Dok region ključa, Erdogan pokušava da pretvori Istanbul u novi Dubai

Ankara računa da bi upravo nestabilnost na Bliskom istoku mogla Turskoj da otvori prostor da postane alternativa zemljama Persijskog zaliva.

Dvadeset godina poreskih olakšica

Novi zakon, koji je već prošao parlamentarnu komisiju, namenjen je ljudima i kompanijama koje u poslednje tri godine nisu bile poreski obveznici u Turskoj.

Onima koji do jula 2027. prebace svoju imovinu iz inostranstva, devize, zlato ili hartije od vrednosti, Ankara nudi čak 20 godina oslobađanja od poreza na prihode ostvarene van zemlje.

Porez na nasledstvo i poklone biće praktično simboličan i iznosiće samo jedan odsto, što predstavlja drastično smanjenje u odnosu na dosadašnje stope.

Vlada je otvorila mogućnost i za legalizaciju ranije neprijavljene imovine bez kazni, ukoliko se deo kapitala uloži u državne obveznice ili druge domaće finansijske instrumente.

Veliko smanjenje poreza za izvoznike

Poseban fokus stavljen je na izvoz i finansijski sektor. Nakon pada izvoza od 6,4 odsto u martu, vlada planira značajno smanjenje poreza na dobit.

Za izvoznike robe poreska stopa pada sa 25 na svega devet odsto, dok će ostali izvoznici plaćati 14 procenata.

Istovremeno, Erdogan želi da Istanbul pretvori u regionalni finansijski centar po uzoru na Singapur ili Hongkong. Kompanije koje međunarodno posluju iz Istanbula biće oslobođene poreza na dobit, a velike korporacije koje tamo premeste regionalna sedišta dobiće poreske olakšice na dve decenije.

Manje birokratije, brže dozvole

Kako bi dodatno privukla investitore, Ankara planira i značajno smanjenje birokratije. Svi administrativni procesi, od osnivanja firme do radnih dozvola i ekoloških saglasnosti, trebalo bi da budu objedinjeni kroz jedinstveni digitalni sistem pod kontrolom predsedničkog kabineta.

Predstavljajući reforme, Erdogan je poručio da Turska više nije samo „most između Istoka i Zapada“, već ključno energetsko i trgovinsko čvorište regiona.

„Turska je danas ostrvo stabilnosti i jedan od novih centara moći u multipolarnom svetu“, rekao je turski predsednik.

Ekonomisti skeptični: „Ovo je potraga za svežim novcem“

Ipak, mnogi ekonomisti ne dele optimizam vlasti.

Nezavisni istanbulski ekonomista Emre Širin ocenjuje da su poreske olakšice očajnički pokušaj privlačenja novog kapitala u zemlju koja se već godinama suočava sa dubokom ekonomskom krizom.

„Više nema mnogo resursa koji mogu da se iscrpe. Vlada pokušava da privuče novac po svaku cenu kako se brod ne bi nasukao“, smatra Širin.

Prema njegovim rečima, strane direktne investicije gotovo su presušile, dok domaće kompanije ili bankrotiraju ili sele poslovanje van zemlje.

Inflacija i nepoverenje

Turska se već šest godina suočava sa ozbiljnom ekonomskom krizom, koju je dodatno produbila Erdoganova politika niskih kamatnih stopa.

Zvanična inflacija trenutno iznosi 32,4 odsto, ali nezavisni ekonomisti tvrde da je stvarna stopa mnogo viša i procenjuju je na više od 55 procenata.

Dodatnu zabrinutost izazivaju optužbe za politički pritisak na državne institucije. Tokom vikenda Erdogan je smenio direktora nacionalnog statističkog zavoda, dok se nezavisnost centralne banke već godinama dovodi u pitanje.

Može li Istanbul zaista postati novi Dubai?

Iako rat u Iranu povećava interesovanje za sigurnije investicione destinacije, brojni analitičari smatraju da poreske olakšice same po sebi neće biti dovoljne.

Ekonomista Sinan Alčin upozorava da Turska, ukoliko želi ozbiljan priliv stranog kapitala, mora pre svega da obnovi poverenje u pravnu državu, nezavisne institucije i slobodu medija.

Zbog toga mnogi stručnjaci Erdoganov plan vide više kao kratkoročnu finansijsku injekciju nego kao dugoročno rešenje za tursku ekonomiju.