Ubistvo bivšeg japanskog premijera Šinza Abea potreslo je svet. Abe (67) je upucan dok je držao govor u gradu Nara na zapadu Japana, tokom kampanje za nedeljne izbore za gornji dom parlamenta. Nekoliko sati se borio za život, a onda je stigla vest iz bolnice da je podlegao povredama. Napadač Tecuja Jamagami (41), koji je pucao na Abea, uhapšen je na licu mesta. Ovo nažalost nije jedini atentat na političare i zvaničnike koji je šokirao svet u poslednjih 20 godina. Neka ubistva su rasvetljena, a za druge pozadina zločina nikada nije otkrivena.
Andreja Karlova, ruskog ambasadora u Turskoj, ubio je Mevlut Mert Altintaš, turski policajac koji nije bio na dužnosti u tom trenutku. Atentat se dogodio na umetničkoj izložbi u Ankari 19. decembra 2016. godine.
Ovaj zločin usledio je nakon višednevnih protesta u Turskoj zbog ruskog učešća u građanskom ratu u Siriji i bici oko Alepa. Policajac koji je na ruskog ambasadora ispalio pet metaka. Ubica je, prema pisanju medija, navodno i član Al-Nusre, organizacije koju je Turska stavila na listu terorističkih.
Pre nego što je otvorio vatru rekao je: „Mi ginemo u Alepu, a vi ćete ovde!“, a počeo da puca. Altintas je mogao da prođe sa vatrenim oružjem detektor metala na ulazu bez problema, za razliku od ostalih zvanica. Obezbeđenju je pokazao policijsku značku i slobodno ušao.
Nakon što je izvršio atentat, napadača je ubila policija. Sud u Ankari osudio je 2021. godine pet osoba na doživotnu zatvorsku kaznu zbog ubistva ruskog ambasadora u Turskoj Andreja Karlova 2016. godine.
Konzervativni britanski poslanik ser Dejvid Ejmes ubijen je 2021. godine u brutalnom napadu nožem. On je nekoliko puta izboden nožem, a napadač je uhapšen. Incident se dogodio dok je britanski političar razgovarao sa biračima u ambulanti metodističke crkve u jednom gradiću u Eseksu.
Ejms je na dan ubistva odlučio da u pomenutu ambulantu dođe bez obezeđenja. Bio je poslanik 38 godina, a 2015. godine je dobio titulu sera za doprinos politici i javnom dobru. Odlazi britanski premijer Boris Džonson je za Ejmsa rekao da je bio jedan od najljubaznijih ljudi u politici. Ejms je iza sebe ostavio suprugu i petoro dece.
Za njegovo ubistvo uhapšen je britanski državljanin somalijskog porekla, koji je u to vreme imao 25 godina. Kasnija saznanja policije pokazala su da je Ali pre nekoliko godina označen kao potencijalna teroristička pretnja. Njegovi prijatelji tvrde da se dodatno radikalizovao i pretvorio u ubicu tokom perioda lokdauna.
Godine 2003. u dvorištu zgrade Vlade Republike Srbije u Beogradu ubijen je Zoran Đinđić, prvi premijer Republike Srbije koji je izabran nakon petooktobarskih promena. Ovaj atentat je doveo do vanrednog stanja u zemlji, kao i policijske akcije „Sablja“ tokom koje su uhapšene stotine kriminalaca.
Predsednik Vlade Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić je pogođen snajperskim hicem 12. marta 2003. godine u 12:25, ispred ulaza broj 5 zgrade Vlade Srbije. Atentat je izvršio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14.
Kada je premijer izašao iz vozila, Milan Veruović, šef njegovog obezbeđenja, mu je dodao štake, krenuo sa njim do ulaza u zgradu i vratio se da zatvori vrata automobila. Dok je premijer otvarao vrata zgrade, Jovanović je ispalio dva metka sa udaljenosti od oko 130 metara. Prvi metak pogodio je Đinđića u grudi, dok je drugi pogodio Milana Veruovića u trbuh i zatim, rasprsnuvši se o zgradu, Đinđiću naneo ranu na desnoj butini.
Premijer je uprkos hirurškoj intervenciji u Urgentnom centru, proglašen mrtvim u 13:30 časova.
Tog dana premijer Đinđić je trebalo da se dođe na sastanak Saveta za borbu protiv korupcije u 13 časova, a onda da se sastane sa ministarkom spoljnih poslova Švedske, Anom Lind, u 15:30. Đinđić je prvobitno bio nameravao da dan provede kod kuće, zbog bolova u nozi koju je povredio mesec dana ranije.
Ana Lind (46), švedska ministarska sa kojom je srpski premijer Zoran Đinđić trebao da se sastane na dan ubistva, takođe je tragično izgubila život. Ona je brutalno ubijena 2003. godine 10. septembra. Cela Švedska je bila u šoku zbog ovog događaja, a Ana Lind je važila za omiljenu političarku.
Ona je ubijena u tržnom centru u centru Stokholma. Nju je nožem napao Mijailo Mijailović, muškarac srpskog porekla. Ana Lind se borila za život nekoliko sati, a onda je sutradan objavljeno da je preminula. Njen ubica je osuđen na doživotnu robiju.
Mijailović je sin srpskih emigranata. Ministarku Lind je napao u robnoj kući i ubo je više šuta nožem u grudi, stomak i ruke. Pobegao je, a policija ga je uhapsila posle nekoliko dana. Iako se sumnjalo da je ubistvo ove političarke koju su mnogi videli kao buduću premijerku, njeno političko angažovanje, kasnije je utvrđeno da je njen ubica psihički oboleo mladić.
Nakon što je osuđen na doživotnu robiju 2004., Mijailović se odrekao švedskog državljanstva. Tražio je da kaznu služi u zatvoru u Srbiji ali je njegova molba odbijena. Pokušao je i da se ubije prerezavši vene. Imao je sukobe za drugim zatvorenicima koji su mu pretili smrću.
Ministra životne sredine i prirodnih resursa Dominikanske Republike Orlanda Horhea Meru u kabinetu ubio blizak prijatelj Migel Kruz u junu ove godine.Kruz je uhapšen, ali više detalja nije objavljeno.
„Izražavamo naše najdublje saučešće“, saopšteno je iz kabineta predsednika Luisa Abinadera.
Zaposleni u ministarstvu su naveli da su čuli najmanje sedam pucnjeva u zgradi, a policija je brzo stigla na lice mesta, preneli su svetski mediji.
Horhe Mera potiče iz moćne političke porodice. On je sin bivšeg dominikanskog predsednika Salvadora Horhea Blanka, a njegova sestra je zamenica ministra u Abinaderovoj administraciji.
Horheov sin je poslanik Moderne revolucionarne partije, čiji je jedan od osnivača.
Porodica je izdala saopštenje u kojem se navodi da je Kruz bio Horheov prijatelj od detinjstva i da je hicima pogođen više puta.
Predsednik Haitija Žovanel Moiz ubijen je u oružanom napadu na njegovu privatnu rezidenciju u julu prošle godine. Moizova supruga, Martin Moiz je povređena i hospitalizovana je. Za njegovo ubistvo optužena je grupa od oko 18 kolumbijskih plaćenika, trojice Haićana i dvojice Amerikanaca, koji su uhapšeni ubrzo nakon stravičnog ubistva.
Kako je kasnije navedeno, oni su učestvovali u američkim vojnim obukama i treninzima.
Moiz bio je predsednik Haitija od februara 2017. nakon što je njegov prethodnik odstupio. On je često bio pod napadom kritičara pa je optuživan za korupciju, a nekoliko puta je bio suočen i sa nasilnim antivladinim protestima. Haiti je već neko vreme u političkoj i ekonomskoj krizi, a porastao je i nivo nasilja bandi.
Boris Njemcov je bio ruski političar, koji je učestvovao u uvođenju reformi u rusku postsovjetsku ekonomiju.
Bio je potpredsednik vlade tokom vladavine Borisa Jeljcina tokom 1990-tih, a mnogi su ga smatrali Jeljcinovim naslednikom.
Ubijen je 2015. godine hicima iz pištolja nedaleko od Kremlja, dok je šetao u društvu 22-godišnje ukrajinske manekenke Ane Duricke. On je upucan oko 23.31 čas po lokalnom vremenu.
Upucan je s leđa nekoliko puta. Prelazio je most u Moskvi u blizini zidina Kremlja i Crvenog trga.
PROČITAJTE JOŠ:
Ubistvo se dogodilo nekoliko dana pre nego što je Njemcov trebalo da predvodi protest protiv rata u Ukrajini.
Noć nakon ubistva Njemcova, njegovi papiri, spisi i hard diskovi su zaplenjeni u policijskom pretresu njegovog stana.
Zbog njegovog ubistva uhapšeno je petoro muškaraca čečenskog porekla, koji su kasnije završili u zatvoru. Međutim, zvanična istraga je ostavila bez odgovora glavna pitanja – ko je naredio ubistvo i zašto?
BONUS VIDEO: Putin se uporedio sa Petrom Velikim i uputio jezivu pretnju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar