Foto: Jonathan Raa/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, optuživši ga da je odgovoran za ratne zločine počinjene u Ukrajini. Iako MKS nema ovlašćenja da hapsi osumnjičene u Rusiji, ova odluka će prilično uticati na Putina, budući da ukoliko ne želi da bude uhapšen, više neće moći da odlazi u države koje priznaju jurisdikciju suda u Hagu, među kojima je i Srbija.

Naime, sud u Hagu je juče objavio poternicu u kojoj navodi da je ruski predsedik odgovoran za ratne zločine, a svoje tvrdnje je usredsredio na nezakonitu deportaciju dece iz okupirane Ukrajine u Rusiju.

Po ovom nalogu moraju postupiti sve države koje su potpisale sporazum kojim je uspostavljen sud, poznat kao Rimski statut.

Foto:Konstantin Mihalchevskiy / Sputnik / Profimedia/Tanjug/AP Photo/Evgeniy MaloletkaArtur Reszko / PAP / Profimedia/Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP/Krzysztof Zatycki / Zuma Press / Profimedia/JANEK SKARZYNSKI / AFP / Profimedia/Tanjug/Ramil Sitdikov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Iako Rusija nije jedna od država potpisnica, prema podacima sajta Međunarodnog krivičnog suda u Hagu čak 123 države to jesu.

Među njima su 33 afričke, 19 azijsko-pacifičkih, 18 istočno-evropskih i 28 latinsko-američkih i karipskih, kao i 25 zapadnoevropskih i drugih država.

Tačnije, Rimski statut potpisale su: Albanija, Andora, Antigva i Barbuda, Argentina, Australija, Austrija, Avganistan, Bangladeš, Barbados, Belgija, Belize, Benin, Bolivija, BiH, Bocvana, Brazil, Bugarska, Burkina Faso, Kabo Verde, Kambodža, Kanada, Centralnoafrička Republika, Čad, Čile, Kolumbija, Komorska ostrva, Kongo, Kukova ostrva, Kostarika, Obala Slonovače, Hrvatska, Kipar, Češka, Kongo, Danska, Džibuti, Dominika, Dominikanska Republika, Ekvador, El Salvador, Estonija, Fidži, Finska, Francuska, Gabon, Gambija, Gruzija, Nemačka, Gana, Grčka, Grenada, Gvatemala, Gvineja, Gvajana, Honduras, Mađarska, Island, Republika Irska, Italija, Japan, Jordan, Kenija, Kiribati, Letonija, Litvanija, Lesoto, Luksemburg, Liberija, Lihtenštajn, Madagagaskar, Malta, Mongolija, Malavi, Maršalska ostrva, Crna Gora, Maldivi, Maurucijus, Mali, Meksiko, Namibija, Nauru, Niger, Nigerija, Holandija, Severna Makedonija, Novi Zeland, Norveška, Panama,Paragvaj, Peru, Poljska, Portugal, Južna Koreja, Moldavija, Rumunija, Sveti Kits i Nivis, Sveta Lucija, Sveti Vincent i Grenadini, Samoa, San Marino, Senegal, Srbija, Sejšeli, Sijera Leone, Slovačka, Slovenija, Južna Afrika, Španija, Plaestina, Surinam, Švedska, Švajcarska, Tadžikistan, Istočni Timor, Trinidad i Tobago, Tulis, Uganda, Velika Britanija, Tanzanija, Urugvaj, Vanuatu, Venecuela i Zambija.

Foto: Tanjug/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, Mustafa Ciftci / AFP / Profimedia, REUTERS/STATE EMERGENCY SERVICE OF UKRAI, Shutterstock

Ukoliko bi Putin otputovao u bilo koju od navedenih zemalja, istog trenutka bi bio uhapšen.

Zašto je Putin na poternici?

Kako navodi Hag, Putin, kao i ruska komesarka za prava deteta Marija Lavova-Belova, se terete za nezakonitu deportaciju dece iz okupirane Ukrajine u Rusiju, koja se kvalifikuje kao ratni zločin.

Sudije ove institucije su ocenile da postoje „razumni razlozi da se veruje da svaki osumnjičeni snosi odgovornost za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju, na štetu ukrajinske dece ”.

Foto: Maxar/Shutterstock/EPA-EFE/MIKHAIL METZEL / SPUTNIK / KREMLIN

Sudije su razmatrale izdavanje tajnih naloga, ali su odlučile da bi njihovo javno objavljivanje moglo „doprineti sprečavanju daljeg činjenja zločina”.

Vejn Džordaš, međunarodni advokat za ljudska prava sa sedištem u Kijevu i izvršni partner Global Rights Compliance-a, složio se da će nalozi za Putinom i Lvovom-Belovom verovatno biti prvi od mnogih.

„Više će doći u narednih nekoliko meseci. Ovo mora da bude neka vrsta pucanja upozorenja“, rekao je Džordaš. Tužilac MKS-a Karim Kan započeo je istragu o ratnim zločinima u Ukrajini pre više od godinu dana.

Pročitajte još:

Inače, sudije su razmatrale izdavanje tajnih naloga, ali su odlučile da bi njihovo javno objavljivanje moglo „doprineti sprečavanju daljeg činjenja zločina“.

Sud u Hagu još uvek nije saopštio kako namerava da sprovede ovaj nalog, budući da je Moskva ranije saopštila da ne priznaje jurisdikciju MKS-a, nije punopravni član MKS-a, i nemaju običaj da sarađuju kada su u pitanju međunarodna izručenja. Iz suda su jedino saopštili da je nalog baziran na prijavi koju je podneo tužilac u februaru ove godine.

BONUS VIDEO Isplivao snimak incidenta iznad Crnog mora: Ovako je ruski lovac oborio moćni američki dron

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare