosi BBC. Jedan lekar je odbio da testira jednogodišnjeg sina Džesike Rikarte na koronu, rekavši da njegovi simptomi ne odgovaraju profilu virusa. Dva meseca kasnije, dete je preminuo od komplikacija bolesti.
PROČITAJTE JOŠ:
Posle dve godine pokušaja i neuspelih tretmana plodnosi, učiteljlica Džesika Rikarte je gotovo odustala od toga da ima porodicu. Tada je zatrudnela sa Lukasom. Prvo je posumnjala da nešto nije u redu kada je Lukas, koji je uvek dobro jeo, izgubio apetit, prenosi BBC.
Isprva je se pitala da li su mu problem zubi. Lukasova kuma, medicinska sestra, sugerisla je da ga samo bili grlo. Ali kada je dobio temperaturu, a zatim i umor i otežano disanje, Džesika ga je dovela u bolnicu i zatražila da ga testiraju na koronavirus.
Ali pošto nije imao groznicu, lekar je rekao da nema potrebe za kovid testom i da je pitanju samo manja upala grla.
Rekao je Džesiki je koronavirus redak kod dece, dao joj je antibiotike i poslao je kući. Uprkos njenim sumnjama, nije postojala mogućnost da Lukasa testira privatno.
Džesika kaže da su neki od njegovih simptoma nestali od antibiotika, ali da je umor ostao kao i njena zabrinutost zbog koronavirusa.
Bio je to maj 2020. godine, kada je epidemija sve više uzimala maha. U gradu u kom Džesika živi već je od korone umrlo dvoje ljudi. Svi meštani su bili u šoku, jer je u pitanju malo mesto i svako svakog zna. Džesikin suprug Izrael je bio protiv toga da Lukasa opet vode u bolnicu, jer je smatrao da će to povećati šanse da se dete zarazi koronom.
Nedelje su prolazile, a mališan je sve više bio pospan, a 3. juna bi povratio sve što bi uneo u sebe, i povraćao je iznova i iznova. Tada je Džesika shvatila da više nema vremena za čekanje.
Vratili su se u bolnicu, gde je lekar testirao Lukasa na koronavirus kako bi to isključio. Lukasova kuma, koja je tamo radila, rekla je paru da su rezultati testa pozitivni.
Lukas je prebačen na dečju jedinicu intenzivne nege u Sobralu, udaljenu više do dva sata, gde mu je dijgnostikovano stanje multisistemski inflamatorni post-kovid sindrom (MIS-C). Eksperti kažu da je ovaj sindrom, koji uglavnom pogađa decu šest nedelja nakon što su inficirana virusom, redak, ali glavni epidemiolog na Univerzitetu u Sao Paolu dr Fatima Marinjo kaže da se susreće sa sve više slučajeva MIS-C.
Lukas je intubiran, a Džesika nije smela da ostane sa njim u istoj sobi. Pozvala je svoju snaju u pokušaju da joj odvrati pažnju.
Lekar joj je potom rekao da je njen sin imao srčani zastoj ali da su uspeli da ga ožive.
Doktor Manuela Monte, dečji lekar koji je Lukasa lečila više o mesec dana na odeljenju u Sobralu, rekla je da je iznenađena koliko je Lukasovo stanje ozbiljno jer nije imao faktore rizika.
Tokom 33 dana koliko je Lukas bio u bolnici, Džesika je smela da ga vidi samo tri puta. Lukasu je bio potreban imunoglobulin – skup lek, ali srećom odrasli pacijent koji je kupio svoj, bolnici je poklonio jednu ampulu.
Lukas je bio toliko bolestan da je nastavio da prima drugu dozu imunoglobulina. Na telu mu se pojavio osip, imao je trajnu groznicu. Bila mu je potrebna pomoć da bi disao.
Tada je Lukasovo stanje počelo da se poboljšava i lekari su odlučili da mu izvade cev sa kiseonikom. Džesika i Izrael su sina videli preko video poziva.
