Putin ovog puta ne blefira? Stručnjaci zabrinuti zbog nuklearnih pretnji: "To bi bilo uništenje kompletne civilizacije“

Tokom više od 1000 dana rata u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin više puta je upozoravao zapadne saveznike Kijeva na ozbiljne posledice, uključujući i potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja, ukoliko se rat "eskalira" isporukom sofisticiranijeg naoružanja Ukrajini. Ova pretnja postala je intenzivnija u novembru, nakon što je administracija predsednika SAD Džoa Bajdena odobrila Ukrajini upotrebu američkog naoružanja dužeg dometa za napade na mete unutar Rusije. Kao odgovor, Putin je izmenio rusku nuklearnu doktrinu i lansirao novu balističku raketu “orešnik” sa nuklearnim kapacitetom prema Ukrajini.

Prema analizi Instituta za proučavanje rata (ISW) i drugih izvora, ovaj napad je pre svega deo propagandne kampanje čiji je cilj preuveličavanje vojnih kapaciteta Rusije kako bi se uticalo na zapadnu podršku Ukrajini i izvršio pritisak na vlasti u Kijevu. Međutim, ima i onih koji smatraju da se ovog puta ne radi o blefiranju, pa da je Vladimir Putin zaista spreman na ekstremne korake u sukobu sa Ukrajinom ali i Zapadom.

Tokom više od 1000 dana rata u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin više puta je upozoravao zapadne saveznike Kijeva na ozbiljne posledice, uključujući i potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja, ukoliko se rat "eskalira" isporukom sofisticiranijeg naoružanja Ukrajini. Ova pretnja postala je intenzivnija u novembru, nakon što je administracija predsednika SAD Džoa Bajdena odobrila Ukrajini upotrebu američkog naoružanja dužeg dometa za napade na mete unutar Rusije. Kao odgovor, Putin je izmenio rusku nuklearnu doktrinu i lansirao novu balističku raketu sa nuklearnim kapacitetom prema Ukrajini.

Raketa je pogodila fabriku odbrambene industrije Južmaš u Dnjepru, koja je nekada proizvodila napredne sovjetske rakete poput SS-20 (na zapadu poznate kao "sotona").
Putin je u govoru u Kremlju, tvrdio da napad pokazuje tehnološku superiornost Rusije, opisavši raketu “orešnik” kao proizvod "najnovijih dostignuća" i pohvalivši njenu sposobnost da izbegne moderne sisteme protivvazdušne odbrane.

Komandant Strateških raketnih snaga, general Sergej Karakaev, potvrdio je Putinove tvrdnje, izjavivši da “orešnik” nema pandan u svetu i da je već pokrenuta masovna proizvodnja.

Protivrečne procene

Američki i ukrajinski obaveštajni izvori protivreče ruskim tvrdnjama o “orešniku”.

Portparolka Pentagona Sabrina Sing identifikovala je raketu kao varijantu interkontinentalne balističke rakete (ICBM) RS-26 Rubež, prilagođenu za kraće domete. Ukrajinska vojna obaveštajna služba (HUR) izvestila je da se zapravo radi o derivatu raketnog sistema "kedr", razvijene za modernizaciju modela “jars”.
Analitičari smatraju da raketa nije revolucionarna inovacija, već prilagođena verzija postojeće tehnologije.

ISW ističe da je napad, iako operativno značajan, pre svega usmeren na propagandu, a ne na tehnološki iskorak.
Poruka je shvaćena kao jasna pretnja ukrajinskim saveznicima: Nemojte nas testirati.

Putinova strategija i reakcije Zapada

Ali, skoro tri godine nakon početka rata, ovi događaji su poprimili poznati ritam. Svaki put kada bi Ukrajina postavila zahtev – prvo tražeći tenkove, zatim borbene avione, zatim kasetne municije, a potom i oružje dugog dometa – njeni saveznici bi se mučili da odluče da li da ih odobre, plašeći se da će to eskalirati sukob i izazvati rusku reakciju.

Svaki put, kada bi Zapad konačno prihvatio zahteve Ukrajine, najkatastrofalnije ruske pretnje se nisu ostvarile. Ono što je jedne nedelje bilo tabu, sledeće je postalo normalno.
Katerina Stepanenko iz Instituta za proučavanje rata (ISW) ukazuje da je ovo deo ruske strategije poznate kao „refleksivna kontrola“, koja ima za cilj da prisili Zapad da deluje u skladu s ruskim narativima, čak i na štetu sopstvenih interesa.

„Zapadne rasprave i odlaganja u vezi s vojnom pomoći Ukrajini dokaz su uspeha ruske strategije,“ rekla je Stepanenko.

