Kraj rata u Ukrajini se ne nazire, napetosti na Tajvanu rastu iz dana u dan, a u pozadini se krčka novi-stari sukob. U Nagorno-Karabahu, zbog kog su Jermenija i Azerbejdžan već potezali oružje, situacija bi ponovo mogla opasno da se zaoštri.
Azerbejdžan je u sredu objavio da je započeo novu ofanzivu, nazvanu „Operacija Osveta“, protiv trupa koje podržava Jermenija, a koje upravljaju Stepanakertom u Nagorno-Karabahu.
Optužujući separatiste da su prvi napali, oružane snage Azerbejdžana zauzele su nekoliko lokacija, navodno ubivši dva Jermena. U sukobu je poginuo i jedan azerbejdžanski vojnik.
Žestoke borbe dogodile su se u oblasti koja je navodno pod zaštitom ruskih mirovnih snaga raspoređenih po liniji prekida vatre, čime je okončan brz, ali krvavi rat u Nagorno-Karabahu 2020. godine. Obe strane su pozdravile sporazum kao garanciju stabilnosti i bezbednosti. Ali Rusija, koja je 24. februara izvršila invaziju na Ukrajinu, nije više u toj meri posvećena dešavanjima u Nagorno-Karabahu, piše Politiko.
Kremlj je navodno povukao neke od svojih iskusnijih mirovnjaka, premestivši ih u Ukrajinu. Umesto toga, mladi regruti sada popunjavaju planinske ispostave koje treba da deluju kao tampon zona između dve strane.
Rusija, navodi ombudsman za ljudska prava Stepanakerta, ne kažnjava Azerbejdžan zbog kršenja primirja, a ta zemlja koristi novonastalu situaciju. Međutim, azerbejdžanski mediji tvrde da to nije baš tako. Sa njihove tačke gledišta, Rusija je ta koja podržava snage koje podržava Jermenija u Stepanakertu, čak pravi zalihe oružja za separatiste.
Kako piše Politiko, EU je pokušala da se predstavi kao legitimni posrednik, ali bez uspeha. Međutim, bez prisustva na terenu, ona nije u poziciji da sprovodi uslove o prekidu vatre.
Deluje kao da se nad Nagorno-Karabahom ponovo nadvija bauk rata.
U fokusu spora je koridor Lačin, koji od rata 2020. godine je jedini put koji povezuje Jermeniju i Stepanakert.
Prema primirju kojim je okončan rat, trebalo bi da bude izgrađen novi put koji takođe povezuje Jermeniju i Karabah, zaobilazeći grad Lačin i selo Agavno, koji se nalaze duž sadašnje rute. Kada alternativni put bude završen, Azerbejdžan bi trebalo da preuzme kontrolu nad ta dva mesta, a ruske mirovne snage bi trebalo da prebace patrole na novi put.
Međutim, dve strane različito tumače sporazum. U sredu je predsednik Jermenskog saveta bezbednosti Armen Grigorjan rekao novinarima da je zahtev za zatvaranje koridora Lačin „nezakonit“ i da „nije usaglašen nijedan plan“.
Odgovarajući u četvrtak, Araz Imanov, visoki azerbejdžanski zvaničnik u regionu Karabaha, rekao je za Politiko da je „problem koji imaju to što jermenska strana mora da završi alternativni put“. Prema njegovim rečima „ako žele da izbegnu sukob, moraju da poštuju sporazum“.
U satima od pokretanja operacije „Osveta“, Jermenija je odbacila tvrdnje da se ne pridržava dogovora, insistirajući da se alternativni put gradi i da će biti dovršen na proleće.
Ombudsman iz Stepanakerta rekao je da Azerbejdžan jednostavno pokušava da protera Jermene, napominjući da je sporazum dao Jermeniji tri godine da završi alternativni put.
„Prekid vatre je zaista u opasnosti i situacija bi svakog trenutka mogla da izmakne kontroli“, rekao je.
Novi put nije jedini razlog za novi sukob. Azerbejdžan tvrdi da su snage koje podržava Jermenija „terorističke formacije“ koje deluju unutar njihovih granica, tvrdeći da prekid vatre zahteva da se one povuku ili rasformiraju.
Govoreći za Politiko, portparol azerbejdžanskog ministarstva odbrane Anar Ejvazov je naveo da su ovi „ilegalni odredi“ prvi otvorili vatru u nedavnom sukobu, ubivši jednog njihovog vojnika.
Istakao je da operacija ne uključuje samo osvetu već i ostvarivanje lokalnih ciljeva.
Stepanakert, sa druge strane insistira da njegove snage nisu povezane sa uslovima sporazuma iz 2020. godine, čak i ako ih Baku vidi kao produžetak jermenske vojske.
Otkako je potpisan mirovni sporazum 2020. godine, Azerbejdžan je povratio kontrolu nad sedam regiona zemlje u koje su se ušle separatističke snage i koje su kontrolisale ta podrčuja nakon što je prvi rat u Nagorno-Karabahu završen 1994. godine. Hiljade Azerbejdžanaca je raseljeno.
Otkako je povratio delove teritorije, Baku je aktivno vraćao Azerbejdžance koji su izbegli zbog sukoba pre tri decenije.
Jermeni u Stepanakertu i njegovoj okolini strahuju da će se suočiti sa istom sudbinom.
PROČITAJTE JOŠ:
Rusija i dalje redovno pristupa razgovoru sa Jermenijom i Azerbejdžanom. Ipak, dok je Moskva privremeno služila kao mirotvorac, frustracija zbog Kremlja sada raste.
Na jermenskoj strani postoji gnev što Rusija malo čini da stvarno kontroliše prekid vatre. Na azerbejdžanskoj strani, mnogi još uvek krive Moskvu za ishod primirja iz 1994. godine, kojim je okončan prvi rat Karabahu, koji je ostavio region pod kontrolom pro-jermenskih trupa.
Pošto se uloga Rusije dovodi u pitanje sa obe strane, EU sve više radi na popunjavanju te praznine. Brisel je u maju ugostio jermenskog premijera Nikolu Pašinjana i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva na razgovorima o tome kako sprečiti buduće sukobe.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je rekao da će prioritet biti „napredovanje diskusija o budućem mirovnom sporazumu i rešavanje osnovnih uzroka sukoba“.
Ali EU nema vojsku da bi održala mir, a Zapad se sve više okreće Azerbejdžanu u potrazi za energentima, zbog dešavanja sa Rusijom i Ukrajinom.
BONUS VIDEO: U napadu na Mikolajev poginuo ukrajinski industrijalac
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar