SAD neće Ukrajini vratiti nuklearno oružje, Šolc u Kijevu najavljuje nastavak vojne pomoći

Salivan je odgovarao na pitanja povodom članka u Njujork tajmsu prošlog meseca u kojem se navodi da su neki neidentifikovani zapadni zvaničnici sugerisali da bi američki predsednik Džo Bajden mogao da da oružje Ukrajini pre nego što napusti funkciju.

"To se ne razmatra, ne. Ono što mi radimo je da jačamo različite konvencionalne kapacitete Ukrajine kako bi (Ukrajinci) mogli efikasno da se brane i prenesu borbu protiv Rusa, a ne (dajući im) nuklearnu sposobnost", rekao je on za ABC.

Prošle nedelje Rusija je saopštila da je ta ideja "apsolutno ludilo" i da je sprečavanje takvog scenarija bio jedan od razloga zašto je Moskva poslala trupe u Ukrajinu, piše Glas Amerike.

Kijev je nasledio nuklearno oružje od Sovjetskog Saveza nakon njegovog raspada 1991, ali ga se odrekao prema sporazumu iz 1994, Budimpeštanskom memorandumu, u zamenu za bezbednosna uveravanja Rusije, Sjedinjenih Država i Velike Britanije.

Međutim, Rusija je prekršila sporazum sveobuhvatnom invazijom na Ukrajinu, dok su Vašington i London očigledno propustili da garantuju ukrajinsku sigurnost.

Ali, suočena s pretnjom da bi novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp mogao da obustavi podršku te finansijsku i vojnu pomoć, Ukrajina je, prema nekim procenama, počela da razmatra pokretanje programa razvoja nuklearnog oružja. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u oktobru je, kako su izveštavali mediji, dao ultimatum NATO-u, upozoravajući da njegova zemlja može da nastavi s naoružavanjem nuklearnim oružjem ako joj se ne odobri članstvo u NATO-u – ukratko, ili nas pustite u NATO ili razvijamo nuklearno oružje.

Međutim, Zelenski je kasnije rekao da je mislio na to kako nema alternativnog bezbednosnog jamstva, a ukrajinski zvaničnici od tada su poricali da Kijev razmatra ponovno nuklearno naoružavanje. Vladimir Putin, vođa zemlje koja je u zamenu za ukrajinsko odricanje od nuklearnog oružja trebalo da susednoj zemlji garantuje bezbednost, a koji je umesto toga njene vojne snage poslao da pokore Ukrajinu, promptno je poručio da Kremlj nikada neće dozvoliti Ukrajini da razvije vlastito nuklearno oružje.

Kako je nedavno pisao Kijev Independent, iako Kijev trenutno ne poseduje nuklearno oružje, on nije početnik kada je u pitanju nuklearna industrija. U doba Sovjetskog Saveza fabrika Pivdenmaš u ukrajinskom gradu Dnjepru (Dnipro) proizvodila je balističke projektile koji su mogli da nose nuklearne bojeve glave. Takođe, hemijska fabrika Pridnjiprovski u gradu Kamjanske u Dnjipropetrovskoj oblasti prerađivala je rudu uranijuma za sovjetski nuklearni program.

Robert Keli, inženjer s više od 35 godina iskustva u kompleksu nuklearnog oružja Ministarstva energetike SAD-a, rekao je za Kijev Independent da bi Ukrajina mogla da proizvede primitivnu fisijsku bombu s uranijumom u roku od pet godina.

„To je prilično jednostavna stvar za učiniti u 21. veku“, rekao je. Ukrajini bi, pak, bilo puno teže napraviti plutonijumsku fisijsku bombu, a bilo bi je teže i sakriti, tvrdio je Keli. Trebalo bi pet do deset godina da se izgradi reaktor za plutonijum, tvrdio je on.

No, prema informacijama koje je objavio britanski The Times, Ukrajini za razvoj rudimentarne bombe nisu potrebne godine, već bi ona mogla da postane nuklearna država u roku od nekoliko meseci, kako se navodi u izveštaju pripremljenom za ukrajinsko Ministarstvo odbrane.

Nemački kancelar u Kijevu

Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je vojnu pomoć Ukrajini od 680 miliona dolara i nastavak podrške toj zemlji tokom posete Kijevu u ponedeljak.

Šolc je rekao da se Ukrajina može osloniti na Nemačku i da je njegova poseta imala za cilj da pojača tu posvećenost.

On je rekao da će nova vojna oprema biti isporučena Ukrajini ovog meseca.

Poseta se događa u trenutku kada se postavlja sve više pitanja o budućoj pomoći Zapada Ukrajini i dok se u SAD priprema promena administracije u januaru.

Ukrajinska vojska saopštila je u ponedeljak da je oborila 52 od 110 dronova koje su ruske snage pokrenule u napadima tokom noći.

Presretanja su obavljena iznad oblasti Čerkaska, Černigova, Dnjepropetrovska, Harkova, Hmeljnickog, Kijeva, Poltave, Sumske, Viničke i Žitomirske oblasti, saopštile su vazduhoplovne snage.

Vjačeslav Negoda, načelnik vojne uprave Ternopoljske oblasti, rekao je na Telegramu da je u napadima Rusije poginula jedna osoba, a nekoliko je povređeno.

Zvaničnici u Čerkasima rekli su da su ostaci dronova koji su padali oštetili nekoliko stambenih zgrada.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je njihova protivvazdušna odbrana oborila 15 ukrajinskih dronova.

Ministarstvo je saopštilo da je uništilo bespilotne letelice iznad regiona Kursk, Brjansk i Belgorod, kao i iznad Krima koji je okupirala Rusija.