Putinove crvene linije nisu toliko crvene

U četvrtak je Rusija pokrenula veliki napad na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, što je Putin nazvao odgovorom na odluku SAD da odobri Ukrajini napade oružjem dugog dometa. Ipak, analitičari smatraju da Rusiji nije bio potreban povod za takve napade u prošlosti.

Kako je istakao bivši direktor NATO centra za razoružanje Vilijam Alberk, ograničenja postavljena na američke rakete ATACMS – koje omogućavaju napade samo na teritorije pod ruskom okupacijom unutar Ukrajine – bila su „besmislena“ i išla u korist Rusiji.

Dajući Ukrajini ATACMS, ali dozvoljavajući im da napadaju samo delove Ukrajine koje je okupirala Rusija, "poslali smo Rusiji poruku: 'Znate šta? Ako se samo pomerite nekoliko metara preko te granice, bićete bezbedni,'" rekao je Alberk za CNN.

On je rekao i da je siguran da ruski komandanti nisu mogli da veruju koliko su srećni.

“'Znači, ako ovde postavim svoje komandno sedište, razneće me, ali ako ga postavim kilometar dalje, biću dobro? Zaista? Sjajno!'", kaže Alberk.

U suštini, ova politika je dovela do ideje da "Rusija može da ubija bilo koga bilo gde u Ukrajini, ali Ukrajina ne može da ubija vojnike koji je zapravo napadaju ako su preko granice (u Rusiji)." Ova ideja je "besmislica," rekao je on.

"Putin ne blefira"

Međutim, ima i analitičara koji smatraju da Putin ipak ne blefira. Jedna od poslednjih Putinovih pretnji je bila ta da će ako Ukrajina dobije nuklearno oružje, Rusija upotrebiti sve svoje oružje za masovno uništenje. Hrvatski vojni analitičar Marinko Ogorec je na N1 televiziji o tome govorio.

"To zvuči ozbiljno i jeste ozbiljno. Ako bi se desila situacija da neko isporuči nuklearno oružje Ukrajini, onda smo na pragu nuklearnog rata. Nadam se da će razum prevladati i da do toga neće doći", rekao je Ogorec.

Komentarisao je i upotrebu “orešnika”.

"’Orešnik’ očigledno nije bio namenjen Ukrajini, već zapadnim zemljama, pokazao je šta ovaj sistem može, koliko brzo može da dostigne svoj cilj. I ova trenutna Putinova pretnja, da ako ‘orešnik’ treba ponovo da se koristi, da će ga primeniti na najviše komandne funkcije, na sistem odlučivanja u Ukrajini, to takođe treba shvatiti ozbiljno“, rekao je Ogorec.
Na pitanje kakva je opasnost od eskalacije rata i uključivanja NATO-a i EU, Ogorec je odgovorio:

"Nažalost, prilično velika. Ne treba se zavaravati. Ako Rusija i njeno rukovodstvo procene da je Rusija egzistencijalno ugrožena, verovatno će posegnuti za kompletnim nuklearnim arsenalom. Nadamo se da se to neće desiti. Putin u ovom trenutku, bez obzira na to na koji način povlači i preskače te crvene linije, ipak ne blefira. Ako bi Rusija bila egzistencijalno ugrožena, verovatno bi upotrebili nuklearni arsenal. To bi bilo uništenje jedne kompletne civilizacije“, rekao je Ogorec.

Kolumnista Blumberga Andreas Klut misli da Putinove pretnje nuklearnim oružjem nisu samo blef.

“Da li Putin samo blefira? Da li Kim? A šta je sa Sijem? Teško je reći. Međutim, kako se ispostavilo, Rusija, Severna Koreja i, u manjoj meri, Kina imaju nešto zajedničko osim zajedničke mržnje prema SAD: saznanje da bi u punom konvencionalnom (znači nenuklearnom) ratu protiv Amerike izgubili. Dakle, oni formiraju strategije da nadoknade tu slabost nuklearnim oružjem. Ideja nije napasti SAD interkontinentalnim "strateškim" oružjem, jer bi to izazvalo odmazdu i totalno uništenje. Umesto toga, cilj je odvratiti supersilu ili okončati tekući rat protiv nje pod sopstvenim uslovima, uz verodostojnu pretnju da će upotrebiti "taktičke" nuklearne bombe — obično sa manjim bojevim glavama i kraćim dometom — na ratnom polju. Ti udari bi imali za cilj da šokiraju Vašington i nateraju ga da se povuče, umesto da rizikuje eskalaciju u punu nuklearnu razmenu i međusobno uništenje”, naveo je Klut.