„Kada je čuo naše glasove počeo je da plače“, rekla je ona.
Bio je to poslednji put da su videli kako njihov dečak reaguje. Sledeći put kada su ga videli preko kamere imao je „paralisan pogled“. Ubrzo je na skeneru ustanovljeno da je imao moždani udar.
Lekari su se nadali da će se oporaviti, baš kao i Džesika. Stanje se dovoljno stabilizovalo da ga sa intenzivne nege prebace na odeljenje. Međutim, došlo je do naglog pogoršanja. Lukasu je odjednom pala saturacija i otkucaji srca. Lekari nisu mogli da učine ništa. Preminuo je u rano jutro.
Džesika je sigurna da bi Lukas preživeo da je testiran na koronu kada je ona to tražila. Ona veruje da je odlaganje pravilnog lečenja njenog sina učinilo situaciju ozbiljnijom.
„Lukas je imao nekoliko upala pluća, 70 odsto pluća mu je bilo ugroženo, srce mu se povećao za 40 odsto. Bila je to situacija koja se mogla izbeći“, rekla je ona.
Dr Monte koja je lečila Lukasa se slaže sa tim. Ona ističe da MIS ne može da se spreči, ali da je lečenje uspešnije ako se stanje dijagnostikuje i rano leči.
Dr Fatima Marinjo kaže da njene kolege često žive sa pogrešnim uverenjem da su šanse male da deca obole od kovida. Ona kaže da su brojna istraživanja pokazala da veliki broj dece i beba budu pozitivni na virus.
Prema podacima brazilskog Ministarstva zdravlja, u toj zemlji je u periodu od februara 2020 do 15. marta 2021, kovid odneo živote najmanje 852 dece uzrasta do 9 godina. Među njima je i 518 beba, koje nisu napunile ni godinu dana. Dr Marinjo procenjuje da je broj duplo veći.
Uzimajući sve ovo u obzir, ona procenjuje da je virus u stvari ubio 2.060 dece mlađe od devet godina, uključujući 1.302 bebe.
Zašto se ovo dešava?
Stručnjaci kažu da je ogroman broj slučajeva koronavirusa u zemlji povećao mogućnost da i brazilske bebe budu pogođene koronavirusom.
Tako visoka stopa zaraze je preplavila čitav brzalski zdravstveni sistem. Širom zemlje zalihe kiseonika se smanjuju, nedostaje osnovnih lekova, a u mnogim bolnicama nema dovoljno kreveta.
Brazilski predsednik Žair Bolsonaro se i dalje protivi zaključavanju, a stopu zaraze pokreće varijanta pod nazivom P.1 koja se pojavila u Manausu na severu Brazila prošle godine, a za koju sesmatra da je mnogo zaraznija. Prošlog meseca je umrlo dva puta više ljudi nego bilo kog drugog meseca u pandemiji, a trend rasta se nastavlja.
Još jedan problem koji pokreće visoku stopu zaraze kod dece je nedostatak testiranja.
Dr Marinjo kaže da se u slučaju dece kovid često dijagnostifikuje prekasno, kada su već mnogo bolesni.
„Imamo ozbiljan problem da otkrijemo takve slučajeve. Nemamo dovoljno testova ni za ugroženu populaciju, kamoli za decu. S obzirom na to da kasno ustanovimo problem, kasno i počinjemo da lečimo“, kaže ona.
Ističe i da nije nedostatak testiranja jedini problem, već i pogrešna dijagnoza, s obzirom na to da deca često imaju drugačije simptome kovida nego odrasli.
Problem u Brazilu predstavlja i siromaštvo i pristup zdravstvenoj nezi. Dr Marinjo kaže da su najugroženija deca iz siromašnih porodica, kao i deca crne puti. Problem u Brazilu predstavlja i siromaštvo i pristup zdravstvenoj nezi. Dr Marinjo kaže da su najugroženija deca iz siromašnih porodica, kao i deca crne puti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
