Protesti u Francuskoj: Makron i moć ulice

Francuska je poznata po tome da se tamo mnogo protestuje. Ali, od početka pandemije koronavirusa protesti su retki. Ipak, prošle subote na uliceu više od 70 gradova izašlo je između 133.000 i 500.000 ljudi. Tako bar tvrdi policija, a i sami demonstranti.Demonstranti se protive planiranom, novom zakonu o bezbednosti. Radi se pre svega o spornom članu 24 koji bi zabranio objavljivanje snimaka na kojima policajci mogu jasno da se identifikuju, ako policajcima time može da se nanese fizička ili psihička šteta.Takozvani zakon o bezbednosti jedan je od više planiranih zakona kojima bi vlada predsednika Emanuela Makrona politički skrenula više udesno. Makron te mere opravdava time da želi da zaštiti policajce, jer, kaže, već godinama raste broj nasilnih napada na njih.Ali, otpor protiv te ideje raste. Jedan od demonstranata, 19-godišnji Santjago Kadejan, smatra da su snimci jedino sredstvo kojim oni mogu da se zaštite od nekorektnog ponašanja policajaca."Ovaj zakon pruža policiji još više ovlašćenja i finansijskih sredstava, kao i pravo da prilikom demonstracija koriste bespilotne letelice. Istovremeno, on ograničava naše mogućnosti da se štitimo od njihovih napada. To će dovesti do još većeg policijskog nasilja“, kaže za DW taj student medicine iz Pariza.Mediji se boje ograničenjaKoliko ti snimci mogu da budu važni videlo se nedavno kada su policajci nasilno uklanjali jedan izbeglički kamp u sred Pariza i teško pretukli jednoga muzičkog producenta, pre nego što su ga uhapsili. Pošto postoje snimci, protiv odgovornih policajaca pokrenut je istražni postupak.U Parizu je protestovalo oko 45.000 ljudi. Oni pripadaju svim mogućim društvenim slojevima i zanimanjima – bilo je učitelja, psihologa, novinara. Ovi poslednji strahuju da bi novi zakon mogao da ograniči slobodu medija.U međuvremenu, spornom članu zakon koji govori o snimanju policije dodata je još jedna odredba koja izričito nalaže da to pravilo ne sme da ometa "legitimno pravo informisanja javnosti“. Francusku novinarku Adlin Kero, koja radi u jednim velikim francuskim dnevnim novinama, to ne umiruje."Brine me da bi taj zakon mogao veoma da ograniči naš rad“, kaže ona. Adlin Kero ide na demonstracije još od detinjstva. Ali, ove subote ju je prvi put bilo strah na demonstracijama. "Bojim se nasilja, trenutno vlada neka agresivna atmosfera, nema nikakve uzdržanosti. Vlada sve više skreće udesno.“Konzervativna politikaOgraničenja u vezi s izveštavanjem sa demonstracija već su pooštrena početkom septembra. Otada novinari moraju da se najpre akredituju za demonstracije – i kad se kreću u javnom prostoru.Vlada osim toga radi na zakonu protiv radikalnog islamizma. Njime bi trebalo da se više kontrolišu muslimanska udruženja. Osim toga, novi zakon o univerzitetima zabranjuje demonstracije na univerzitetima, iako su studenti u francuskom protesnom pokretu oduvek igrali važnu ulogu.Sociolog Sebastijan Roše, direktor državnog instituta CNRS, smatra da najnoviji zakoni samo pojačavaju trend koji može da se prati još od izbora Emanuela Makrona za predsednika 2017. godine."Makron je izabran kao kandidat ljvice i desnice, i imao je vrlo uravnotežen izborni program. Ali, on je do sada sprovodio uglavnom konzervativnu politiku, a sad smo stigli do prekretnice: on je izgubio praktično sve svoje levo orijentisane birače“, kaže Roše. "On sad sprovodi veoma krutu politiku kada je reč o redu i zakonu, strožim kaznama, više policije i više mesta u zatvorima", dodaje Roše.Bruno Kotre s pariskog centra za politikologiju pri univerzitetu Sajens Po smatra da Makron pritom želi da udovolji želji birača za većom bezbednošću. „Francuzi žele bezbednost – i u socijalnom smislu. Brine ih javni sektor i nezaposlenost“, kaže Kotre. "I na to Makron mora da misli ako želi da ima šanse na sledećim izborima 2022. godine", rekao je on."Red i zakon i leve vrednosti"Žan-Baptist Moro, poslanik i portparol vladajuće stranke Napred republika! (LREM), opovrgava da vlada skreće udesno. "Red i zakon nisu isključivo desne vrednosti – i levo orijentisani birači tome teže. Na kraju krajeva, bez bezbednosti nema slobode“, rekao je Moro. "Osim toga, ne možemo te teme da prepustimo samo desno-ekstremnom Nacionalnom savezu (Rassemblement National, RN), mi moramo za to da pronađemo naša sopstvena rešenja koja su manje radikalna", dodao je on.Ali, izgleda da raste nezadovoljstvo i među poslanicima vladajuće RLEM. Sesil Rilak je jedna od deset poslanika vladajuće većine koji su glasali protiv zakona. Uzdržanih iz njihovih redova bilo je još 30 poslanika. U januaru bi o zakonu mogao da raspravlja Senat – a vlada bi do tada, zbog sve većeg pritiska, mogla da promeni ili čak potpuno izbaci član 24. Poslanica Rilak je u svakom slučaju za to.

"Ne skretati dalje udesno“"Nalazimo se na prekretnici i moramo vladi da pokažemo da postoji crvena linija – ne bi trebalo da skrećemo još dalje udesno. Inače ćemo uskoro biti kao RN“, kaže Sesil Rilak. Ona upravo radi na tome da sa grupom poslanika LREM osnuje novu, levo orijentisanu stranku za parlamentarne izbore 2022. Ta stranka če ipak verovatno i dalje da pripada Makronovom političkom bloku.Uprkos svemu, strategija francuskog predsednika za izbore 2022. mogla bi da funkcioniše, smatra sociolog Roše. Pod jednim uslovom: On ima dobre izglede da ponovo bude izabran ako njegova suparnica u drugom krugu bude šefica RN Marin Lepen. Ali, ako leve i zelene stranke uspeju da se dogovore oko zajedničkog kandidata, on bi mogao da bude Makronov suparnik. Ishod tada ne bi bio tako jasan – upravo zato što je Makron do sada sprovodio malo kada je reč o levo orijentisanoj politici.Kod demonstranta Kadejana Makron ipak ne bi imao šanse. Taj student medicine će 2022. po prvi put moći da glasa na predsedničkim izborima. Da je 2017. mogao da bira, u drugom krugu bi, kaže, glasao za Makrona samo da bi Lepene da dođe na vlast. Ali, sada to više ne bi uradio."Makron ima još dve godine da pokaže da ima osnovnu ljudsku empatiju i pristojnost. U suprotnom ću da da u kutiju ubacim prazan listić", rekao je on.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram