Rukomet se ponovo budi, Srbija ima razlog za nadu

Iako su „orlovi” uspešno prošli kroz dramatičan baraž protiv Mađarske, još uvek je rano da znamo tačne datume i imena protivnika u grupnoj fazi.

Raspored utakmica i sastav grupa biće poznati nakon zvaničnog žreba koji je zakazan za 10. jun u Minhenu.

Na turniru će učestvovati 32 reprezentacije podeljene u osam grupa sa po četiri tima, a plasman u narednu fazu obezbediće po tri najbolje selekcije iz svake grupe. Gradovi domaćini ovog šampionata biće Keln, Minhen, Kil, Hanover, Magdeburg i Štutgart, dok će se sama završnica igrati u Kelnu.

Zahvaljujući rezultatima, Srbija se našla u veoma jakom drugom šeširu, što znači da u prvoj fazi takmičenja neće moći da igra protiv evropskih giganata poput Francuske, Španije ili Norveške.

Sastav svih šešira za predstojeći žreb izgleda ovako:

Raul Gonzales, selektor reprezentacije Srbije, iza sebe ima prvi ozbiljan trenerski ispit na kormilu „orlova“. Poznat pod nadimkom „El Komandante“ zbog istorijske titule prvaka Evrope sa Vardarom, španski stručnjak doneo je staloženost i jasan sistem u koji igrači sve više veruju.

Iako se suočavao sa sumnjama javnosti, pre svega zbog činjenice da sa zvezdanim timom Pari Sen Žermena nije uspeo da osvoji Ligu šampiona, veliki trijumf nad Mađarskom, pa i Nemačkom na Evropskom prvenstvu, doneo mu je preko potreban kredit i mir u radu.

Suština Gonzalesovog sistema trenutno se oslanja na kratku rotaciju i čvrsto jezgro tima. To se jasno videlo u mečevima u kojima je Srbija pokazala dva lica: fizički pad u finišu meča u Nišu naspram „granitne odbrane“ u Vespremu.

“Bilo je zaista teško. Srećan sam jer smo dobili rivala koji ima odličnog trenera koji veoma dobro vodi ovaj tim. U prvom poluvremenu smo odigrali mnogo bolje, a u drugom smo napravili mnogo grešaka, naročito defanzivno. Ali na kraju, odbrana je bila zaista odlična poslednjih pet-šest minuta i to nam je donelo ovaj rezultat“, rekao je Raul Gonzales posle meča.

Dodatni impuls za srpski rukomet predstavljaće i njegov predstojeći angažman u Partizanu od jula, što će mu omogućiti direktan, svakodnevni uvid u formu brojnih reprezentativaca i potencijalnih kandidata.

Teret aktuelnih rezultata iznela je mlada i izuzetno perspektivna bekovska četvorka čiji zenit tek dolazi:

Stefan Dodić (23) je preuzeo ulogu lidera nakon povrede Lazara Kukića. Sa izuzetnom zrelošću i rukometnim IQ-om delovao je kao vezivno tkivo cele ekipe.

Uroš Kojadinović (25) je doneo racionalnost na desnom beku, igrajući maksimalno podređeno kolektivu uz minimalan broj izgubljenih lopti.

Miloš Kos (23) i Uroš Borzaš su se smenjivali na poziciji levog beka. Kos, nekada viđen u najvećim evropskim klubovima, polako se vraća u prepoznatljivu formu nakon povreda i stagnacije, a rad sa Raulom u Partizanu trebalo bi da ubrza taj proces.

Uz njih, heroj iz senke bio je pivotmen Dragan Pešmalbek, koji je pored standardno vrhunske defanzive eksplodirao i kao ozbiljna napadačka sila. Na golu je neprikosnoven Dejan Milosavljev, zvanično jedan od najboljih čuvara mreže na svetu, zbog čega su ostali golmani, poput Vladimira Cupare i mladog Luke Krivokapića, dobijali šansu tek na kašičicu.

Srbiju do oktobra čeka reprezentativna pauza, nakon čega slede kvalifikacije za Evropsko prvenstvo koje ne bi trebalo da predstavljaju problem. Glavni fokus već sada je usmeren ka Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. Uz povratak Kukića i Vorkapića, te sazrevanje mladih nada poput Ognjena Cenića, Uroša Mitrovića, Aljoše Damjanovića i Marka Tasića, Srbija stvara tim za veća dela.

U globalnom rukometnom poretku, gde Danska dominira, a nekadašnje sile poput Švedske, Francuske i Španije beleže pad, Srbija traži svoju šansu. Realan, ali ambiciozan naredni cilj ove selekcije jeste plasman u četvrtfinale velikog takmičenja, što bi uz dobar žreb i reprizu partija poput one protiv Nemačke bio potpuno dostižan uspeh.