Predsednik Rusije Vladimir Putin vlada tom zemljom više od 20 godina, uglavnom okružen ljudima koji mu povlađuju. Ipak, tokom godina bilo je i onih koji su se usudili da javno kritikuju "ruskog cara", ali su njihove sudbine ubrzo postajale tragične. Mnogi su proterani iz zemlje, dok su drugi Putinovi protivnici zatvoreni - ili u nekim slučajevima ubijeni. Do trenutka kada je započeo svoju punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, više od dve decenije iskorenjivanja onih koji misle suprotno, gotovo je uništilo opoziciju u Rusiji.
Na samom početku vladavine predsednika Putina, on je počeo da ruši moćne ruske oligarhe – izuzetno bogate ljude sa političkim ambicijama.
Mihail Hodorkovski, nekada šef ruskog naftnog giganta Jukos, uhapšen je 2003. i proveo je 10 godina u zatvoru zbog utaje poreza i krađe nakon finansiranja opozicionih partija. Nakon puštanja na slobodu, napustio je Rusiju.
Boris Berezovski, još jedan oligarh koji je čak pomogao Putinu da dođe na vlast – kasnije se posvađao s njim i umro je u egzilu u Velikoj Britaniji 2013. godine, a navodno je počinio samubistvo.
Svi ključni mediji u Rusiji postepeno su pali pod kontrolu države ili su se držali zvaničnog Kremlja.
Aleksej Navaljni
Ubedljivo najistaknutija opoziciona ličnost u Rusiji sada je Aleksej Navaljni, koji je iz zatvora optužio Putina da je u svom „zločinačkom, agresivnom“ ratu želeo da uništi stotine hiljada ljudi.
U avgustu 2020. Navaljni je otrovan novičokom, vojnim nervnim agensom, dok je bio na putovanju u Sibiru. Napad ga je zamalo ubio i morao je da bude prebačen u Nemačku na lečenje, prenosi BBC.
Njegov povratak u Rusiju u januaru 2021. nakratko je podstakao demonstrante opozicije, ali je odmah uhapšen zbog prevare i nepoštovanja suda. On sada služi devet godina zatvora i bio je u fokusu dokumentarnog filma nagrađenog Oskarom.
Tokom 2010-ih Navaljni je bio aktivno uključen u masovne antivladine skupove, a mnoga razotkrivanja njegovog glavnog političkog sredstva, Fondacije za borbu protiv korupcije (FBK), privukla su milione pregleda na društvenim mrežama. Fondacija je 2021. godine proglašena ekstremističkom, a Navaljni je više puta odbacio optužbe o korupciji kao politički motivisane.
Mnogi njegovi saradnici bili su pod pritiskom bezbednosnih službi, a neki su pobegli u inostranstvo, uključujući bivšeg šefa FBK Ivana Ždanova, bivšeg vrhunskog advokata FBK Ljubov Sobol i većinu, ako ne i sve, šefove proširene mreže Navaljnijevih kancelarija širom Rusije .
Desna ruka Navaljnog Leonid Volkov napustio je Rusiju kada je protiv njega pokrenut postupak za pranje novca 2019. godine.
Opozicija ratu
Još jedan ključni Putinov kritičar iza ruskih rešetaka je Ilja Jašin, koji je oštro kritikovao ruski rat. U prenosu uživo na Jutjubu u aprilu 2022. pozvao je na istragu o mogućim ratnim zločinima koje su počinile ruske snage i nazvao predsednika Putina „najgorim koljačem u ovom ratu“.
Taj prenos uživo doveo je do osam i po godina zatvora zbog kršenja zakona protiv širenja „namerno lažnih informacija“ o ruskoj vojsci. Zakon je prošao kroz parlament ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu 24. februara 2022. Jašin se uključio u politiku 2000. sa 17 godina, kada je Putin došao na vlast.
On je 2019. proveo više od mesec dana iza rešetaka zbog svoje aktivne uloge u protestima protiv odbijanja vlasti da registruju nezavisne i opoziciono orijentisane kandidate za izbore za Gradsko veće Moskve.
