5
Ekipa BBC-a dobila je pristup tajnoj lokaciji za obuku novih ukrajinskih regruta u regiji Černihiv, gde se nove snage po ubrzanom programu priprema za slanje na bojno bolje u pokušaju da se zaustavi do sada nezaustavljivo napredovanje Moskve na frontu u Donjecku.
Bez obzira na sav metež, pucnjavu, simulaciju borbi i zapovedi instruktora na poligonu, BBC piše da su najupečatljiviji prizor godine novih regruta, za koje se čini se da su većina u 40-im i 50-im godinama života.
Jedan od pripadnika ove jedinice sedih glava je, piše BBC, Rostislav iz regije Odesa, suprug i otac dvoje dece, koji je još pre mesec dana bio vozač, a već idućeg meseca bi se mogao naći u borbama na ruskom tlu, gde Kijev namerava da zadrži teritoriju koju je zauzeo u regiji Kursk tokom munjevitog upada pre mesec dana.
„Mislim da je to prava stvar“, kaže on o ukrajinskoj operaciji. „Pogledajte koliko su dugo na našoj zemlji. Toliko dugo patimo, moramo nešto da preduzmemo. Ne može čovek samo da sedi dok oni zauzimaju našu teritoriju. Šta ćemo onda? Hoćemo li postati njihovi robovi?“, kaže Rostislav.
Britansko ministarstvo odbrane procenjuje da je samo u maju i junu u Ukrajini Rusija imala 70.000 žrtava, a na bojno polje šalju mase ljudi, sa čime Ukrajina pokušava da se nosi što bolje može.
Dve i po godine nakon početka rata, Kijev očajnički traži dodatne vojnike te je na snagu stupio novi zakon kojim je snižena starosna granica za muškarce sa 27 na 25 godina. Vojna služba za žene nije obavezna.
Potraga za mladim regrutima nije uspela kad je ova grupa muškaraca u pitanju. Svi koje je ekipa BBC-a zatekla tamo već su prošli 30 dana osnovne obuke, a sada prolaze drugačiju obuku – saniranje slomljenih kostiju, rane od metaka i katastrofalno krvarenje – uz korišćenje medicinske opreme isporučene sa Zapada.
Iako je simulirano pružanje hitne pomoći tokom vežbi nešto sasvim drugo od one koja se pruža u uslovima na frontu. Jedan vojnik iz pratnje novinarske ekipe kaže da ako novi vojnici ne steknu dovoljno borbenih veština, neće biti poslati na front. „Nećemo ih poslati u smrt“, kaže on.
Ipak, mogle su se čuti pritužbe, posebno od strane profesionalnih vojnika, navodi BBC, da su nepripremljeni regruti poslati na druge delove fronta bez odgovarajuće obuke i prerano gurnuti u borbu.
Ukrajina loše stoji na ključnim delovima fronta kod kuće, ponajviše oko strateški važnog grada Pokrovsk u Donjecku. Ali, prošlomesečni upad u Rusiju podigao je moral i dao ratu novu dimenziju.
Ipak, Kijev sada vodi bitke na još jednom frontu i radi se o velikom kockanju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Njegovi generali moraju da donesu teške strateške odluke o tome kuda će poslati svoje nove snage.
Maksim, 30-godišnji građevinar po struci, izgleda kao najmlađi u grupi. „Moramo vežbati, vežbati i opet vežbati. Što više vežbamo, više ćemo naučiti ovde. To će nam pomoći na prvoj liniji“, kaže Maksim. Na pitanje kuda će biti raspoređen odgovorio je da je „spreman da brani svoju zemlju bilo u Donbasu ili u Kursku“.
„Ruske vojnike koji su se predali uzeli smo kao ratne zarobljenike. Ruse koji su nas napali, ubili smo“, opisao je šturo jednu vežbu ukrajinski zapovednik kodnog imena Oluja, čija je 22. mehanizovana brigada prva ušla na rusku teritoriju i sada se vratio pa može da ispriča svoju priču.
