Na vetrovitom groblju, Viktorija oplakuje svog muža. Ona stoji jecajući usred reda za redom sveže iskopanih grobova. Svaki je obeležen fotografijom i zastavom.
„Ti si moj život. Ti si moje srce, moj vazduh, volim te“, plače ona.
Ruslan je ubijen pre nekoliko dana kada ga je pogodio tenk na istoku Ukrajine.
Njegovi trogodišnji blizanci još uvek ne razumeju da se njihov tata nikada neće vratiti kući, prenosi Skaj njuz.
Viktorija kaže: „Upravo smo im rekli da je njihov otac postao zvezda na nebu, a njihov otac ih gleda sa neba. Traže telefon da ga pozovem, a srce ti krvari, jer ne znaš šta da kažeš, ne znaš da objasniš detetu.
„Samo im kažem da je njihov tata zauzet i ne može da odgovori na njihov poziv“, dodaje ona drhtavim glasom.
Ukrajina ne otkriva cifre svojih mrtvih, ali to je broj koji brzo raste.
'It's not life, it's just hell': Grief-stricken Ukrainians still determined after a year of war https://t.co/P2iNMQtiLy
— Sky News (@SkyNews) February 24, 2023
U rehabilitacionom centru u Dnjepru vojnici pokušavaju da prebrode svoje povrede. Oleha su razderali geleri, a lekari su ga upozorili da bi još mogao da izgubi ud.
Dok njegov fizioterapeut pokušava da manipuliše više pokreta u zglobu, on kaže da je ruska agresija samo ojačala ovaj narod.
„Dugo je Rusija pokušavala da sakrije našu istoriju. Zato smo postali bliži jedni drugima i cenimo život više nego ranije. Mi cenimo naše porodice i voljene. Nakon što se rat završi, Ukrajina će još jednom procvetati. Definitivno“, rekao je.
Ono što je Vladimir Putin mislio da će biti munjevito osvajanje pretvorilo se u iscrpljujući duel artiljerije – kojem se ne nazire kraj. A borbe u Donbasu tokom protekle godine bile su apsolutno nemilosrdne.
Takođe se čini da se pogoršava pred novom ruskom ofanzivom. Na mestima kao što je Časiv Jar, blizu Bakhmuta, većina ljudi je otišla. Lako je razumeti zašto. Svakim danom artiljerija je sve bliže.
U razorenim zajednicama ovog regiona ljudi su umorni – i uglavnom se oslanjaju na pakete pomoći da bi preživeli – dok borbe besne oko njih.
Posle duge godine, cena ovog rata se sve više meri samo bolom i patnjom. Oleksandr, penzioner, kaže da ponekad ne zna kako dalje.
PROČITAJTE JOŠ:
„Noću ne spavam, a danju ne spavam, pa sam iscrpljen. To nije život, to je samo pakao – samo patnja. Veoma sam osetljiv i imam zdravstvenih problema. Želim da odem, ali moja žena ne.“
Nazad na groblju, iskopavaju se nove parcele za vojnike koji još nisu poginuli u borbi.
Viktorija je daleko od jedinog Ukrajinca koji tuguje zbog gubitka voljene osobe.
To je sumorna slika. I, naravno, to je samo jedno vojno groblje – u zemlji koja krvari za svoj opstanak.
BONUS VIDEO: Otkud četnik kod Putina?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar