Čak i dok traju pregovori o prekidu vatre u Gazi, posrednici iz Katara angažovani su i u drugim sukobima. Kako to da je ta mala, naftom bogata zalivska država, tako efikasan pregovarač u sukobima?
Zvaničnici Rusije i Ukrajine nisu se sastajali od početka 2022. godine, od pregovora koji su vođeni nakon što su ruske trupe napale Ukrajinu. Ali, tokom proteklog vikenda pojavile su se vesti o mogućim pregovorima u kojima bi posredovala bliskoistočna država Katar.
To bi „moglo da dovede do delimičnog prekida vatre i da ponudi privremeno olakšanje za obe zemlje“, piše Vašington post, prvi medij koji je izvestio o planiranim razgovorima. Pregovori su ipak otkazani zbog napada ukrajinskih trupa na Kursku oblast u Rusiji.
To ne bi bio prvi put da Katar posreduje u sukobima van regiona Bliskog istoka. Ta zemlja je pomogla u sklapanju dogovora o oslobađanju Amerikanaca koji su držani u Iranu, Avganistanu i Venecueli, kao i o vraćanju ukrajinske dece njihovim porodicama nakon što su odvedena u Rusiju. Katar je takođe zaslužan za diplomatski prodor između Sudana i Čada, Eritreje i Džibutija, kao i za mirovni sporazum iz Darfura 2011.
Katar je 2020. pomogao u pregovorima o američkom povlačenju iz Avganistana sa ekstremističkim talibanima. A u novembru 2023. katarski pregovarači pomogli su da se postigne privremeni prekid vatre u sukobu u Gazi.
„Pojavljivanje Katara kao ključnog posrednika podiglo je njegov diplomatski položaj, transformišući ga iz regionalnog u izvanrednog igrača u kritičnim situacijama na svetskoj sceni“, kaže za DW Burdžu Ozčelik, viši naučni saradnik britanskog trusta mozgova Royal United Services Institute. „Ta novootkrivena uloga pojačava uticaj Dohe… i pozicionira je kao nezamenljivog ’partnera za mir’ u globalnoj zajednici.“
Razlozi zbog kojih se Katar postavlja kao svetski posrednik su dobro dokumentovani. Time što u diplomatskim okvirima postiže više od očekivanog, Katar ujedno želi da uspostavi i sopstvenu bezbednost u nestabilnom regionu, objašnjavaju analitičari.
Formiranjem sopstvene spoljne politike – na primer, pružanjem utočišta disidentima i pomaganjem revolucionarnim i militantnim grupama – Katar se ujedno takmiči sa svojim tradicionalnim rivalom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), a odbija i da prima naređenja od mnogo većeg suseda, Saudijske Arabije, objasnio je istraživač Ali Abo Rezeg u svom radu iz 2021. objavljenom u akademskom časopisu Insight Turkey.
Odnosi su ključni, a Katar je poznat po svojoj širokoj i raznolikoj mreži kontakata – podržao je brojne, veoma različite grupe, obezbeđujući im oružje ili finansiranje. To uključuje talibane, Muslimansku braću u Egiptu, libijske paravojne formacije i antivladine revolucionare u Siriji, Tunisu i Jemenu tokom takozvanog „arapskog proleća“.
Godine 2012. američka vlada na čelu sa Barakom Obamom zatražila je od Katara da bude domaćin političkom krilu militantne grupe Hamas, umesto da se ona preseli iz Sirije u Iran, gde bi bio mnogo manje dostupan.
Katar je takođe poboljšao odnose, uključujući i ekonomske veze, sa Iranom – za razliku od svojih suseda, od kojih mnogi Irance smatraju neprijateljima.
Katar je pored toga od 2001. domaćin američkoj vazdušnoj bazi Al-Udeid. To je sada najveća američka baza na Bliskom istoku sa oko 10.000 vojnika.
„Katar definitivno ima koristi od toga, jer vlade na Zapadu, a donekle i na Istoku, smatraju da je on veoma koristan prijatelj kojeg treba imati“, objašnjava Sincija Bjanko, ekspertkinja za države Persijskog zaliva u berlinskom trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose.
Na primer, početkom 2022. američki predsednik Džo Bajden proglasio je Katar za „glavnog saveznika koji nije član NATO“, delimično i zbog uloge Katara u pregovorima o povlačenju iz Avganistana.
Biti u stanju da saosećate sa svim stranama – to takođe pomaže. Analitičari kažu da su Katarci, iako blisko sarađuju s Amerikancima, bili pragmatičniji prema islamističkim organizacijama u regionu. Oni su na njih gledali kao na popularne političke pokrete koji se ne mogu zaobići. U nekim slučajevima, to je pomoglo. Očigledno su članovi talibana rekli da se osećaju ugodnije u Kataru, jer su verovali da u toj zemlji imaju razumevanja za sve strane.
Bjanko potvrđuje da je važno to što Katar pokušava da bude što neutralniji. „Za Dohu je od suštinske važnosti da igra tu ulogu (posrednika).“
Ali, ne treba zanemariti da se tu radi i o bogatstvu Katara, dodaje Bjanko. Resursi omogućavaju toj zemlji da ugosti učesnike i da radi na nekoliko kriza odjednom.
Možda ima veze i sa kraćim lancem komandovanja. „Sposobnost [katarskog] ministarstva spoljnih poslova da donosi odluke bez preispitivanja od strane javnosti, znači da ono može da deluje odlučno“, potvrdio je u februaru u svojoj analizi Sultan Barakat, profesor javne politike na Univerzitetu Hamad Bin Kalifa u Kataru.
Međutim, biti „svetski pregovarač“ može da bude i neprijatno. Kako tvrde posmatrači, aktuelni pregovori Hamasa i Izraela u koje je uključen i Katar su među pregovorima s „najvećim rizikom“ koje ta zemlja ikad preduzela.
Izraelski političari optužili su tako Katar da je „vuk u jagnjećoj koži“ koji finansira terorizam. Američki političari pozvali su na „ponovnu evaluaciju“ odnosa sa Katarom, ako Katarci ne izvrše veći pritisak na Hamas. U aprilu je predstavljen i nacrt zakona koji bi mogao da poništi status Katara kao glavnog saveznika van NATO.
Sve te optužbe Katar odbacuje i poručuje da nema moć nad Hamasom.
Ipak, koliko god ta zemlja bila nesavršena, stručnjaci smatraju da je svetu trenutno potreban Katar u ovoj ulozi.
„Čovečanstvo je platilo visoku cenu zbog toga što se tokom dva svetska rata nije ranije selo za pregovarački sto i što akteri nisu razgovarali jedni s drugima“, kaže za DW Rabih El-Hadad, direktor odeljenja za multilateralnu diplomatiju Instituta Ujedinjenih nacija za obuku i istraživanje u Švajcarskoj.
„Danas su nam potrebne strane koje omogućavaju onima koji su u sukobu da razgovaraju jedni s drugima i rešavaju svoje nesuglasice pregovorima, diplomatijom i u skladu sa međunarodnim pravom“, zaključuje El-Hadad.
BONUS VIDEO: Gaza i dalje bez primirja