„Otišli smo daleko u područje Kurska. Bili smo sami kao napadački tim. Bili smo na stranom tlu i osećali smo se kao stranci. Ne u našem domu“. „To smo mi, unutra“, kaže on pokazujući video snimak oklopnog transportera kako juri kroz rusko selo na svom telefonu. Na pitanje kako je bilo boriti se s Rusima na njihovom domaćem terenu, kaže da je bilo straha. „Bio sam zabrinut sam za sebe i za svoju grupu, za svoje vojnike, za sve“.
Kao i svi ukrajinski vojnici s kojima se ekipa BBC-a susrela, i Oluja je razumljivo nevoljno davao bilo kakve operativne informacije koje bi mogle pomoći Rusima. Upitan koliko dugo će ostati na ruskoj teritoriji kada se vrati tamo, u svom odgovoru nije otkrio ništa.
„Mi ispunjavamo zadatke. Bićemo tamo koliko nam se kaže. Ako nam se kaže da idemo napred, ići ćemo napred. Ako nam kažu da se povučemo, povući ćemo se“. „Ako dobijemo zapoved da idemo napred, možemo doći do Moskve i pokazat ćemo šta Ukrajina znači i kakvi su naši momci – pravi Kozaci“, dodao je.
Izveštavano je ranije da je Ukrajina poslala do 10.000 elitnih vojnika u Rusiju u svrhu brzog napredovanja. Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je Kijev pretrpeo hiljade žrtava, a glavni zapovednik ukrajinske vojske, general Oleksandr Sirski, objavio je da su Rusi sada poslali 30.000 vojnika u obranu Kurska. Sve te brojke teško je proveriti.
Vojnik kodnog imena Producent otac je dvoje dece koju nije video tri godine. Oni su s majkom pobegli u Italiju u prvim nedeljama nakon ruske invazije u februaru 2022. godine. „Želim da ovaj rat završi“, govori umorno. „To je zato što nema razloga za ovo. Jedan čovek, Vladimir Putin, napao je našu zemlju. Dakle, šta nam je činiti? Moramo braniti svoj dom. Odbrana, odbrana, odbrana. Ali Ukrajina je manja zemlja“, dodaje.
Neusklađenost između Moskve i Kijeva ostaje ključna nit stalnog poziva predsednika Zelenskog na veću zapadnu pomoć. Prilevanjem borbi u Rusiju, Ukrajina je ohrabrila svoje građane, ali je zabrinula neke saveznike koji i dalje strahuju od odgovora Putina i širenja sukoba.
Do sada je ruski čelnik uglavnom ignorisao, barem javno, napad na vlastitom tlu. Kijev kaže da, za razliku od Rusije, nema neograničene rezerve vojnika za slanje na front.
Predsednik Zelenski tvrdi da je mnogo veća američka i evropska pomoć u protivvazdušnoj odbrani potrebnija nego ikad i da Ukrajincima pod hitno treba dati dozvolu za korišćenje zapadnih projektila dugog dometa za udaljenije udare u Rusiji. Pogotovo sada kada Kijev vodi bitke i na ruskom tlu.
Pročitajte još:
Dok je ekipa BBC-a napuštala ukrajinski vojni poligon, iscrpljeni vojnici su se izležavali na tlu, mnogi s bocom vode i cigaretom u ruci.
Rostislav, koji čezne za povratkom u svoju Odesu, veruje da je ukrajinski predsednik potpuno u pravu. „Rusi mogu dosegnuti našu teritoriju s oružjem dugog dometa, a mi nemamo takvo oružje da dosegnemo njihovu teritoriju. Ne možemo više ovo podneti“, objašnjava on.
„Želeli bismo da pogodimo Moskvu kako bismo okončali ovaj prljavi rat. Deca i civili pate, svi“, zaključuje on.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
