0
Usamljena vožnja do najsevernijeg izraelskog grada, Metule, duž ogranka zemlje koju sa tri strane okružuje Liban, što znači da je okružena najmoćnijom oružanom grupom te zemlje, Hezbolahom. Vojnici na kontrolnom punktu na obodu Metule bili su lokalni meštani, uglavnom sredovečni rezervisti, bez iluzija o snazi koja se nalazi sa druge strane granice.
Rat u Gazi koji je počeo nakon napada Hamasa 7. oktobra, bio je i ostao razoran. Usledila je izraelska ofanziva u kojoj je do sada ubijeno više od 27.000 Palestinaca, uglavnom civila. Granični sukob između Izraela i Hezbolaha koji je usledio svakodnevno se intenzivirao, ali obe strane su svesne koliko bi se stanje pogoršalo ako bi došlo do rata. To je jasno i stražarima na Metuli, piše BBC.
„Da, to definitivno može da se pretvori u veliki rat, i to rat sa Hezbolahom, ne Hamasom, oni su prava vojska, veoma obučena, odlično opremljena i imaju mnogo iskustva, iskustva iz Sirije. Hezbolah je intervenisao u ratu u Siriji, boreći se za režim predsednika Bašara el Asada“, rekao je rezervista za BBC, koji nije želeo da otkrije identitet.
Američki državni sekretar Entoni Blinken ne planira da poseti Metulu na svojoj trenutnoj turneji po Bliskom istoku, ali dug let iz Vašingtona i vreme putovanja između različitih prestonica na Bliskom istoku već su mu već poznati. Od početka rata, Blinken je već pet put posetio region. Krajem januara je rekao situaciju na Bliskom istoku nije bila ovoliko opasna od 1973.
Bliskoistočni rat 1973. godine pretvorio se u jednu od najopasnijih konfrontacija supersila u Hladnom ratu. Pošto je američki predsednik Ričard Nikson bio zahvaćen aferom „Votergejt“, njegov državni sekretar Henri Kisindžer naredio je američkim strateškim snagama da pređu na najviši nivo mirnodopske uzbune, „Defcon 3“, nakon izveštaja da SSSR premešta nuklearno oružje na Bliski istok.
Gotovo pola veka kasnije, milicije koje je obučavao i finansirao Iran ubile su tri američka vojnika u bazi u Jordanu. Od tada su SAD, uz pomoć Velike Britanije u Jemenu, započele vazdušne udare.
Bajdenovi kritičari u Vašingtonu kažu da dosadašnja akcija neće odvratiti Iran, koji podržava Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu, kao i šiitske milicije u Siriji i Iraku. Navode da će samo napadi na sam Iran naterati Teheran da naredi svojim saveznicima da se povuku. Bajdenova administracija veruje da se napadom na Iran rizikuje širi sukob na Bliskom istoku.
Na prethodnim putovanjima Blinken je više puta izrazio američku podršku ratu Izraela protiv Hamasa, ali i ozbiljne sumnje u način na koji se Izrael bori. Vašington je pozvao na uzdržanost, ali bezuspešno. SAD i dalje snabdevaju Izrael oružjem uprkos neslaganja oko načina borbe.
SAD su imale više uspeha u prisiljavanju Izraela da pusti humanitarne pomoći za više od dva miliona palestinskih civila koji su zarobljeni u Gazi.
Glavni Blinkenov prioritet je da obezbedi primirje u Gazi. Bajden treba da smiri situaciju na Bliskom istoku, ne samo zbog rizika od eskalacije rata, već i zbog predstojećih izbora. Ankete pokazuju da Bajden gubi glasove, jer neki Amerikanci ne odobravaju njegovu podršku Izraelu.
Od početka rata, Izrael je pobedu definisao kao uništenje Hamasa i siguran povratak talaca. Nijedan cilj još nije postignut. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je rekao da Izrael neće učiniti ustupke Hamasu i ponovio svoje insistiranje da se njegove snage približavaju „potpunoj pobedi“. Poslednjih dana takođe je rekao da Izrael treba da ubije lidere Hamasa.
Blinken i dalje veruje da je dogovor moguć. Njegov zadatak je da pokuša da smanji jaz između Izraela i Hamasa kako bi došli do neke vrste primirja.
Pročitajte još...
BBC je naveo da je Hamas mnogo manje samouveren nego što je to bio slučaj na početku rata. Žestina izraelskog napada i ubistvo velikog broja civila znači da se stanovnici Gaze okreću protiv Hamasa, primoravajući lidere da pregovaraju.
Uprkos razgovorima premijera i njegovih saveznika, u Izraelu raste pritisak za prekid vatre kako bi se stvorila prilika o povratku talaca.
