Rat SAD i Irana uništio turistički raj: Dubai gubi pola milijarde dnevno, investitori i influenseri beže, a evo ko je najgore prošao

Na mestima koja su donedavno bila prepuna turista i influensera, poput Palm Džumeire, Dubai Marine ili luksuznih plažnih klubova, sada se mogu videti tek sporadični posetioci. Hoteli zatvaraju vrata, restorani prazne sale pokušavaju da popune ogromnim popustima, dok aerodrom u Dubaiju – nekada najprometniji na svetu za međunarodne putnike – beleži drastičan pad broja letova.

Turistički kolaps i milijarde gubitaka

Prema pisanju Dojče velea, sukob sa Iranom ozbiljno je uzdrmao ekonomiju Ujedinjenih Arapskih Emirata. Samo u kratkom periodu nakon početka raketnih i dronskih napada, berze u Dubaiju i Abu Dabiju izgubile su oko 120 milijardi dolara vrednosti, dok je popunjenost hotela pala sa uobičajenih 70–80 odsto na svega oko 20 procenata.

Dejli mejl navodi da Dubai trenutno gubi čak 450 miliona funti dnevno zbog kolapsa turizma. Grad koji je planirao rekordnih 20 miliona turista ove godine sada se suočava sa masovnim otkazima i zatvaranjem luksuznih objekata.

Među hotelima koji su privremeno ili trajno zatvoreni nalaze se i neka od najpoznatijih imena – “St Regis” na Palm Džumeiri, Armani Hotel u Burdž Kalifi, “Park Hyatt”, “Radisson Blu” i “JW Marriott Marquis”. Prema navodima Dejli mejla, samo “JW Marriott” otpustio je oko 400 zaposlenih odjednom.

„Ne pominjite rat“

Zvanično objašnjenje gotovo svih hotela glasi da se „zatvaraju zbog renoviranja“. Međutim, kako piše Dejli mejl, u Dubaiju trenutno važi nepisano pravilo: „Ne pominjite rat“.

Vlasti Emirata strogo kontrolišu javni narativ o krizi. Fotografisanje ili objavljivanje snimaka posledica iranskih napada može dovesti do zatvorske kazne i ogromnih novčanih kazni. Mnogi strani radnici zbog toga odbijaju da govore za medije, a oni koji pristaju traže anonimnost.

Jedan Pakistanac rekao je za Dejli mejl da se ljudi plaše čak i poruka na Vocapu.

„Najveći problem više nije Iran, nego ekonomija. Turista nema, poslovi propadaju, ali niko ne sme to javno da kaže“, ispričao je on.

Najveću cenu plaćaju migrantski radnici

Dok imućni stranci i influenseri masovno napuštaju UAE, najveći teret krize pada na milione migrantskih radnika iz Indije, Pakistana, Bangladeša i Filipina. Oni rade najteže i najslabije plaćene poslove – u građevini, hotelima, obezbeđenju i dostavi.

Prema pisanju Dojče velea, između 80 i 90 odsto stanovništva Dubaija čine stranci. Većina njih nema luksuz da jednostavno ode kada izbije kriza.

U siromašnim četvrtima poput Sonapura, koje su daleko od blještavila luksuznih marina i nebodera, situacija je dramatična. Dejli mejl opisuje redove trošnih zgrada sa skučenim sobama u kojima po pet ili šest radnika spava na krevetima na sprat. Veš visi sa svake terase, a temperature su nepodnošljive.

Mnogi radnici ostali su bez posla, ali nemaju novca za povratak kući. Karte za letove su preskupe, a povratak često znači i nezaposlenost u matičnim državama.

„Ranije si makar mogao da vidiš lepotu Dubaija kroz prozor autobusa na putu do posla. Sada nema čak ni tog autobusa“, rekao je jedan radnik obezbeđenja za Dejli mejl.

Strah od rata, ali još više od siromaštva

Ipak, deo građevinskog sektora i dalje funkcioniše. Autobusi puni radnika i dalje svakodnevno odlaze na gradilišta, dok drugi vreme provode igrajući kriket na isušenim livadama između radničkih kampova.

Organizacija Hjuman rajts voč upozorila je da rat dodatno ugrožava bezbednost migrantskih radnika. Kako prenosi Dejli mejl, od 12 poginulih u dosadašnjim napadima, gotovo svi bili su strani radnici.

Jedan od njih bio je 27-godišnji Pakistanac Muzaffar Ali Gulam, koji je radio po 12 sati dnevno i većinu zarade slao porodici. Poginuo je kada je geler iranske rakete pogodio njegov automobil.

Za većinu radnika odlazak nije opcija. Avionske karte su preskupe, a povratak kući ne garantuje posao. Zato mnogi ostaju u Dubaiju uprkos strahu.

„Ako možeš da preživiš u UAE, onda možeš da preživiš bilo gde na svetu“, rekao je jedan građevinski radnik za Dejli mejl.

Bogati sele kapital u Singapur i Švajcarsku

Istovremeno, bogati investitori počinju da preispituju da li je Dubai zaista bezbedna luka za kapital kakvom se godinama predstavljao.

Imućni pojedinci i kompanije sve više prebacuju novac u Singapur i Švajcarsku. Švajcarski bankari već očekuju priliv desetina milijardi dolara iz Zaliva.

„Klijenti zadržavaju deo poslovanja u Emiratima, ali dugoročnu imovinu premeštaju na sigurnije destinacije“, rekao je za Dojče vele Til Kristijan Budelman iz švajcarske privatne banke Bergos.

Posebno je pogođeno tržište luksuznih nekretnina, koje je godinama bilo simbol ekonomskog buma Dubaija. Prema podacima koje prenosi DW, vrednost stambenih transakcija u martu pala je gotovo 20 odsto, dok analitičari upozoravaju da bi cene nekretnina mogle da padnu između sedam i 15 procenata.

Da li Dubai može da sačuva svoj imidž?

Uprkos svemu, vlasti Emirata pokušavaju da pokažu da se ništa dramatično ne događa. Vladar Dubaija šeik Mohamed bin Rašid al Maktum i dalje promoviše ambiciozne projekte poput najvećeg svetskog aerodroma, futurističke pešačke staze „The Loop“ i ogromnih veštačkih koralnih grebena.

Analitičari smatraju da bi grad mogao brzo da se oporavi ukoliko primirje između SAD i Irana potraje. Međutim, produžavanje sukoba moglo bi trajno da promeni percepciju Dubaija kao bezbednog poslovnog i turističkog centra.

Iza sjajnih reklama i grandioznih planova trenutno se krije sasvim druga slika – prazne plaže, zatvoreni hoteli i milioni ljudi koji žive od danas do sutra.

Za sada, čini se da upravo oni najsiromašniji ostaju zarobljeni u gradu koji je nekada obećavao bogatstvo i sigurnost, a danas sve više liči na luksuzni grad duhova usred pustinje.