U Srbiji se 3.000 ljudi leči od HIV-a: Strah i stigma i dalje udaljavaju ljude od testiranja

Zato su i dalje u fokusu pitanja dostupnosti i širenja testiranja, mogućnosti uvođenja samotestiranja, kao i jačanja preventivnih modela poput preventivnih lekova (PrEP) za osobe pod povećanim rizikom od HIV-a, ali i borba protiv stigme koja i dalje odvraća ljude od ranog testiranja i lečenja.

Povodom početka Evropske nedelje testiranja iz Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje “Potent” pozivaju sve građane na besplatno i anonimno testiranje, brzim testovima za HIV, sifilis i virusne hepatitise B i C u Potent checkpoint centrima u Beogradu, Nišu i Kragujevcu u utorak 19. maja od 15:00 do 18:00 bez zakazivanja, kao i u mobilnoj zdravstvenoj jedinici u Pančevu ispred muzičke škole Jovan Bandur, ulica Živojina Mišića 3, u sredu 20.05., od 15h do 17h. Aktivnosti se realizuju uz podršku AIDS Healthcare Foundation (AHF). Iz Potenta podsećaju da je besplatno i anonimno testiranje dostupno u svim institutima i zavodima za javno zdravlje širom Srbije, kao i u Studentskoj poliklinici u Beogradu, radnim danima tokom cele godine.

"Danas o HIV-u više ne govorimo na isti način kao pre 20 ili 30 godina. Savremena terapija omogućava osobama koje žive sa HIV-om da vode dug, kvalitetan i stabilan život. Kada je terapija uspešna i virus nemerljiv u krvi, HIV se ne može preneti seksualnim putem, što ljudima omogućava da žive potpuno normalno i imaju očekivan životni vek kao i opšta populacija. Međutim, najveći izazov danas više nije nedostatak terapije, već činjenica da se mnogi ljudi i dalje kasno testiraju i kasno uključuju u lečenje. Strah, stigma i neinformisanost često udaljavaju ljude od testiranja, pa se mnogi više plaše reakcije okoline nego same bolesti", rekao je Bratislav Prokić iz Udruženja „Potent“.

On ističe da je zato važno da o HIV-u i seksualnom zdravlju govorimo otvoreno, odgovorno i bez senzacionalizma.

"Posebno je značajno istaći koliko se Srbija promenila kada je reč o HIV zaštiti, od dostupnosti savremene terapije i redovnog monitoringa, preko bolje saradnje institucija i organizacija civilnog društva, do razvoja novih modela prevencije i testiranja. Naš cilj nije samo da govorimo o HIV-u, već da gradimo društvo u kojem će ljudi imati dovoljno poverenja da se testiraju na vreme, započnu lečenje bez straha i znaju da nisu sami", istakao je Prokić.

Uprkos velikom napretku medicine, HIV infekcija se u Srbiji i dalje često otkriva kasno, kod gotovo polovine pacijenata tek u fazi uznapredovale imunodeficijencije, kada je lečenje znatno teže. Procene pokazuju da i dalje postoji značajan broj ljudi koji žive sa HIV-om, a da toga nisu svesni, zbog čega je rano i redovno testiranje od ključnog značaja. Istovremeno, savremena terapija omogućava osobama koje žive sa HIV-om dug i kvalitetan život, a osobe koje imaju nemerljiv virus ne prenose HIV seksualnim putem, princip poznat kao N=N, odnosno “nemerljiv = nezarazan”. Ipak, uprkos naučnom napretku, stigma i dalje ostaje jedan od najvećih izazova u borbi protiv HIV-a.

"Zahvaljujući savremenoj antiretrovirusnoj terapiji, unapređenoj dijagnostici i mogućnostima redovnog praćenja, HIV se danas smatra hroničnim stanjem koje može uspešno da se kontroliše i sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti. Savremena terapija omogućava da se virus stavi pod potpunu kontrolu i spreči razvoj AIDS-a, a u Srbiji se u više od 90 odsto slučajeva lečenje danas svodi na jednu tabletu dnevno, uz minimalne neželjene efekte i znatno jednostavniju primenu nego ranije. Terapija je individualizovana i prilagođava se svakom pacijentu u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem i drugim terapijama koje koristi", kaže dr Ivana Gmizić, infektolog iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Poslednjih godina, navodi ona, beležimo veliki napredak i u prevenciji HIV infekcije, kroz dostupnost PrEP-a i PEP-a, ali i razvoj dugodelujućih terapija koje se primenjuju jednom u nekoliko meseci i značajno olakšavaju svakodnevni život osoba koje žive sa HIV-om.

"Iako se često govori o “leku za HIV”, univerzalno izlečenje još ne postoji zbog latentnih rezervoara virusa koji mogu ostati prisutni u organizmu. Ipak, istraživanja u oblasti genske terapije, imunoterapije i široko neutrališućih antitela daju ozbiljne razloge za optimizam i predstavljaju jedan od najvažnijih naučnih pomaka u savremenoj HIV medicine", objašnjava dr Gmizić.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u Srbiji je u 2025. godini kod 120 osoba novodijagnostikovana HIV infekcija, 24 osobe su obolele od AIDS-a, a 7 osoba je preminulo od AIDS-a. U okviru projekta „Оdržаvаnjе niske prеvаlеnciје HIV infеkciје u Srbiјi” koji se finansira iz sredstava Globalnog Fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije, predviđeno je pilotiranje, uspostavljanje i šira primena odredjenih inovativnih intervencija u oblasti prevencije HIV infekcije koje su zasnovane na savremenim globalnim strategijama prevencije i kontrole HIV/AIDS-a, kao i nastavak aktivnosti podrške osobama koje žive sa HIV-om, navode iz Instituta za javno zdravlje Srbije.

U fokusu obeležavanja ovogodišnjeg Mеđunаrоdnog dаna sеćаnjа nа prеminulе оd AIDS-а su zdravi stilovi života, podrška zajednice, informisanje o dostupnosti lečenja, preventivnih metoda, pre-ekspozicione i post-ekspozicione profilakse HIV infekcije. Testiranje u cilju rane dijagnostike i što ranije započinjanje terapije kod osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija omogućavaju dostizanje životnog veka jednakog kao i kod HIV negativnih osoba.