Vladimir Kara-Murza
Novinar i aktivista sa Kembridža Vladimir Kara-Murza dva puta je bio žrtva misterioznog trovanja zbog kojeg je ostao u komi – 2015. i 2017. godine. Uhapšen je u aprilu 2022. nakon kritike ruske invazije na Ukrajinu, a optužen za deljenje „lažnih vesti“ o ruskoj vojsci, organizovanje aktivnosti „nepoželjne organizacije“ i veleizdaju. Njegov advokat kaže da mu preti do 25 godina zatvora ako bude proglašen krivim.
Autor je brojnih članaka koji kritikuju Putina u istaknutim ruskim i zapadnim medijima, a 2011. je predvodio napore opozicije da obezbedi usvajanje zapadnih sankcija protiv kršenja ljudskih prava u Rusiji.
Ove sankcije koje su uvele mnoge zapadne zemlje poznate su kao radnje Magnitskog nakon što je advokat Sergej Magnitski, umro u ruskom zatvoru 2009. godine nakon optužbi za prevaru.
Borba za demokratiju
Kara-Murza je bio zamenik predsednika Otvorene Rusije, vodeće prodemokratske grupe koju je osnovao odbegli bivši oligarh Mihail Hodorkovski. Zvanično je označen kao „nepoželjan“ u Rusiji i zatvoren je 2021. godine. Šef Otvorene Rusije, Andrej Pivovarov, služi kaznu od četiri godine zatvora izrečenu zbog umešanosti u „nepoželjnu organizaciju“.
Kara-Murza se možda suočava sa dugom zatvorskom kaznom, ali je barem živ, za razliku od bliskog prijatelja i ključnog ruskog opozicionog lidera Borisa Njemcova.
Pre Putinove ere, Njemcov je bio guverner oblasti Nižnji Novgorod, ministar energetike, a potom i zamenik premijera, a takođe je biran i u ruski parlament. Tada je postao sve glasniji u protivljenju Kremlju, objavio je niz izveštaja koji kritikuju Vladimira Putina i vodio brojne marševe protiv njega.
Njemcov je 27. februara 2015. godine upucan četiri puta dok je prelazio most ispred Kremlja, nekoliko sati nakon što je apelovao na podršku maršu protiv početne ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine.
Za ubistvo Njemcova osuđeno je pet muškaraca čečenskog porekla, ali još uvek nije jasno ko je to naručio i zašto. Sedam godina nakon njegove smrti, istraga je otkrila dokaze da je Njemcova u mesecima koji su prethodili ubistvu širom Rusije pratio vladin agent povezan sa tajnim odredom za ubistvo.
PROČITAJTE JOŠ:
Ove vodeće opozicione ličnosti su samo neki od Rusa koji su pokazali neslaganje sa politikom Vladimira Putina.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu prošle godine, nezavisni mediji u Rusiji su doživeli dalja ograničenja ili pretnje. Novinski kanal TV Rain morao je da se preseli u inostranstvo, pridruživši se sajtu vesti Meduza koji je već napustio Rusiju. Novaja gazeta ostaje u Moskvi, ali je prestala da izdaje svoje novine. Druge, poput radio stanice Eho Moskva, vlasti su zatvorile.
Bezbroj komentatora je otišlo u egzil, poput novinara veterana Aleksandra Nevzorova, koji je u Rusiji žigosan kao „strani agent“ i osuđen na osam godina zatvora u odsustvu zbog širenja „lažnih informacija“ protiv ruske vojske.
U međuvremenu, samohrani roditelj Aleksej Moskalev osuđen je na dve godine zatvora zbog neslaganja na društvenim mrežama nakon istrage koju je pokrenula antiratna slika koju je skicirala njegova 13-godišnja ćerka u školi.
Vladimiru Putinu je trebalo više od dve decenije da osigura da nijedan „strašni protivnik“ ne bude slobodan da ospori njegovu moć. Ako je to bio njegov plan, uspeo je.
BONUS VIDEO: Ukrajinci uništili rusko skladište u Bahmutu
