Putin u NATO zemlji prvi put od početka rata: "Car" dolazi Erdoganu na noge, u Turskoj ga čeka neprijatno iznenađenje

Ministar spoljnih poslova Hakan Fidan rekao je privatnom TV kanalu "A Haber" da će se Putinov sastanak sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom fokusirati na novi način da se omogući izvoz ukrajinskog žitarica preko Crnog mora.

Poternica MKS

On nije pomenuo datum posete, ali turski mediji javljaju da će Putin doći u Ankaru 12. februara. Konkretan datum ni Kremlj nije želeo da potvrdi.

Međutim, bitno je napomenuti da je Međunarodni krivični sud u Hagu (MKS) prošle godine izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodne deportacije ukrajinske dece u Rusiju, što je u velikoj meri ograničilo njegovu mogućnost da putuje u inostranstvo. Turska, kao i Rusija, nije potpisnica Rimskog statura, što omogućuje Putinu da poseti zemlju bez straha od hapšenja.

Turska ima bliske ekonomske veze sa Rusijom, posebno u turizmu, snabdevanju gasom, žitaricama i drugoj poljoprivrednoj trgovini, što čini zapadne zemlje nemirnim. Međutim, Putin i Erdogan su takođe bili u klinču oko sukoba u Siriji i Libiji, gde podržavaju suprotstavljene strane, kao i zbog tenzija između Azerbejdžana i Jermenije na Južnom Kavkazu.

Turska je nastojala da održi dobre veze i sa Rusijom i sa Ukrajinom, svojim crnomorskim susedima. Iako odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi, zvanična Ankara je takođe podržala teritorijalni integritet Ukrajine i Kijevu je obezbedila oružje. Turska je od početka rata i posrednik između Ukrajine i Rusije i imala je ključnu ulogu u potpisivanju prvobitnog sporazuma o izvozu ukrajiskih žitarica.

"Prethodni dogovor o žitu je funkcionisao u okviru određenog mehanizma. Sada se videlo da postoji mogućnost da se ide sa drugačijim mehanizmom“, rekao je Fidan, misleći na prethodni dogovor koji je trajao godinu dana pre nego što se Rusija povukla u julu 2023. godine. Rusija je tada rekla da će sporazum biti suspendovan dok se ne ispune zahtevi da se ruska hrana i đubrivo isporuče svetu.

Fidan je rekao da će Erdogan takođe razgovarati sa Putinom o bezbednosti u Siriji i energetskoj saradnji.

Sporazum o žitu

Ankara je ranije pokušavala da ubedi Rusiju da se vrati Inicijativi za crnomorsko žito, uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske kako bi obezbedili zaštićeni izvoz iz ukrajinskih luka, nakon što se Moskva povukla.

Erdogan je rekao da alternative dogovoru ne mogu pružiti trajno rešenje. Dok je Kijev isticao da su u toku razgovori za oživljavanje sporazuma, Moskva je često navodila da nije zainteresovana da ga ponovo uspostavi.

Turska i Ukrajina su već potpisale sporazum kojim se turskim građevinskim firmama dozvoljava da učestvuju u rekonstrukciji ukrajinske infrastrukture oštećene u ratu sa Rusijom.

Koliko je bitan izvoz žitarica iz Ukrajine, dokazuje činjenica da se Ukrajina smatra najvećom žitnicom Evrope. Toga je svesna i Turska, koja je često pratila ukrajinske brodove koji plove Crnim morem, u strahu od napada Rusije.

Napadi su se tokom prošle godine često dešavali i bili su skoncentrisani prvobitno na lučke gradove, naročito Odesu. Kada je Ukrajina počela da isporučuje žito iz luka na Dunavu, pre svega iz Izmaila, ruski dronovi i rakete bili su lansirani upravo na ove tačke.

Ukrajina se smatra žitnicom Evrope, obzirom da je oko 71 odsto ukrajinske zemlje poljoprivredno.

Pored toga, Ukrajina poseduje četvrtinu svetske „crne zemlje“, poznate kao černozem, koja je veoma plodna.

Od početka rata 24 februara 2022. godine, isporuke žitarica kako iz Ukrajine, tako i iz Rusije su drastično smanjene. Ove dve zemlje inače zajedno čine oko 25 odsto svetskog izvoza pšenice i 16 odsto kukuruza, što je dovelo do skoka cena žitarica na međunarodnim tržištima.

Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć u hrani apelovala je da se luke na Crnom moru u Ukrajini oslobode, kako bi se omogućio izvoz pšenice i kukuruza, od čega zavise mnoge siromašne zemlje sveta.

U saopštenju Svetskog programa za hranu (WFP), sa sedištem u Rimu, navodi se da je pre rata 98 odsto ukrajinskog izvoza žitarica transportovano kroz crnomorske luke.

Svetski program za hranu je upozorio da luke na jugu Ukrajine, ionako oštećene asrtiljerijskim napadima i bombardovanjem, moraju nastaviti rad da bi se zaštitila ukrajinska poljoprivredna proizvodnja i omogućio izvoz koji je ključan za ekonomiju Ukrajine, ali i snabdevanje sveta hranom.

Prema podacima Međunarodnog trgovačkog centra, najveći uvoznici žitarica iz Ukrajine su Egipat i Turska, koje se na uvoz oslanjaju za oko 70 odsto svojih potreba. Krajnja destinacija više od 95 odsto žitarica iz Ukrajine su Azija i Afrika.

Tako Egipat uvozi žitarice u vrednosti od 2,4 milijarde dolara, Turska 1,9 milijardi dolara, Bangladeš 703,7 miliona dolara, Indonezija 543,3 miliona, Pakistan 535,3 miliona, Jemen 318,7 miliona, Maroko 286,7 miliona, Azerbejdžan 284,5 miliona, Sudan 282,9 miliona, a Filipini 229 miliona dolara.

BONUS VIDEO Cilj Putinovog intervjua je da utiče na ishod američkih izbora