Zelenski uputio ultimatum NATO-u: Ili ćete nas primiti, ili se okrećemo nuklearnom oružju

Ovo obećanje je izneo tokom razgovora sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom prošlog septembra. Zelenski je rekao da je Trampu poručio da će Ukrajina ili pristupiti "nekoj vrsti saveza" ili biti "primorana da teži ka nuklearnom naoružanju", dodajući da ne vidi jaču opciju od NATO-a.

"Verujem da me je Tramp čuo i rekao da je to fer argument", izjavio je Zelenski, prenosi

Zelenski je govorio iz Brisela, gde se 17. oktobra sastao sa liderima EU kako bi predstavio svoj "plan za pobedu" u tekućem ratu sa Rusijom. Takođe je održana konferencija za štampu zajedno sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u sedištu ove institucije. Rute je izbegao da podrži Zelenskijev plan, rekavši da on ima "mnogo političkih i vojnih pitanja" koja treba da se razmotre.

Ove reči predstavljaju značajnu eskalaciju u Kijevu u pokušaju da obezbedi bezbednosne garancije usred rata sa Rusijom, koji je počeo 24. februara 2022. godine. Zelenski je jasno stavio do znanja da je podrška NATO-a ključna za opstanak Ukrajine.

Put Ukrajine ka članstvu u NATO-u napreduje, ali još nije rezultirao zvaničnim pozivom. Svi trenutni članovi moraju se složiti da pruže takav poziv.

Na nedavnim samitima, poput onog u Viljnusu, Litvaniji 2023. godine i u Vašingtonu 2024., NATO je ponovio svoju posvećenost budućnosti Ukrajine u savezu. Na samitu u Vašingtonu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ponovio je da je "budućnost Ukrajine u NATO-u", dodajući da je put ka članstvu "nepovratan".

Kremlj je dosledno ukazivao na širenje NATO-a ka istoku kao opravdanje za svoju invaziju na Ukrajinu.

Ukrajina je pojačala svoje napore da obezbedi dodatnu podršku sa Zapada u poslednjim mesecima. Iako su zemlje članice NATO-a obezbedile vojnu pomoć, obaveštajne podatke i finansijsku podršku, za sada su se uzdržale od ponude Ukrajini punopravnog članstva.

Zemlje poput Poljske, baltičkih država i drugih istočnoevropskih nacija snažno podržavaju prijem Ukrajine.

S druge strane, oklevanje dolazi zbog zabrinutosti da bi to moglo izazvati veći sukob sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je zapretio NATO-u "katastrofalnim posledicama" po pitanju nuklearnog oružja.

U međuvremenu, Ukrajina jača svoje bilateralne veze sa pojedinim članicama NATO-a. Ranije u četvrtak, Ukrajina je potpisala sporazum o bezbednosti sa Grčkom, obezbeđujući dodatnu vojnu i humanitarnu pomoć.

Zelenski se takođe obratio na platformi X, ranije poznatoj kao Tviter, da zahvali osnivaču članice NATO-a Norveškoj za najnoviji paket energetske pomoći.

Ukrajina je demontirala nuklearno naoružanje 1994. godine

Potencijalni nuklearni put Ukrajine predstavlja značajno odstupanje od njene prethodne odbrambene politike. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je nasledila jedan od najvećih nuklearnih arsenala na svetu.

Međutim, 1994. godine, Ukrajina je pristala da demontira svoje nuklearno naoružanje prema Budimpeštanskom memorandumu u zamenu za bezbednosne garancije sa Zapada, uključujući i Rusiju.

Sada, sa nastavkom ruske agresije i kršenjem tog sporazuma, mnogi u Ukrajini preispituju da li je bilo greška odustati od tih oružja.

„Koja je od ovih velikih nuklearnih sila stradala, samo Ukrajina, ko se odrekao nuklearnog oružja, samo Ukrajina, ko se danas bori, samo Ukrajina. Ili će Ukrajina imati nuklearno oružje, što će biti naša zaštita, ili treba da budemo u nekom savezu, a osim NATO, mi danas ne poznajemo nijedan efikasan savez“, rekao je Zelenski.

Zelenski je upozorio na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2022. godine — nekoliko dana pre nego što je rat izbio — da će, ako konsultacije sa potpisnicima ne rezultiraju konkretnim bezbednosnim garancijama, Ukrajina smatrati memorandum nevažećim.